Izvor: Beta

Kineska centralna banka danas je opet smanjila kurs juana, dan pošto je kineska valuta imala juče rekordan pad od 1,9 odsto. S današnjim padom od 1,8 odsto, juan je za dva dana pao u odnosu na dolar više nego u preko 20 godina.

Odluka kineske centralne banke gurnula je nadole akcije širom sveta. Juče su gubici zabeleženi i u Aziji i u Evropi i u SAD.

Pad na berzama i danas je nastavljen. Nemački berzanski indeks Daks izgubio je više od dva odsto, britanski FTSE 100 u padu je 1,4 odsto, dok je francuski KAK 40 u minusu 1,7 odsto. I Vol strit očekuje gubitak pošto su fjučursi Dau Džonsa i Standard end Pura 500 u padu od 0,9 odsto.

Kinesko ministarstvo trgovine ocenjuje da će slabiji juan pojačati izvoz koji je u julu zabeležio pad od osam odsto.

Za toliko je opao i kineski uvoz.

Zabrinutosti za stanje druge svetske privrede doprineo je i današnji podatak da je industrijska proizvodnja u julu povećana za šest odsto u odnosu na prošlu godinu, što je manje nego što je očekivano, a i manje od junskih 6,8 odsto.

Centralna banka Kine saopštila je da je juan pao usled reformi s ciljem da kursni sistem bude više tržišno orijentisan.

Međunarodni monetarni fond pozdravio je odluku Pekinga da se okrene ka fleksibilnijem kursu, mada investitori taj potez vide kao pokušaj stimulisanja usporene ekonomije, budući da će jeftiniji juan pojeftiniti kinesku robu i time povećati njenu konkurentnost.

Deo kineskog državnog vrha traži dalje slabljenje juana. Za ukupno 10 odsto! Radi toga neki članovi kabineta premijera Li Kećijanga pojčavaju pritisak na Narodnu (centralnu) banku Kine.

Spoljnotrgovinski suficit Kine u julu se smanjio sa 46,5 na 43 milijarde dolara, a većina kineskih analitičara j očekivala porast do $53,3 milijarde.

Neki finansijski eksperti su odmah podigli uzbunu, tvrdeži da se radi o prikrivenoj devalvaciji koja će se negativno odraziti i na svetskim berzama i na „sirovinskim tržištima” i da će, čak, „pokrenuti krizu sličnu onoj iz 2008. godine”.

Ovaj najveći dnevni pad kursa juana za poslednje dve decenije došao u vreme kada kineska ekonomija „koči”, a njen eksport pada. Zato je je taj potez iz Pekinga prvenstveno u funkciji podrške kineskoj ekonomiji i njenom izvozu, odnosno – smišljenog odvajanja juana od skupog dolara.

Sve ovo ipak nije zabrinulo američkog ministra finansija Džejkoba Lua. On je čak otkrio da Vašington vrši pritisak na Kinu da kurs juana bude „plivajući”.

Međutim, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp, koji zasad među kandidatima iz te partije za Belu kuću, ubedljivo vodi, upozorio je da će devalvacija junaa imati „razoran uticaj na SAD”.

„Kinezi nas naprosto uništavaju. Oni devalviraju svoju valutu, a devalviraće je i dalje. Oni će mnogo oslabiti juan, a to će imati rušilački efekat kod nas. Kina se obogatila zahvaljujući Sjedinjenim Državama iz kojih je isisala radna mesta”.

U intervjuu CNN, Tramp je priznao da ga sve što radi Kina veoma intrigira i uzbuđuje:

„Zato ću, ako budem izabran za predsednika SAD, oštro razgovarati sa Kinom o podršci američkoj ekonomiji”.

Trampa trenutno podržava preko 24 odsto birača, a najbližeg gonioca-republikanca – Džeba Buša – 12 odsto. Dakle: dvostruko manje…