Izvor: Novosti

Zapad bi trebalo da preuzme deo odgovornosti za dešavanja na prostoru bivše SFRJ, za nemilosrdan i brutalan rat u kojem je mnogo ljudi stradalo. Sve je moglo i moralo da se desi drugačije, jer su velike sile više gledale sopstveni interes nego interes regiona. Govori ovako prof. dr Stiven Mejer, nekadašnji zamenik šefa CIA za Balkan, obaveštajac čija su uska specijalnost četvrt veka bile evropska i ruska politika.

Mejer, koji je i sam bio svedok krvavog sukoba na našim prostorima početkom devedesetih godina prošlog veka, u intervjuu za “Novosti” objašnjava da je iz sadašnje perspektive teško reći da SFRJ nije trebalo da se raspadne, ali da Zapad nije želeo pregovore u trenucima kada je moglo da se pregovara.

– Danas je najvažnije to što je doneo Dejtonski sporazum – a to je bio kraj rata. Ipak, aneks 4 u sporazumu, koji zapravo predstavlja formiranje BiH, želja je ljudi na Zapadu da kreiraju multietničku demokratsku državu, a to se nije dogodilo. Mnogima od nas je i tada bilo jasno da se to neće desiti. Federacija od prvog dana ima specijalan odnos sa Hrvatskom, a Republika Srpska sa Srbijom.

* Da li postoji podrška Amerike u nastojanjima Bošnjaka da izmene Dejtonski sporazum i ojačaju centralnu vlast u BiH?

– Ja ne mogu da govorim u ime Bele kuće, ali opšti je zaključak da oni podržavaju bosanske muslimane. Posebno na to ima uticaj američka ambasada u Sarajevu, koja je oduvek insistirala na kreiranju jedinstvene države, i to im je namera od početka.

* Da li će Republika Srpska opstati?

– Mislim da hoće, samo je pitanje u kojoj formi. I u budućnosti nas očekuje situacija sa dva entiteta i veoma labavim dogovorom između njih. Sve odluke će se donositi na nivou entiteta. BiH je fiktivna država, država samo na mapi.

* Da li postoji bojazan od novog prekrajanja granica na Balkanu?

– Mislim da su velike šanse da će se granice menjati. Menjaće se granice na Kosovu, takođe i u BiH i u Makedoniji. Najopasnije mesto na Balkanu trenutno je Makedonija, ne samo zbog problema makedonskih Albanaca i makedonskih pravoslavaca, već i zbog toga što među samim pravoslavcima u Makedoniji postoje nesuglasice.

* Uskoro će biti obeležena 21. godišnjica “Oluje” u Hrvatskoj. Zašto su SAD dozvolile etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj i zašto niko nije kažnjen za to?

– Godine 1995. videli smo kako se hrvatska armija priprema da napadne Krajinu. Kada se to dogodilo, nismo znali koliko daleko će to sve otići, i kada su bili na pola puta od napada, američka vlada ih je upozorila da bi trebalo da se zaustave. Niko nije kažnjen, zato što niko nije priznao ni ocenio taj čin kao etničko čišćenje. Postoje mnogi ljudi na Zapadu koji tvrde da to nije etničko čišćenje, što je smešno, jer to upravo i jeste.

* Kako ocenjujete rad Haškog tribunala?

– Koncept Haškog tribunala potpuno je pogrešan. Bilo bi mnogo bolje da se suđenja održavaju u zemljama gde su se sukobi i odvijali. U Hagu su otkriveni izvesni zločini, neki su dokazi ignorisani. Mislim da u Hagu ima previše Srba.

* Koliki je američki uticaj na Kosmetu?

– Politika Amerike prema KiM se nije menjala od 1999. godine, što znači da Administracija smatra da bi Kosovo trebalo da bude priznato kao nezavisna država. Naravno da to nije jednostavno za Srbe, pa je problem Kosova postao veoma komplikovan za srpsku vladu.

* Kako danas gledate na 1999. godinu i NATO bombardovanje SRJ?

– To zavisi od toga s kim razgovarate. Ako biste pitali ljude u američkoj administraciji, većina njih bi rekla da su tako morali da reaguju. Prema mom mišljenu, postojali su drugi načini. Mnogo je grešaka tada napravljeno, bombardovanje je moglo da se izbegne.

* Da li imate saznanja o eventualnim terorističkim aktivnostima na Balkanu?

– To je problem koji se uvećava i postaje veoma težak, i na koji je nedavno ukazao i “Njujork tajms” objavivši članak o islamskim eksteremistima na Kosovu i Metohiji. Radi se, pre svega, o uticaju vehabizma na Kosmetu. Na tom prostoru postoje mnogobrojne zajednice, pa se ne isključuje još veći uticaj radikalnih islamista. Posebna opasnost je i veza između organizovanog kriminala i terorizma, pa kada se tome doda i činjenica da je Balkan tranzitno područje, to nam onda prilično otežava posao.

* Da li postoji bojazan od napada Islamske države?

– Moguće je, mada mislim da su mete ID i Al kaide neke potpuno druge lokacije, poput Pariza, Brisela, Londona ili Berlina.

* Da li biste s današnje tačke gledišta nešto menjali u svom delovanju tokom vašeg rada na Balkanu?

– Tokom mog rada devedesetih bih tražio sve moguće načine da se stvore bolje prilike za pregovore. Voleo bih da smo mogli više da uradimo i da su se svi više potrudili. Što se tiče mog rada danas, često govorim mojim saradnicima u Srbiji: Prestanite da brinete šta će reći Vašington, šta će reći Brisel, oni jesu važni i treba razmotriti njihove zahteve, ali mislite više o tome šta je za vas korisno, šta vi želite da postignete. Stalno me pitaju šta Amerika misli o Srbiji? Šta možemo da učinimo da se svidimo Americi? Mislite na sebe prvo. Uradite ono što je dobro za vas. Ponekada recite “ne” Briselu i Vašingtonu. Mnogi političari u Srbiji mi kažu: “Mi smo mala i siromašna zemlja, šta mi možemo da učinimo?” Postoji mnogo toga što možete da učinite. Vučić je uradio odličnu stvar. Napravio je balans u odnosu sa SAD i Rusijom.

* Da li mislite da Srbija treba da bude članica NATO-a?

– Ne vidim razlog zašto bi Srbija postala članica NATO-a, šta bi to njoj donelo. Članstvo iziskuje novac, postoji pritisak da se kupuje oružje koje dolazi iz Amerike i EU koje Srbiji nije neophodno.

* Kako ocenjujete situaciju u Crnoj Gori? Da li će postati članica Alijanse?

– Da, sigurno će se pridružiti. Ne znam šta će im to doneti, ali oni će se svakako pridružiti NATO-u.

* Da li smatrate da su podaci koje iznose Edvard Snouden i Džulijan Asanž tačni?

– Koliko znam, jesu. Nisam imao prilike sve da ih pogledam. Oni skidaju informacije sa interneta i to su sve zvanična dokumenta, ja pretpostavljam da su tačna.

* Kako je moguće da bezbednosne službe SAD naprave propust i dozvole da takvi podaci dospeju u javnost?

– Jedan od razloga je upravo taj što su službe bezbednosti SAD velike, u njima radi mnogo ljudi. Zaposleni se očigledno ne proveravaju dovoljno. Kada pogledate Snoudenov dosije i poreklo, on nije trebalo da bude zaposlen u bezbednosnoj službi. Nažalost, ovakve greške se često dešavaju. Ljudi ne budu dovoljno dobro ispitani i provereni pre stupanja u službu.

* Kako ocenjujete spoljnu politiku potencijalnih američkih predsednika – Trampa, Hilari i Sandersa?

– Ne verujem da Sanders ima ozbiljne šanse da postane predsednik. Sa Hilari će biti uglavnom onako kako već jeste. Njen program nasleđuje politku Obame, Bila Klintona. Ona smatra da treba sve isto da se nastavi, da se održe isti odnosi, da se bori protiv terorizma. Sa Trampom se ništa ne zna. Ipak, shvatio je da mora da promeni svoj pristup i da nastupi smirenije, odmerenije i profesionalnije. Ipak, s Trampom je veoma teško znati u kom pravcu će ići njegova spoljna politka.

* Kako vidite odnose SAD i Rusije u budućnosti?

– Iako će odnosi biti teški, nije više vreme Hladnog rata, najpre zbog toga što Rusija nije isto što i Sovjetski Savez. Rusija se sada oporavila od raspada Sovjetskog Saveza. Putin je snažan lider, koji nam govori da ih sada moramo ozbiljno shvatiti i da će nam pokazati da su sada veoma moćni.

* DA li pratite tenis i igre najboljeg tenisera na svetu Novaka Đokovića?

– Pratim tenis i veoma volim Đokovića. On je popularan i voljen u Americi – kaže Mejer, koji je danas šef Programa nacionalne bezbednosti na Akademiji “Danijel Morgan” u SAD.

* Koji su danas interesi SAD i Rusije na području Balkana?

– Za obe države će ovo biti sporedno mesto za delovanje i interes. Posle devedesetih zvanični interesi SAD su završeni. Američki interesi su sada na Bliskom istoku. Isto to važi i za Rusiju, njihovi interesi se ne dovode u vezu s Balkanom.

* Da li su tačne tvrdnje da SAD utiču na kretanje cene nafte u svetu?

– Glavni razlog koji je uticao na umanjenje cene nafte na svetskom tržištu su otkrića nafte na teritoriji Severne Amerike. Velike količine nafte dolaze iz Kanade, a takođe i iz SAD. To je najveći uticaj koji su do sada SAD imale na cenu nafte. Smanjene su cene, i to je dovelo do smanjenja cena širom sveta, što je dovelo Saudijsku Arabiju u mnogo teži položaj. Osim toga, američka politika i vojne akcije su imale veliki uticaj na cenu nafte, posebno američka akcija u Iraku.