Izvor: Politika

Odluka Višegradske grupe – regionalne organizacije u kojoj su Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska – da formira „zajedničku borbenu grupu” sve više se sagledava u Moskvi kao čin koji bi mogao da bude usmeren protiv njenih interesa. Budući da će borbena grupa „Višegradske četvorke”, koja bi trebalo da bude u potpunosti spremna u prvoj polovini 2016. godine, delovati pod komandom Poljske, mnogi postavljaju pitanje da li to stvara novu geopolitičku situaciju na zapadnim granicama Rusije.

Na pitanje da li će vojna struktura „Višegradske četvorke” postati novi „razdraživač” Rusije, ruski politikolog i istoričar Oleg Nemenski u razgovoru za „Glas Rusije” kaže da je to „bezuslovno, ali samo u jednom slučaju – ako zaista bude angažovana na prostoru Istočne Evrope”.

„Najverovatnije je da će ova grupa moći da se iskoristi za uticaj, pa čak i za upravljanje određenim unutrašnjim kriznim procesima u Istočnoj Evropi. Angažovanje u tom cilju makar i ograničenog kontingenta NATO vojske predstavlja vrlo složen i problematičan zadatak… Inicijativa za organizaciju borbene grupe van okvira Severnoatlantske alijanse u celini pripada Poljskoj. I to je njen bezuslovni uspeh, koji joj obezbeđuje ulogu lidera u Višegradskoj četvorki”, kaže Nemenski.

Prema njegovom mišljenju, iza odluke o stvaranju borbene grupe stoje razni motivi.

„I to nije samo hipotetička mogućnost intervencije, u slučaju `više sile`, u situaciju na postsovjetskom prostoru, već i direktna reakcija na pojave krize u samoj Evropskoj Uniji i NATO, želja da za svaki slučaj pod rukom imaju sopstveni mehanizam za zaštitu od `opasnosti s Istoka`, koja je u njima uvrežena”, ocenjuje ovaj ruski ekspert.

Slovački akademik Štefan Lubi kaže za „Glas Rusije“ da stvaranje nove borbene jedinice u okviru Višegradske grupe ne izaziva ništa osim nedoumice.

„Uopšte mi nije jasno od koga ćemo se zapravo štititi uz pomoć slične borbene grupe. Odakle, iz kog pravca nam preti opasnost? Ne mogu da zamislim kako se ova struktura može uklopiti u sistem međunarodnih odnosa u Evropi, u sistem vojne bezbednosti? Sve četiri zemlje su već i onako članovi Severnoatlantske alijanse. I nastanak zasebne vojne jedinice mi izgleda više nego čudno. Ali, verovatno inicijatori imaju predstavu o tome radi čega se sve to preduzima”, kaže Lubi.

Međutim, prvi zamenik šefa češke diplomatije Jirži Šnajder u razgovoru za „Politiku” kaže da u formiranju borbene grupe Višegradske četvorke ne bi trebalo „tražiti u geopolitiku i velike planove”.

„To je jedna veoma pragmatična saradnja u nameri da smanjimo troškove tako što ćemo ih podeliti. I to je sve. Naravno na našu saradnju je uticala i naša geografska blizina”, kaže Šnajder.

On dodaje da zemlje Višegradske grupe nemaju velike planove sa formiranjem borbene grupe.

„Postojali su veliki planovi da ćemo imati zajedničko snabdevanje, zajedničko vazduhoplovstvo, zajedničku protivvazdušnu odbranu. Međutim, sada su planovi skromniji a to je da imamo zajedničke obuke, zajedničku logističku podršku i zajedničku borbenu jedinicu za Evropsku uniju”, kaže Šnajder i dodaje da ne nameravaju da povećaju trošenje novca na odbranu, ali „moraju da troše novac mnogo pametnije pri čemu je regionalna saradnja rešenje za to”.