Izvor: Politika

Đorđe Ostojić, bivši republički tužilac, i Mioljub Vitorović, zamenik tužioca, prijavili su se za mesta tužioca za ratne zločine, a bivša sudija Gordana Božilović-Petrović kandiduje se za mesto tužioca za organizovani kriminal.

Rok za podnošenje prijava za izbor 85 tužilaca na teritoriji Republike Srbije, među kojima su i tužioci za organizovani kriminal i ratne zločine, istekao je sinoć u ponoć. Kandidati za tužioce su svoje radne i lične biografije podnosili Državnom veću tužilaca (DTV), koje će od ponedeljka razmatrati prijave.

Najviše pažnje svakako izaziva izbor za tužioce za organizovani kriminal i ratne zločine. Prema nezvaničnim saznanjima „Politike”, među kandidatima za budućeg prvog čoveka Tužilaštva za organizovani kriminal, koji će naslediti sadašnjeg tužioca Miljka Radisavljevića, jeste i Gordana Božilović-Petrović, sudija nekadašnjeg Okružnog suda, a sada poznati beogradski advokat. Prema istim saznanjima, za rukovodeće mesto u Tužilaštvu za ratne zločine, na kome se sada nalazi Vladimir Vukčević, konkurisali su dosadašnji zamenik u ovom tužilaštvu Mioljub Vitorović i zamenik republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić.

Postupak koji sprovodi DVT treba da utvrdi stručnost i osposobljenost kandidata. Pored toga, kandidati su dužni da predstave program organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva na čijem čelu pretenduju da se nađu. Za one koji nisu nosioci javnotužilačke funkcije, a ne dolaze ni iz redova sudija, predviđeno je i polaganje pisanog testa. Na osnovu ovoga, DVT sastavlja rang-listu i predlaže kandidate za izbor vladi, dok konačnu odluku o tome ko će biti javni tužilac donosi Narodna skupština.

U odgovoru na naša pitanja o broju i imenima kandidata, iz DVT su nas juče zamolili za strpljenje, s obzirom na to da je proces dostavljanja prijava još u toku. Kako nam je objašnjeno, rok za podnošenje formalno je istekao 24. septembra u ponoć, ali dostavljanje prijava poštom može potrajati sve do ponedeljka.

S obzirom na činjenicu da je ovo najobimniji izbor za nosioce javnotužilačke funkcije još od reforme pravosuđa 2010. godine, opravdan je interes javnosti da se upozna sa biografijama ljudi koji se kandiduju da u narednih šest godina gone učinioce krivičnih dela. Dosad biografije kandidata biranih na važne funkcije u tužilaštvu nisu bile dostupne ni građanima, a ni ljudima iz struke.

Ovakva procedura rangiranja kandidata sadržana je u istom pravilniku na osnovu čijih je odredaba u julu Zagorka Dolovac predložena Narodnoj skupštini, a potom i izabrana drugi put na mesto republičkog javnog tužioca. Sadržaj pravilnika bio je predmet žestokih kritika koje su upućivala strukovna udruženja tužilaca, njihovih zamenika i pomoćnika.

Ono što bi možda davalo najjasniju sliku o kvalitetu kandidata jesu njihove biografije, a stiče se utisak, iako pravilnik na prvi pogled detaljnom procedurom otklanja mogućnost manipulisanja, da je celokupan proces zatvoren i da mali broj ljudi iz struke, u zatvorenoj proceduri, odlučuje o pitanjima od izuzetne važnosti za sve građane Srbije.

Zvučna imena

Đorđe Ostojić je bio pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu, a zatim zamenik opštinskog javnog tužioca u Novom Sadu. Posle pada Miloševićevog režima i dolaska DOS-a na vlast, imenovan je za načelnika SUP Novi Sad. Sa tog mesta izabran je za vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, iako se za to mesto tražilo 12 godina iskustva, što je uslov koji on nije ispunjavao. Sa tog mesta odlazi na mesto prvog čoveka novosadskog Okružnog javnog tužilaštva. Posle reforme pravosuđa 2010. godine, imenovan je za apelacionog tužioca u istom gradu. Nakon toga, dolazi u Republičko javno tužilaštvo, gde je jedan od zamenika Zagorke Dolovac.

Mioljub Vitorović najpre je radio kao stručni saradnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Za zamenika četvrtog opštinskog tužioca izabran je 1994. godine. Zamenik okružnog javnog tužioca postao je 2003. godine, a godinu dana nakon toga, izabran je za zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal, gde je, pored ostalog, zastupao tužilaštvo u predmetu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Posle reforme pravosuđa, 1. januara 2010. godine izabran je za zamenika tužioca za ratne zločine, što je funkcija koju obavlja i danas. Član je Saveta za borbu protiv korupcije od decembra 2012. godine.

Gordana Božilović-Petrović je radila kao pripravnik u Petom opštinskom sudu u Beogradu, zatim kao stručni saradnik u Okružnom sudu u Beogradu, pa potom kao sudija u četvrtom Opštinskom, a nakon toga i Okružnom sudu u Beogradu, u krivičnopravnoj materiji. Od 2008. godine bavi se advokaturom. Predavač je u Centru za obuku za polaganje pravosudnog ispita, u Centru za stručno usavršavanje mladih sudija na teritoriji Republike Srbije. Profesor je na fakultetu za diplomatiju i bezbednost, gde predaje krivično pravo, krivično procesno pravo i kriminalistiku.