Vesti

SAD neće moći mobilisati potreban broj vojnika za ratove

Izvor: Ekonomist

Neuspesi u Iraku i Avganistanu povećali su provaliju između većine Amerikanaca i njihovih oružanih snaga – objavio je The Economist.

Pritom je ocenio: „SAD u budućnosti više neće moći da mobilišu potreban broj vojnika za moguće nove ratove“.

Isti list je u istom tekstu citirao narednika armije SAD Rasela Hejnija koji je upozorio: „Većina Amerikanaca voli prazne reči o svom respektu prema vojnoj službi, ali ne žele da služe u nacionalnoj armiji“.

The Economist je Hejnijevoj proceni dodao: da su četiri roda armije SAD – kopnena vojska, ratna mornarica, ratno vazduhoplovstvo i pomorska pešadija – planirali da do kraja septembra u svoje redove privuku 177.000 mladića od 17 do 21 godine starosti, ali da su to uspela tek u poslednjem tranutku „uz žrtvovanje vlastitih rezervi“.

The Economist tvrdi da će se broj rezervista u SAD naći na najnižem nivou nakon završetka Drugog svetskog rata. Situaciju je prokomentarisao general Džefri Snou koji rukovodi privlačenjem dobrovoljaca u oružane snage: „Učestvovali smo u dve duge vojne kampanje, ali se američka javnost i dalje veoma pozitivno odnosi prema svojim oružanim snagama. Međutim, većina naših građana je potpuno izgubila vez sa orućanim snagama. Jer, manje od jednog procenta Amerikanaca želi da služi u nacionalnim oružanim snagama i može da u njima služi“.

SAD su obavezno služenje vojnog roka ukinule 1973. godine, a posledice su ubrzo stigle: 1990. je 40 odsto mladih Amerikanaca imalo oca koji je služio vojni rok, a 2014-te je takvih bilo samo 16 odsto.

Još 1981-ve je 64 odsto američkih kongresmena prošlo vojnu službu, a takvih je danas – samo 18 odsto.

U vreme Korejskog rata je oko 70 odsto Amerikanaca, koji su bili u odgovarajućim godinama, služilo vojni rok. U vreme Vijetnamskog rata – taj procenat se smanjio na 43 odsto, a danas – i kad bi svi mladi Amerikanci hteli da služe vojni rok – fizički i mentalno spremnih za to je manje od 30 odsto!

The Economist naglašava da SAD sada imaju 21 milion stanovnika do 21-ne godine koji bi hipotetički mogli služiti u oružanim snagama, ali da 9,5 miliona mladih Amerikanaca nije prošlo test elementarne obrazovne pripremljenosti za to jer su ili ostavili školu ili nisu u stanju išta da izračunaju bez digitrona.

Još 7 miliona je proglašeno za nesposobne za služenje vojnog roka zbog debljine, kriminalne prošlosti ili tetovaže na licu i rukama. Tako se ispostavilo da bi u oružanim snagama mogla da služe samo 4,5 miliona, a da samo njih 390.000 to zaista i želi. A pritom – naglašava The Economist – najbolji među njima daju prednost daljem školovanju ili poslu u privatnoj firmi.

Ovo znači – upozorio je list – da Amerikanci u slučaju kakvog većeg rata neće imati dovoljno vojnika. Ako ponovo ne uvedu obavezno služenje vojnog roka.

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom