Izvor: FAKTI

Objavljivanje memoara bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola „Zavet. Protokoli razgovora sa Kolom“ izazvalo je ne tako davno grandiozan skandal.

U stvari, njihova poenta nije čak ni u senzacionalnosti objavljenih otkrića – ništa suštinski novo čitaoci zainteresovani za politiku iz ove knjige nisu saznali. Bitno je nešto drugo – neprijatne stvari o svojim bivšim kolegama nije izrekao bilo ko, već državnik koji je ujedinio zemlju. Iz njegovih usta to već nisu bilo kakva ogovaranja ili glasine koje je lako odbaciti, naprotiv.

Postoje i delovi memoara u kojima Kol piše da je Angela Merkel bila loše vaspitana i da nije umela pravilno da koristi nož i viljušku, već je hranu hvatala rukama, objavili su praktično svi – kako u Nemačkoj, tako i daleko izvan njenih granica. Ali glavnu stvar, – da je Kol direktno ukazao na činjenicu da je njegova „učenica“ uključena u saradnju sa američkim obaveštajnim agencijama iz nekog razloga, gotovo niko nije pomenuo.

Nakon sličnih otkrića, neki političari uzimaju od svojih telohranitelja pištolj i pucaju sebi u glavu, kao, recimo, bivši francuski premijer Pjer Beregovua. Ali u to da frau Merkel ima deblje živce od bilo kog kolege-muškaraca, ne treba sumnjati – očekivati od nje samoubistvo je smešno i naivno, čak i političko.

To što je buduća kancelarka Nemačke u mladosti špekulisala borovnicama, angažujući pri tom i aktiviste Saveza slobodne nemačke omladine, savršeno dobro je karakteriše.

Istočnonemačko „Udruženje za trgovinu povrćem i voćem“ otkupljivalo je bobičasto voće od stanovništva za 4 marke po kilogramu. I onda prodavalo dobijene borovnice za 2 marke – trgovina bobicama je podržavana državnim subvencijama, pa su u maloprodaji borovnice bile jeftinije od nabavne cene. Rano shvativši zakone života, Merkelova je predavala kilogram borovnice, primajući svoje 4 marke, a sat vremena kasnije vraćala se i kupovala iste te borovnice, ali sada već upola cene. I tako iznova i iznova. Još je lagano „ložila“ svoje komsomolske vršnjake da se ponašaju na isti način kao i ona.

Međutim, mnogo je upečatljivije čime se bavila kada je počela da gradi partijsku karijeru. Godine 1989. – budući već 35-godišnjakinja, Merkelova se pridružila istočnonemačkom Demokratskom buđenju. Ali, čim se u vazduhu osetila pobeda CDU, Merkelova se odmah prebacila u njihove redove i uspela da uzme poslaničko mesto u Bundestagu ujedinjene zemlje.

Priča se da je u CDU iz neperspektivnog Demokratskog buđenja Merkelovu „uvukao“ savezni ministar Lotar de Mazijer. Poznati političar imenovao je Angelu za svog sekretara za štampu. Tokom ovog perioda ona je aktivno uključena u „pregovore 2 + 4“, koji stavljaju tačku na četvorostrani sporazum o statusu Berlina i njegovu kontrolu od strane saveznika, kao i u pregovorima o ponovnom ujedinjenju Nemačke, koje je Kondoliza Rajs vodila iz Vašingtona. Istovremeno Merkelova hitno počinje proces integracije DDR u tržišnu ekonomiju i Zonu marke.

U to vreme njenog zvaničnog partnera Joahima Zauera angažuje američka firma Biosym Technology. Celu godinu on provodi u San Dijegu (Kalifornija) u laboratoriji kompanije koja radi za Pentagon. Međutim, nemoguće je proveriti ni koju vrstu poslova je on obavljao za njih, ni kakvu je obuku tamo prošao. Nakon toga, Zauer postaje ekspert u Accelrys-u, drugoj kompaniji u San Dijegu koja je takođe radila za Pentagon…

I odjednom – skandal! De Mezijera optužuju za saradnju sa Štazijem, istočnonemačkom obaveštajnom službom.

A šta se tada dešava sa Mezijerovom štićenicom Angelom Merkel?

Ona istupa sa javnom osudom svog zaštitnika! Nakon toga, odmah zauzima mesto potpredsednika stranke.

Zamenivši pokroviteljstvo de Mezijera aranžmanom sa Helmutom Kolom, Merkelova počinje da zauzima važne položaje u vladi ovog drugog. Vodila je, između ostalog, saveznu kancelariju za pitanja žena i omladine i pitanja životne sredine. Helmut Kol je bezgranično voleo Angelu – nazivajući je „svojim piletom“ i „devojčicom“.

Zlobni novinari su odmah prozvali snalažljivu frau „devojkom Helmuta Kola“, prilično jasno aludirajući zna se na šta. Uostalom, tračeva da je Merkelova – kancelarova ljubavnica bilo je mnogo. I treba priznati, bilo je osnova za ove glasine. Ovu „devojku“ je u vilu prevozio vojni helikopter – naravno, o držanom trošku, onda je primećena kao jedina putnica koja se vozi autom šefa savezne vlade.

Kada su za besplatne letove helikopterom saznali novinari – izbio je skandal, ali je Kol spasio svoju „devojku“ cirkusa, preuzimajući krivicu na sebe. Navodno, letela je, ali uz njegovo znanje i dozvolu.

A onda CDU 1998. godine gubi izbore. I posle nekog vremena u listu „Frankfurter algemajne cajtung“ pojavljuje se članak Angele Merkel. Ali nikako ne o tome, kakvog je prelepog političara u licu Helmuta Kola odbacila nezahvalna Nemačka. „Kolova devojka“ je zahtevala ostavku svog zaštitnika sa mesta lidera hrišćanskih demokrata, kao „neadekvatnog da se uhvati u koštac sa trendovima novog vremena“.

I Kol je podneo ostavku. A gladna vlasti Merkelova je zauzela njegovo mesto. Ono, šta se dalje desilo, znaju svi: frau Merkel, lako „odbacujući“ svoje pokrovitelje, našla se na čelu savezne vlade.

„Pile“ je konačno poraslo i dobilo peruške.

Nakon toga, Merkelovu javno podržavaju dve velike medijske korporacije: 1) Fride Špringer, naslednice koncerna Axel Springer (180 novina i časopisa, uključujući i Bild, DieWelt). Novinari holdinga moraju potpisati poseban sporazum kojim se obavezuju da rade na jačanju transatlantskih odnosa i zaštiti države Izrael; 2) njene prijateljice (ljubavnice?) Lize Mon, direktorke najvećeg evropskog koncerna Bertelsmann (uključuje RTL holding, Prisma grupu, Random House grupu, itd).

Gospođa Mon je takođe potpredsednica Fondacije Bertelsman, intelektualne podrške evropskog atlantizma.

U svojoj knjizi, Kol kritikuje evropsku politiku Angele Merkel i naglašava da se „ona generalno u ništa ne razume“ i da se on može „samo prekrstiti, razmišljajući o njenim glupostima“.

Međutim, pitanje je da li je zaista glupa Angela Merkel i čije interese ona štiti?

Stvar je u tome, što Bušov klan šalje kod Merkelove Džefrija Gedmina – koji je radio u Američkom preduzetničkom institutu (American Enterprise Institute, AEI) pod rukovodstvom Ričarda Perla i žene Dika Čejnija. On je snažno podržavao stvaranje evra na paritetu sa dolarom.

U okviru AEI, on je vodio projekat „Nova atlantska inicijativa“ (NAI), koji je objedinjavao najpoznatije evropske generale i političare koji su simpatisali SAD. Zatim je učestvovao u „Projektu novog američkog veka“ (PNAC) i napisao čitavo poglavlje o Evropi za program neokonzervativaca.

U njemu on ističe da Evropska unija mora ostati pod vlašću NATO-a, i u tu svrhu treba na svaki mogući način „ugušiti težnje Evropljana za emancipacijom“. Na kraju, on postaje administrator Saveta Društva za demokratiju (CCD), koje se zalagalo za UN u dva nivoa, osim toga predvodi Berlinski Aspen – „mozak“ američko-nemačkih industrijalaca. Nakon toga odbija ponudu svog prijatelja Džona Boltona da postane zamenik predstavnika SAD pri UN, kako bi se posvetio isključivo upravljačkoj delatnosti Angele Merkel.

Takođe možemo dodati da 2003. godine Stejt departman Džefriju Gedminu i Kregu Kenediju poverava obiman program „javne diplomatije“ ili, drugim rečima, propagande, koja je uključivala podmićivanje novinara i „menjanje“ javnog mnjenja u Zapadnoj Evropi. To se desilo kada je kancelar Gerhard Šreder istupio protiv anglosaksonske operacije u Iraku. U to vreme Merkelova snažno istupa protiv doktrine Širak-Šreder o nezavisnosti Evrope i izražava svoju zahvalnost Sjedinjenim Državama i daje podršku ratovima u Avganistanu i Iraku.

Članak ne izlazi u nemačkoj štampi, već u Washington Post-u.

U maju 2004. godine, Merkelova za predsednika Nemačke imenuje bankara Horsta Kelera, glavnog urednika Mastrihtskog dogovora i tvorca evra, a zatim predsednika Svetske banke i direktora Međunarodnog monetarnog fonda. Posle toga počinje kampanja protiv islama.

Tokom predizborne kampanje 2005. Godine, Merkelova osuđuje porast nezaposlenosti i nesposobnost socijal-demokrata da se sa njom izbore. Zahvaljujući tome, CDU dobija 21 posto u anketama javnog mnjenja. U to vreme njen savetnik Džefri Gedmin obraća joj se otvorenim pismom objavljenim u DieWelt-u.

Nakon kritika nemačkog ekonomskog modela, on piše: „Pre nego što povučete zemlju napred, vi morate ostvariti intelektualnu pobedu nad nostalgičnim Nemcima, koji su tvrdoglavo vezani za prošlost. Ako Sarkozi smeni Širaka, Francusku verovatno očekuje ekonomski oporavak. Bilo bi šteta ako Nemačka nastavi da nazaduje“.

Posle ovoga Merkelova gura jedanog od svojih savetnika, Paula Kirhofa, u projektni tim „Inicijative za novu socijalnu tržišnu ekonomiju“ (Initiative Neue Soziale Markt-wirtschaft). I najavljuje ukidanje progresivnog poreza na dohodak: porez će biti isti za sve – i za one koji koriste samo neophodno, i za one, koji žive u luksuzu.

Na izborima CDU osvaja 35% glasova, a socijaldemokrate – 34%. Nemci ne žele ni Šredera ni Merkelovu. Nakon mukotrpnih pregovora formira se „velika koalicija“: Angela Merkel postaje kancelar, ali polovinu ministarskih portfelja dobijaju njeni protivnici. Istovremeno, Merkelova pokušava da promeni pravac Šrederove spoljne politike, koji je pokušao da izbalansira Evropu uspostavljajući odnose sa Moskvom i smanjujući uticaj Londona i Vašingtona. Merkelova se oslanja na pro-američke režime u centralnoj Evropi i baltičkim državama, čije vlade mrze Rusiju.

Međutim, velika većina preduzetnika se protivi tome. Pored toga, Merkelovoj su ruke vezane zbog promena u Ustavu, koje je uneo Gerhard Šreder, koje zabranjuju nemačkim vojnicima učešće u spoljnim mirovnim operacijama. Ali, Merkelova menja vojnu doktrinu, stavljajući vojnike na raspolaganje NATO-u, a ne UN. I šalje veliki kontingent u Afriku, na Kosovo, u Avganistan i Liban – kao podršku Izraelu (nakon čega hiljade vojnika pišu da su pristupili vojsci da bi štitili svoju domovinu, a ne Izrael…).

Zvanično, Merkelova je udata za Joakima Zauera. Prva žena se od njega razvela nakon što ga je uhvatila u krevetu sa muškarcem. A Merkelova, iako već udata za Zauera, čak ga nije pozvala ni na svoju inauguraciju.

Supruga bivšeg kancelara Šredera, Doris Šreder-Kepf izjavila je potpuno otvoreno, „lični život Angele Merkel ne odgovara iskustvu većine žena“. Posle toga je nemačka štampa počeli da se naslađuje, govoreći da su oni savršeni par – gej Zauer i lezbejka Merkelova. A ono što je upečatljivo – niko nije tužio novine… U principu, i u ličnom životu prve žene-kancelara, takođe je sve komplikovano.

Ali, ne treba da budemo iznenađeni što se kvazijudeiski „Novi Svetski Poredak“ zasniva na izdajnicima i sodomitima – to jest, na onima, koji lako prolaze preko hrišćanskog morala, i kojima se uz pomoć kompromisa lako upravlja…