Izvor: Fakti

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin obratio se Federalnoj skupštini sa tradicionalnom godišnjom poslanicom.

Fakti integralno prenose najvažnije delove ovog govora ruskog lidera koji se može smatrati i obraćanjem naciji:

„Ovogodišnje obraćanje želim da počnem rečima zahvalnosti ruskim vojnicima koji se bore protiv međunarodnog terorizma.

Danas su ovde, u Georgijevskoj sali, istorijskoj sali ruske vojničke slave, prisutni borbeni piloti, predstavnici Oružanih Snaga – učesnici u antiterorističkoj operaciji u Siriji.

Gelena Jurjevna Peškova i Irina Vladimirovna Pozinič koje su izgubile muževe u ratu protiv terora, našle su snage da se danas pridruže nama. Dubok naklon vama i roditeljima naših heroja.

Molim vas da odamo poštu palim vojnicima, koji su dali živote vršeći svoju dužnost, da odamo poštu svim građanima Rusije koji su poginuli od ruku terorista.

(Minut ćutanja)

Rusija se već odavno nalazi u avangardi borbe protiv terora. To je borba za slobodu, istinu i pravednost. Za život ljudi i budućnost čitave civilizacije.

Nama je dobro poznato šta je to agresija međunarodnog terorizma.

Rusija se suočila sa njom sredinom 90-ih godina, i naša zemlja i njeni građani su osetili svu žestinu terorističkih napada. Mi se sećamo talaca u Buđonovsku, Beslanu i u Moskvi, sećamo se nemilosrdnog podmetanja eksplozija u stambene zgrade, železničke katastrofe „Nevskog ekspresa“, terorističkih napada u prestoničkom metrou i na aerodromu Domodedovo.

Te tragedije su odnele hiljade života. To je tuga koja će zauvek ostati sa nama, sa našom državom, sa rođacima i najbližima nedužnih ljudi koji su poginuli.

Bilo je potrebno bezmalo 10 godina da se banditima slomi kičma.

Mi smo praktično istisnuli teroriste iz Rusije, ali još uvek vodimo nepomirljivu borbu sa ostacima ilegalnih bandi. Ovo zlo se još uvek javlja.

Pre dve godine su izvedeni teroristički napadi u Volgogradu. Sasvim nedavno je podmetnuta bomba u ruski putnički avion iznad Sinaja.

Nemoguće je pobediti međunarodni terorizam snagama samo jedne države, naročito u uslovima kada su granice u svetu praktično otvorene, a svet suočen sa novom selidbom naroda, kada teroristi dobijaju stalnu novčanu pomoć.

Pretnja terorizma raste. Još uvek nije rešen problem Avganistana. Situacija u toj zemlji je uznemiravajuća i ne navodi na optimizam, u isto vreme su do nedavno stabilne, dobrostojeće zemlje Bliskog Istoka i Severne Afrike – Irak, Libija i Sirija – pretvorene u zemlje haosa i anarhije, iz kojih potiče pretnja za čitav svet.

Nama je poznato zbog čega se sve to dogodilo. Mi znamo ko je želeo da sruši nepoželjne režime, da bahato nametne svoja pravila. I šta su dobili? Zapržili su čorbu svima, srušili državnost tih zemalja, nahuškali ljude jedni protiv drugih, a zatim, kako se kod nas kaže, oprali ruke, otvorivši put radikalima, ekstremistima i teroristima.

Velika opasnost dolazi od bojovnika koji su se koncentrisali u Siriji. Među njima ima dosta ljudi iz Rusije, iz zemalja ZND. Oni dobijaju novac, oružje, skupljaju snagu. I, ako oni ojačaju, ako pobede tamo, neizbežno će se u jednom trenutku naći kod nas, da seju strah i mržnju, da podmeću bombe, da ubijaju i muče ljude. Mi smo dužni da ih presretnemo i uništimo na udaljenim teritorijama.

Zato je bila doneta odluka o vojnoj operaciji, koja se bazira na zvaničnom obraćanju legitimne sirijske vlade. I u Siriji se naše Oružane Snage pre svega bore za Rusiju, brane bezbednost naših građana.

Vojska i mornarica Rusije su ubedljivo dokazale svoju bojevu pripravnost, svoje povećane mogućnosti. Savremeno rusko oružje deluje efikasno, a neprocenjiva praksa njegove primene u ratnim uslovima se analizira i biće iskorišćena za dalje usavršavanje naše bojeve tehnike i naoružanja. Hvala inženjerima, radnicima – svima koji rade u odbrambenoj industriji.

U borbi protiv terorizma Rusija je pokazala veliku odgovornost i svoju lidersku poziciju. Ove odlučne poteze podržava ruska javnost. U ovoj potpuno definisanoj poziciji naših građana se sadrži duboko shvatanje totalne pretnje terorizmom, ispoljavanje istinskih patriotskih osećanja i visokih moralnih kvaliteta, uverenost u to da treba braniti nacionalne interese, svoju istoriju, svoje vrednosti.

Pouke iz prošlosti su iskrsle pred međunarodnom zajednicom. Istorijske paralele su očigledne.

U 20. veku mnogi nisu želeli da ujedine svoje snage u borbi protiv nacizma. To je plaćeno desetinama miliona života, najkrvavijim svetskim ratom.

Danas smo licem u lice suočeni sa destruktivnom, varvarskom ideologijom i nemamo prava da dopustimo da zli dusi, koji su se ponovo pojavili, dostiggnu svoj cilj.

Treba odbaciti sve sporove i neslaganja radi formiranja čelične pesnice, potreban je jedinstveni antiteroristički front, koji će delovati na bazi međunarodnog prava i pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija.

Svaka civilizovana država mora sada da doprinese razbijanju terorista, da potvrdi svoju solidarnost – ne deklaracijama, već konkretnim potezima.

To znači: nikakva utočišta za razbojnike. Nikakvi dupli standardi. Nikakvi kontakti sa bilo kojom terorističkom organizacijom. Nikakvi pokušaji da se to iskoristi za svoje ciljeve. Nikakvog kriminalnog, krvavog biznisa sa teroristima.

Mi, naprimer, znamo ko u Turskoj puni džep i omogućava teroristima zaradu prodajom nafte ukradene u Siriji. Upravo za taj novac teroristi vrbuju najamnike, kupuju oružje, organizuju nehumane terorističke napade, usmerene protiv naših građana, protiv građana Francuske, Libana, Malija, drugih država. Mi se sećamo i toga da su se u Turskoj sakrivali i dobijali materijalnu i moralnu podršku bojovnici koji su 90-ih i 2000-ih godina vršljali Severnim Kavkazom. I sada ih tamo viđamo.

Međutim, turski narod je dobar, vredan i nadaren. U Turskoj mi imamo mnogo starih i pouzdanih prijatelja. Naglasiću: oni treba da znaju da mi ne izjednačavamo njih i deo vladajućeg vrha, koji snosi direktnu odgovornost za pogibiju naših vojnika u Siriji.

Mi nećemo da tom vrhu zaboravimo ovo saučesništvo sa teroristima. Uvek smo smatrali i smatraćemo izdaju za najniži čin. Neka to znaju oni u Turskoj koji su pucali u leđa našim pilotima, koji pokušavaju da licemerno opravdaju sami sebe i svoje poteze i da prikriju nedela terorista.

Ja, poštovane moje kolege, uopšte ne razumem, zašto su oni to uradili. Bilo koje pitanje, bilo koji problemi, bilo koji nesporazum, koji mi čak nismo videli, mogao je da se reši na potpuno drugi način. Osim toga, bili smo spremni da sarađujemo sa Turskom u vezi najosetljivijih za nju pitanja i spremni smo bili da idemo tako daleko, kako to njihovi saveznici nikada nisu želeli da čine. Verovatno, samo Alah zna zašto su to uradili. I, verovatno je Alah odlučio da kazni vladajuću kliku u Turskoj, lišivši je razuma.

Neće od nas dočekati nervoznu, histeričnu, opasnu po nas same i po čitav svet reakciju. Reakciju, sračunatu na neke spoljne efekte ili čak za interno političko korišćenje u datom trenutku. Toga neće biti.

U osnovi naših poteza pre svega će se naći odgovornost pred našom zemljom, pred narodom. Mi nećemo da zveckamo oružjem. Ali, ako neko, ko je izvršio podmukli ratni zločin, ubistvo naših ljudi, misli da će proći sa paradajzom ili nekim restrikcijama u građevinskoj i drugim oblastima, u dubokoj je zabludi. Mi ćemo ih još više puta podsetiti na učinjeno. Mi znamo šta nam je raditi.

Sada su mobilisane naše Oružane snage, specijalne službe, organi reda kako bi pružili otpor pretnji terorizma. Međutim, svi treba da razumeju svoju odgovornost: vlast, političke stranke, strukture civilnog društva, mediji.

Snaga Rusije je – u slobodnom razvoju svih njenih naroda, u raznolikosti, u harmoniji i kultura i jezika i naših tradicija, u uzajamnom poštovanju, u dijalogu i pravoslavaca i muslimana, sledbenika judaizma i budizma.

Mi moramo čvrsto da se suprotstavimo svim ispoljavanjima ekstremizma i ksenofobije, da čuvamo međunacionalno i međuversko uzajamno razumevanje. To je istorijska osnova našeg društva i ruske državnosti.

U 2016. održaće se izbori za Državnu Dumu. Obraćajući se liderima svih partija i učesnika budućeg izbornog procesa i svim društveno-političkim snagama, želim da citiram istaknutog ruskog istoričara Nikolaja Mihailoviča Karamzina. Evo šta je on napisao: „Nema sumnje da onoga ko sam sebe ne poštuje, neće ni drugi poštovati. Ne kažem da ljubav prema Otadžbini treba da nas zaslepljuje i uverava da smo mi od svakog i u svemu bolji, ali Rus mora da zna svoju cenu“.

Naravno, mi možemo da diskutujemo o načinima za rešavanje ovih ili onih problema, ali moramo da sačuvamo naše jedinstvo i da znamo da je za nas glavna – Rusija.

Predizborna konkurencija treba da bude poštena i transparentna i da se odvija u okviru zakona sa poštovanjem prema biračima. Pri tom je neophodno da se obezbedi apsolutno društveno poverenje u rezultate izbora i njihovu sigurnu legitimnost.

Korupcija je – prepreka za razvoj Rusije.

Danas su svi činovnici, sudije, pravobranioci i poslanici na svim nivoima obavezni da dostavljaju dokumenta o prihodima i rashodima, posedovanju nekretnina i aktiva uključujući i one u inostranstvu.

Sada će biti otvorene i informacije o ugovorima i podizvođačima koje državne i opštinske vlasti planiraju da zaključe sa firmama svojih rođaka, prijatelja i bliskih ljudi. Situacije u kojima postoje znaci ličnog interesa i sukoba interesa odmah spadaju u oblast povećane pažnje organa za kontrolu i pravobranilaštvo. Razume se i civilnog društva.

Učesnici projekta Opšteruskog narodnog fronta „Za poštene kupovine“ upravo ovih dana su mi pričali o zloupotrebama i otvorenim prekršajima koje su oni otkrili. Molim Državno tužilaštvo i pravobranilaštvo da bez odlaganja reaguju na takve informacije.

Zakon treba da bude surov prema onima koji se svesno odlučuju za ozbiljne kriminalne radnje, nanose štetu ljudima, interesima društva i države. Naravno, i da zakon bude human prema onima koji su odustali.

Danas je praktično svaki drugi krivični predmet koji je došao do suda povezan sa sitnim, beznačajnim prekršajima, a ljudi, posebno mladi, dospevaju u mesta lišavanja slobode, u zatvor.

Boravak u zatvoru i samo osuđivanje po pravilu negativno utiču na njihovu dalju sudbinu i često dovode do sledećih prekršaja.

Molim Državnu Dumu da podrži predloge Vrhovnog Suda Rusije o dekriminalizaciji niza odredbi Krivičnog zakona i da prekršaje koji ne predstavljaju veliku društvenu opasnost prenese u kategoriju administrativnih prekršaja, ali uz principijelno ograđivanje: ponovno činjenje prekršaja treba kvalifikovati kao krivično delo.

Neophodno je povećavati nezavisnost i objektivnost sudskog procesa. U vezi s tim predlažem da se poveća uloga institucije porotnika i broj prekršaja koje oni mogu da razmatraju. Uzimajući u obzir da nije uvek jednostavno formirati kolegijum od 12 ljudi – meni je poznat stav pravobranilačkih organizacija o tome da to treba da bude baš 12 porotnika, – ali, ponavljam, nije lako formirati takav kolegijum, inače, to prilično i košta, i iskreno rečeno – može se razmisliti o smanjenju broja porotnika, pet-sedam članova i da se pri tom obavezno sačuva potpuna autonomija i samostalnost porotnika u donošenju odluka.

Poštovane kolege! Tokom prošle godine suočili smo se sa ozbiljnim ekonomskim izazovima. Cene nafte su pale, kao i drugih naših tradicionalno izvoznih roba i ograničen pristup ruskih finansijskih institucija i kompanija na svetska finansijska tržišta.

Znam da sada mnogima nije lako. Kompleksnosti u ekonomiji odražavaju se na prihode i uopšte na životni standard naših ljudi. I dobro znam da se ljudi pitaju: kada ćemo savladati teškoće i šta ćemo za to činiti?

Situacija je uistinu složena, ali – već sam o tome govorio i želim da ponovim – nije kritična. Već danas vidimo pozitivna kretanja. Industrijska proizvodnja i kurs nacionalne valute u celosti su stabilizovani, došlo je do smanjenja inflacije, u poređenju sa 2014. beležimo bitno smanjenje odliva kapitala.

Ali to ne znači da treba da se umirimo i čekamo da se sada sve na čudesan način promeniti, ili da jednostavno čekamo kada će se cena nafte povećati. Takav stav je načelno neprihvatljiv.

Mi treba da budemo spremni za to da će i period niskih cena sirovina, pa možda i spoljna ograničenja, potrajati i potrajati, dugo. Ništa ne menjajući mi ćemo jednostavno pojesti naše rezerve, a tempo rasta ekonomije oscilovaće negde oko nule.

Međutim, ne radi se samo o tome. Zbog tekućih problema ne smeju su propuštati osnovne tendencije globalnog razvoja. Naglo se menjaju konture svetske ekonomije, formiraju se novi trgovinski blokovi, dešavaju se radikalne promene u oblasti tehnologija.

Upravo sada se određuju pozicije zemalja u globalnoj podeli rada decenijama unapred, a mi možemo i dužni smo da zauzmemo mesto među liderima.

Rusija nema pravo da bude ranjiva. Moramo da budemo jaki u ekonomiji, u tehnologiji, u profesionalnim kompetencijama, da u punoj meri koristimo današnje povoljne mogućnosti kojih već sutra može i da ne bude.

Naravno, vlast je dužna da čuje ljude, da objašnjava suštinu problema koji nastaju i logiku svojih postupaka i da u građanskom društvu i biznisu vidi ravnopravne partnere.

Koji pravci za nas treba da budu ključni?

Prvi. Konkurentna proizvodnja još uvek je uglavnom koncentrisana na sektore za sirovine i eksploataciju. Tek kad promenimo strukturu ekonomije moći ćemo da rešavamo krupne zadatke u oblasti bezbednosti i socijalnog razvoja, da otvaramo savremena radna mesta i da povećavamo kvalitet i životni standard miliona ljudi.

Značajno je to što mi imamo uspešna preduzeća u industriji, u poljoprivredi, u malom i srednjem biznisu. Naš zadatak je – da se broj takvih kompanija povećava brzo i u svim granama. Radi postizanje tog cilja treba adekvatno da usmerimo naše programe za zamenu za uvoz i podršku izvoza, za tehnološko usavršavanje proizvodnje i obuku stručnih kadrova.

Drugi. Treba uzeti u obzir da se sada niz privrednih grana našao u zoni rizika. U prvom redu to je građevinarstvo, automobilska industrija, laka industrija, železnička inženjering. Za njih Vlada treba da predloži specijalne programe podrške. Za to su predviđena finansijska sredstva.

Treći. Neophodno je da podržimo ljude sa niskim prihodima, najosetljivije kategorije građana, da konačno pređemo na pravedan princip pružanja socijalne pomoći kada je dobijaju oni kojima je zaista potrebna. Posebno treba uzeti u obzir individualne potrebe ljudi sa ograničenim sposobnostima i posebnu pažnju posvetiti pitanjima njihove profesionalne osposobljenosti i zapošljavanja invalida.

MNOGO toga smo uradili u demografiji, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. U tim oblastima glavni orijentiri navedeni su u Majskim ukazima 2012. Razume se, život unosi svoje korekcije, bitne korekcije, ali sada u tekućim teškoćama, odgovornost za blagostanje ljudi se povećava i molim da se prema ovim navodima zauzme ozbiljan pristup i nastojanje da se oni realizuju.

Neophodno je da postignemo izbalansiran budžet. Naravno, to nije cilj sam za sebe, nego najvažniji uslov makroekonomske stabilnosti i finansijske nezavisnosti zemlje. Podsetiću, prema rezultatima realizacije federalnog budžeta 2016., njegov deficit ne treba da pređe tri procenta, čak i ako naši prihodi budu manji od očekivanih. Skrećem vašu pažnju na ovo, poštovane kolege, deputati Državne Dume i članovi Federalnog Sobranja i Saveta Federacije. To je značajno pitanje. Upravo sam rekao da su finansijska stabilnost i nezavisnost zemlje apsolutno međusobno povezani. Molim vas da polazite od ovih ključnih, osnovnih faktora.

Neophodno je ojačati kontrolu nad kretanjem državnih sredstava, uključujući federalnih i regionalnih subvencija industrijskim preduzećima i poljoprivredi.

Moramo dodatno ojačati poverenje između vlasti i biznisa, poboljšati poslovnu klimu u zemlji.

Vlada, zajedno sa Agencijom za strateške inicijative i vodećim poslovnim udruženjima treba da nastavi sistematski rad na poboljšanju uslova za poslovanje, konstantno prateći njihovo sprovođenje.

Smatram slobodu preduzetništva najvažnijim ekonomskim i javnim pitanjem. Upravo time – slobodom preduzetništva, širenjem preduzetničke slobode – moramo odgovoriti na sva ograničenja koja pokušavaju da nam nametnu.

Ankete pokazuju da kompanije još uvek ne vide kvalitativni napredak u aktivnostima kontrolnih i nadzornih organa. Svi nalozi o ovoj temi su odavno, i ne jednom, dati. I kad god govorimo o ovoj temi, uvek smanjujemo i smanjujemo njihova ovlašćenja. Negde ih smanjujemo, a ona se negde ponovo pojavljuju. Cela armija inspektora nastavlja da ometa rad savesnom biznisu. Što ne znači da kontrola nije potrebna.

Naravno, kontrola mora postojati. Ali, molim bladinu komisiju za administrativne reforme da zajedno sa poslovnim udruženjima podnese 1. jula 2016. godine konkretne predloge za otklanjanje suvišnih i dupliranih funkcija kontrolno-nadzornih organa.

Takođe bih hteo da predočim cifre koje je pripremilo jedno od naših poslovnih udruženja.

Tokom 2014. godine istražni organi su podneli skoro 200 hiljada krivičnih prijava po takozvanim ekonomskim osnovama. Do suda je došlo 46 hiljada od 200 hiljada, još 15 hiljada slučajeva je propalo na sudu. Ispostavlja se, ako se izračuna, da se presudom okončalo samo 15 odsto slučajeva. Pri čemu ogromna većina, oko 80 odsto, 83 odsto poslodavaca, protiv kojih su pokrenuti krivični predmeti, su u potpunosti ili delimično obustavili poslovanje. To jest, njih su pritisnuli, opljačkali i na kraju pustili. I to sigurno nije ono što nam je potrebno za razvoj poslovne klime. To je, ustvari, direktno uništavanje poslovne klime. Ja molim istražne organe i tužilaštvo da obrate posebnu pažnju na ovo.

Prošle godine je proglašena amnestija kapitala koji se vraća u Rusiju. Međutim, biznis nije požurio da iskoristi ovu mogućnost, što znači da je predložena procedura komplikovana, da nema dovoljno garancija. Pratim i diskusije koji se trenutno vode u društvu o ovoj temi. Govori se da su odluke koje smo doneli, donekle bolje nego slična rešenja iz prethodnih godina, ali one očigleno nisu dovoljno dobre. Molim Vladu da održi konsultacije, dodatne konsultacije sa poslovnom zajednicom, sa Vrhovnim Sudom, sa zakonskim organima, i da u kratkom roku donese odgovarajuće korekcije, a samu amnestiju predlažem da produže za još šest meseci.

Država će pružiti svu neophodnu pomoć svakom onom ko je spreman da ide napred i bude lider. Takav sistem mi gradimo u dijalogu sa biznisom na osnovu njegovih zahteva i problemima sa kojima se suočava naša zemlja.

Finansijsku podršku projektima supstitucije uvoza uveliko pruža Fond za razvoj industrije. Njegovi programi su traženi kod preduzetnika. Predlažem da se sledeće godine izvrši dokapitalizacija Fonda za 20 milijardi rubalja.

Mi takođe garantujemo stabilne poreske i ostale bazične uslove za investitore, koji su spremni da investiraju u projekte supstitucije uvoza. To je omogućeno takvim mehanizmom, kakav je specijalan investicioni ugovor. Predlažem da se u okviru takvih ugovora omogući pravo regionima da porez na dohodak spuste na nulu. Neki se rukovodioci direktno zalažu za ovo, kako bi investitori bili u stanju da pokriju svoje kapitalne troškove izgradnje novih proizvodnih pogona.

Mi smo spremni da garantujemo i tražnju za ovim programima i za ovim projektima. Predlažem da se Vladi da pravo da kupuje po nekonkurentnoj osnovi do 30 odsto proizvoda, proizvedenih u okviru specijalnih investicija i specijalnih ugovora. Ali sve ostalo bi trebalo da ide na slobodno, pa čak i na inostrano, tržište, kako kompanije ne bi izgubile motivaciju, i kako bi nastavile da podižu kvalitet i težile smanjenju troškova.

Znate, kada su slični programi realizovani u drugim zemljama, preduzetnici su, kako bi dobili podršku države, morali da ispune mnogo teže uslove: određena količina proizvoda je morala biti realizovana na inostranom tržištu. Zbog čega? Zbog toga, da bi proizvođač nastojao da proizvede kvalitetan proizvod.

Zato ćemo podržavati upravo konkurentnu domaću proizvodnju. Niko ne treba da ima iluzije da pod maskom supstitucije uvoza, može ponuditi državi i građanima surogate ili ustajale zalihe, i to po previsokoj ceni. Rusiji su potrebne kompanije koje će ne samo biti u stanju da obezbede zemlju modernim visokokvalitetnim proizvodima, već koje će osvojiti i svetska tržišta. Da bi se pomoglo onima koji su spremni za takav posao, formiran je Ruski izvozni centar.

Osim toga, predlažem da se poveća obim nesirovinskog izvoza, što je jedan od ključnih pokazatelja efikanosti nadležnih agencija, pa i Vlade u celini.

Takođe smatram ispravnim realizovanje inicijative poslovne zajednice i formiranje agencije za tehnološki razvoj, koja će pružati pomoć preduzećima u nabavci domaćih i stranih patenata i licenci inženjerskih usluga. Izlazak na strana tržišta, ekspanzija ruske proizvodnje bi trebalo da postane prirodna strategija razvoja nacionalnog poslovanja i cele ruske privrede. I naravno, treba razbijati stereotipe, verovati u sopstvene mogućnosti. Ako idete napred, onda će rezultati obavezno doći.

Primer za ovo je – naša poljoprivreda. Pre deset godina, praktično polovinu hrane smo uvozili iz inostranstva, kritično smo zavisili od uvoza, a sada je Rusija – jedna od izvoznica. Prošle godine, ruski izvoz poljoprivrednih proizvoda iznosio je skoro 20 milijardi dolara. To je za četvrtinu više od prihoda od prodaje oružja, ili oko trećine prihoda od izvoza gasa. A takav proboj naša poljoprivreda je napravila u kratkom, ali plodotvornom periodu. Veliko hvala seljacima.

Smatram da je neophodno na nacionalnom nivou postaviti zadatak i do 2020. godine u potpunosti obezbediti unutrašnje tržište domaćom hranom. Mi ne samo da smo u stanju da se prehranimo, uzimajući u obzir zemljište, vodu, i što je posebno važno, resurse. Rusija bi mogla da postane najveći svetski snabdevač zdrave, ekološki čiste, visokokvalitetne hrane koja je već odavno nestala u nekim zapadnim zemljama, tim pre jer je potražnja na svetskom tržištu za ovakvim proizvodima u stalnom porastu.

Za rešavanje tako krupnih zadataka, neophodno je koncentrisati resurse na podršku pre svega onih farmi koje pokazuju visoku efikasnost. Upravo na ovim principima treba da se zasniva program razvoja agrobiznisa, s tim da u vidu imam i velika i srednja i mala preduzeća – svi moraju biti efikasni.

Neophodno je početi sa obradom miliona hektara obradive zemlje, koja je sada u stanju mirovanja, a nalazi se u rukama velikih zemljoposednika, koji se ne pretržu da se bave poljoprivredom. Slušajte, koliko već godina o tome govorimo? Ali stvari ostaju iste. Predlažem da se nesavesnim vlasnicima oduzme poljoprivredno zemljište koje se koristi u druge svrhe i da se proda na aukciji onima koji žele i mogu da obrađuju zemlju.

Nama je nephodna i spostvena tehnologija proizvodnje, skladištenja, prerade poljoprivrednih proizvoda, spostveni sadni fond. To je izuzetno važan zadatak. I dalje smo veoma ranjivi u tim oblastima. Molim da se u rešavanje ovog zadatka uključe vodeći istraživački instituti, Ruska akademije nauka, kao i biznis koji je već pokazao napredak.

U prethodnoj poslanici je bilo najavljeno pokretanje nacionalne tehnološke inicijative, njen horizont je 15-20 godina, međutim ona svoj praktičan rad demonstrira već danas. Ona je pokazala, da imamo dosta jakih timova, koji su sposobni da predlože i realizuju inovativne ideje. U oblastima kao što su neurotehnologija, bespilotna tehnologija u avijaciji, pa sve do transporta, sistema skladištenja i distribucije energije, Rusija ima sve šanse da među prvima osvoji globalno tržište, i to u bliskoj budućnosti, već u narednim godinama.

Mi smo zainteresovani za široku poslovnu saradnju sa inostranim partnerima, dobrodošli su investitori koji su usmereni ka dugogodišnjem radu na ruskom tržištu, bez obzira na tekuće, ne uvek jednostavne okolnosti. Visoko cenim njihov blagonaklon odnos prema našoj zemlji, prema koristima koje oni ovde vide za razvoj svog biznisa. Kako bi otvorila dodatne mogućnosti za proširenje ekonomskih veza sa Rusijom, naša zemlja učestvuje u integracionim procesima.

Već smo postigli kvalitativno nov nivo saradnje u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza, stvoren je zajednički prostor sa slobodnim kretanjem kapitala, roba, radne snage. Postignut je načelni dogovor o povezivanju evroazijskih integracija s kineskom inicijativom „Ekonomskog pojasa Puta svile“. Stvorena je zona slobodne trgovine s Vijetnamom. Sledeće godine u Sočiju održaćemo samit Rusija-ASEAN (Asocijacija nacija Jugoistočne nacije) i, uveren sam, moći ćemo da izradimo zajedničku uzajamno korisno agendu saradnje.

Predlažem da mi i kolege iz Evroazijskog ekonomskog saveza započnemo konsultacije s članicama ŠOS i ASEAN, kao i s državama koje će se pridružiti ŠOS, o formiranju mogućeg ekonomskog partnerstva.

Zajedno naše države čine gotovo trećinu svetske privrede po paritetu kupovne moći. Takvo partnerstvo u početnoj fazi moglo bi da se usredsredi na pitanja zaštite investicija, optimizacije procedura kretanja roba preko granica, zajedničke izrade tehničkih standarda za proizvode sledeće tehnološke generacije, na uzajamno otvaranje pristupa tržištima usluga i kapitala. Naravno da to partnerstvo treba da se gradi na načelima ravnopravnosti i uvažavanja uzajamnih interesa.

Za Rusiju će takvo partnerstvo stvoriti potpuno nove mogućnosti za povećanje isporuka namirnica, energenata, inženjerskih, obrazovnih, medicinskih i turističkih usluga u Azijsko-Pacifički region, omogućiće nam da igramo vodeću ulogu u formiranju novih tehnoloških tržišta, kao i da preusmerimo ka Rusiji velike globalne trgovinske tokove.

Nastavićemo da modernizujemo transportnu infrastrukturu. Razvijaćemo snažne logističke centre, kao što su Azovsko-Crnomorski i Murmanski transportni čvor, moderne luke u Baltičkom moru, na Dalekom Istoku, jačaćemo sistem regionalnog avio-prevoza, između ostalog, na severnim i arktičkim teritorijama. Na jednom od predstojećih zasedanja Državnog saveta detaljno ćemo razmotriti stanje unutrašnjih plovnih, rečnih puteva.

Karika koja vezuje Evropu i Azijsko-Pacifički region treba da bude Severni morski put. Da bi se povećala njegova konkurentnost, nameravamo da proširimo važenje povlašćenog režima slobodne luke Vladivostok na ključne luke Dalekog Istoka, što nas mole preduzetnici koji posluju u tom delu Rusije, koji za nas ima strateški značaj.

Socijalno-ekonomski razvoj tog regiona je najvažniji nacionalni prioritet.

Evo, već tri godine u Rusiji se beleži prirodni priraštaj stanovništva. Da, on za sada nije veliki, ali postoji. Šta želim da naglasim? Po svim prognozama, već je trebalo da padnemo u novu demografsku provaliju zbog minusa iz 90-ih, o čemu su nam govorili i što su nam predviđali stručnjaci-demografi, između ostalog, na nivou UN. Ali, to se ne događa. I pre svega zbog toga što su polovina novorođenčadi danas – druga, treća i sledeća deca. Porodice žele da podižu decu, veruju u njihovu budućnost, veruju u svoju zemlju, računaju na pomoć države.

Sledeće godine završava se program materinskog kapitala. On je već obuhvatio više od 6,5 miliona ruskih porodica, između ostalog, na Krimu, i u Sevastopolju. Ali, mi znamo da svi ti naši napori za sada nisu dovoljni da se zaleči demografska rana iz prošlosti koju je zadobila Rusija.

Naravno, mi znamo koliko je to teško za budžet, to su ozbiljna, velika sredstva. Ranije smo govorili da ćemo morati da izračunamo da li ćemo moći, kako kažu finansijski stručnjaci, to da iznesemo, da li ćemo moći da sve to pouzdano garantujemo i platimo. Možemo, uprkos svim problemima. Smatram da je neophodno da se program majčinskog kapitala produži za najmanje dve godine.

Pred nama je ne jednom bio suštinski, sudbonosni izbor puta daljeg razvoja. Poslednji put je to bilo 2014. godine, kada se dogodilo ponovno ujedinjenje Krima i Sevastopolja s Rusijom. Rusija je glasno rekla da je snažna nezavisna država sa hiljadugodišnjom istorijom i velikom tradicijom, nacija koju učvršćuju zajedničke vrednosti i zajednički ciljevi.

Isto tako samouvereno mi delujemo i sada, kada Rusija vodi otvorenu, želim to da naglasim, upravo otvorenu, direktnu borbu protiv međunarodnog terorizma. Mi donosimo odluke i sprovodimo ih u delo, znajući da sa zadacima koji su pred nama možemo da se izborimo samo mi sami, ali samo zajedno.

Navešću još jedan citat, potpuno neočekivan za mene, reči čoveka koji je bio daleko od politike. To su reči Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva, izgovorene pre 100 godina. Evo ih: „Podeljene će nas odmah uništiti. Naša snaga je u jedinstvu, u vojnoj snazi, u sređenim i srećnim porodičnim odnosima koji povećavaju priraštaj naroda i u prirodnom rastu našeg unutrašnjeg bogatstva i miroljubivosti“. Sjajne reči, upućene baš nama danas.

Rusija je istovremeno deo globalnog sveta, koji se naglo menja. Mi dobro razumemo složenost i razmere postojećih problema – kako spoljnih, tako i unutrašnjihh. Na putu svakog razvoja uvek postoje teškoće i prepreke.

Odgovorićemo na sve izazove, delovaćemo kreativno i efikasno, radićemo naporno zbog zajedničkog dobra i zbog Rusije.

Ići ćemo napred zajedno i zajedno ćemo sigurno postići uspeh.