Izvor: Politika

Grčki poslanici su sa premijerom Jorgosom Papandreuom u utorak noću glavu spasavali bekstvom kroz sporedni ulaz parlamenta, a potom – kroz park, jer je nekoliko stotina demonstranata blokiralo izlaz iz parlamenta, opkolivši pri tome kolonu vladinih vozila.

Demonstranti su izvikivali pogrde i optužbe na račun vlasti, a poletele su plastične flaše i sve što im se našlo pod rukom. Policija je munjevito reagovala, ogradila prilaz zgradi i postavila se kao živi zid. Poslanici su se vratili u parlament i tamo sačekali da ih policija kroz mrak, jednog po jednog, sprovede kroz Nacionalni park koji se nalazi iza zgrade.

Ovo je prvi put za nedelju dana otkako su Grci izašli na spontane „proteste ogorčenja” da je došlo do ozbiljnijeg incidenta. U Atini i gotovo svim većim grčkim gradovima svakodnevno se okuplja na desetine hiljada ljudi koji na mirnim protestima, naoružani šerpama i loncima ali mnogobrojnim parolama na kojima najčešće piše „lopovi”, zahtevaju od vlade da odustane od rigoroznih mera štednje u zamenu za dobijanje evropskih kredita. Da se, kako se kaže u rezoluciji okupljenih na Sintagmi, „uspostavi jednakost, pravda i poštovanje prema narodu”.

Svakodnevno je na protestu u Atini sve veći broj ljudi, najviše mladih kojima se lagano priključuju roditelji, profesori, javne ličnosti. Pred zgradom Atinskog univerziteta hiljade ljudi slušale su legendarnog 85-godišnjeg kompozitora Mikisa Teodorakisa koji je opozicione partije pozvao da „ne pristanu ni na jednu novu meru štednje, da se svi ujedine protiv mera koje su usvojene bez saglasnosti naroda”. Na govornicu su zatim izlazili i profesori fakulteta koji su apelovali da nacija istraje u mirnim protestima bez mešanja partija i sindikata i pokaže da se ne miri sa nerazumnim potezima vlade.

Vlada, međutim, sa ekspertima takozvane trojke, predstavnicima MMF, EU i Evropske centralne banke, vodi borbu za svaki novi uslov koji se pred nju postavlja, za svaki segment izveštaja od kojeg zavise i naredni potezi kreditora. Očekuje se da će biti postignut dogovor i da će Grčka moći da dobije novu tranšu kredita bez koje, kako je to zvanično rečeno, zemlji koja ima spoljni dug od 350 milijardi evra preti bankrot.

Ministar finansija Jorgos Papakonstantinu demantuje pisanje nemačke štampe koja tvrdi da Grčka nije do kraja ispunila nijedan zahtev kreditora, da nema političkog konsenzusa na kojem „trojka” insistira, te da je deficit budžeta 10,5 odsto a morao bi da po dogovoru bude 9,4.

Eksperti procenjuju da bi od privatizacije državne imovine Grčka mogla da obezbedi 300 milijardi evra. Zapadna štampa stalno podseća da bi na prodaju moglo da bude i neko ostrvo. „Volstrit džornal” pod naslovom „Hoćete li da kupite neko ostrvce” podseća da u Grčkoj ima preko 75.000 zgrada u javnoj svojini koje bi mogle da budu na prodaju.

Najviše ih, međutim, privlači mogućnost trgovine oko kazina „Monparnas” ili nekakve koncesije na ostrvu Rodos gde bi stranci izgradili, recimo, golf terene i prateće luksuzne hotele. Prema nekim izvorima na koje se list poziva, ovakvi snovi nisu samo mašta već plod konkretnih pregovora.