Izvor: Advance

Naročito u poslednjih nekoliko godina je mnogima nerazumljiva politička kratkovidnost i nepostojanje suvereniteta EU politike. Najveći udeo uzroka nepostojanja vlastitog evropskog puta leži u prirodi neoliberalnog kapitalizma u kojem je raspoređenost ekonomske snage i poslušnosti organizovana piramidalnom strukturom. Ona manjina najjačih na vrhu piramide odlučuje o pravcima gibanja a oni ispod poslušno tapkaju iza njih.

Poznato je ko za sada sedi na vrhu piramide. SAD se polako i sistematski priprema na nadolazeću pretnju jačanja kineske privrede. Očigledno je da gospoda ne čeka skrštenih ruku da ih Kina prestigne i preuzme njihovo vadstvo, nego sistematično rade na osvajanju još veće privredne moći, odnosno planskom podvrgavanju EU pod svoju totalitarnu kontrolu. EU je poslušan vazal SAD-a ali je sve upadljivija vizija novog cilja, potpune ekonomske, a time i političke i vojne kolonizacije EU.

Za takav projekat je SAD-u potreban neki instrument porobljavanja i vezivanja, a to je TTIP (Transatlantic Trade and Investment Partnership). Upravo uvlačenjem EU u taj robovski ugovor transatlantske slobodne trgovine je SAD-u jedan od dodatnih poriva za iniciranje što trajnijih ratnih žarišta na rubovima EU.

Tim ratnim žarištima, Ukrajina, Bliski Istok i Severna Afrika, se pored ostalih ciljeva ostvaruje i privredno slabljenje EU kao i slabljenje njenih veza sa Rusijom. Na taj način se nastoji ubrzati i naterati EU da iz nužde ekonomskih potreba, lakše upadne u klopku TTIP ugovora. Sve je upadljivije ostvarenje planske strategije destabilizacije EU, koja je stvarana od strane nehumanih profitera preko Atlantika jer jedino njima odgovara ovaj krvavi scenario događanja.

Kao kruna svega je da američki stratezi haosa planiraju održavanje ratnih žarišta na Bliskom Istoku sledećih dvadesetak godina. To je naravno samo strateški plan, koji su ovih dana i javno objavili, jer ukoliko im ta žarišta više neće biti potrebna onda će oni vrlo brzo završiti s tom dramaturgijom.

Ako SAD-u na kraju ipak uspije taj plan u ekonomskoj kolonizaciji EU, koja će tada biti pod njihovom potpunom kontrolom, onda Kini više neće mnogo koristiti što će svojom ekonomskom snagom uskoro biti na nivou SAD-a. Jasno, jer će se, ugovorom TTIP s kolonizovanom EU, SAD-u udvostručiti privredni volumen, a time i vojno politička snaga u svetu. Profiterski i kolonizatorski ratovi će se onda još žešće širiti po neposlušnim suverenim državama sveta.

Takva politika SAD-a nije u nijednom pogledu povoljna za EU jer slabi njene šanse za vlastiti brži i samostalniji ekonomski i ostali razvoj. To će značiti i značajan pad životnog standarda Evropljanima jer će SAD preko svojih multinacionalnih korporacija dalje još više kriminalno crpiti svoje poslušne vazale. Amerikanizacija evropskog kontinenta bi imala poraske posledice po stanovnike Evrope. Time bi se umanjile i snage multipolarnosti na planeti i značajno ojačao jednopolarni izvor bolesnog neoliberalnog kapitalizma.

SAD je Evropu postepeno i planski gurnuo u ove sada već postojeće poteškoće, tako da se ona već svakodnevno debelo koprca u njima. Umesto da se EU dalje približava i razvija zajedno sa svojim prirodnim istočnim susedom Rusijom, EU sama sebi poslušno reže svoje privredne veze s tom zemljom i tako usporava svoj razvoj. Usporavanje razvoja kroz ratna razaranja na mediteranskom području Bliskog Istoka i Severne Afrike ima takođe značajne negativne posledice za razvoj tog područja, ali i EU.

U takvom razvoju događaja izgleda da je SAD-u lakše podnositi to što se Rusija približava Kini, koje je za njih manje zlo, nego li da se EU približava Rusiji. Eventualno jače približavanje između EU i Rusije, bi za SAD značilo smanjivanje mogućnosti totalne kontrole i ekonomskog porobljavanja EU. Vreme će pokazati da li u EU postoji dovoljna količina spoznaje o tim kretanjima i da li će se negde pojaviti snage za sprečavanje tog, ne samo za Evropljane, razornog pravca razvoja.