Izvor: Tanjug, Beta

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman ocenio je, u svom najnovijem blog postu u Njujork tajmsu, da su zahtevi Evropske unije Grčkoj ludački potez i optužio Nemačku za ubijanje evropskog projekta.

“Pretpostavimo da Aleksis Ciprasa smatrate nekompetentnim idiotom. Pretpostavimo da žarko želite da vidite pad Sirize. Pretpostavimo i da pozdravljate mogućnost izbacivanja tih iritantnih Grka iz evrozone. Čak i da je sve to tačno – ovakva lista zahteva evrogrupe je ludost”, piše Krugman u blogu pod naslovom “Ubijanje evropskog projekta”.

“Ovo je i više od surovosti; ovo je čista osvetoljubivost, potpuno uništenje nacionalne suverenosti, bez nade u ikakvo olakšanje”, ocenjuje Krugman i dodaje da je to verovatno “trebalo da bude ponuda koju Grčka ne može da prihvati”.

“Čak i tada, to je groteskna izdaja svega onog što je evropski projekat trebalo da predstavlja”, navodi američki nobelovac.

On se, takođe, pita može li išta da vrati Evropu sa ivice i ko će posle ovoga ikad više da veruje u dobre namere Nemačke.

Krugman primećuje da je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi pokušao da uvede u pregovore malo zdravog razuma i da se predsednik Francuske, Fransoa Oland, konačno suprotstavio nemačkom izigravanju “moralne” ekonomije, što mu u prošlosti nije uspevalo.

“Na nekli način, ekonomija je postala sekundarna. Budimo jasni: u poslednje dve nedelje naučili smo da biti član evrozone znači da, ako pređeš crtu, kreditori ti mogu uništiti ekonomiju”.

On smatra da to nema nikakve veze s ekonomijom štednje, jer je činjenica da nametanje teških mera štednje bez smanjenja duga vodi samo u propast, bez obzira na spremnost države da pristane na patnju.

“S druge strane, to znači da bi čak i potpuna kapitulacija Grčke predstavljala – slepu ulicu”, naveo je Krugman.

Zapitavši “može li Grčka uspešno da izađe (iz evrozone) i hoće li Nemačka pokušati da blokira njen oporavak”, nobelovac primećuje, uz izvinjenje, da sad moraju da se postave i takva pitanja.

“Evropski projekat, koji sam uvek hvalio i podržavao, upravo je primio zastrašujući, možda i fatalan udarac. I šta god da mislimo o Sirizi ili Grčkoj, to nisu uradili Grci”, zaključio je Krugman u blogu na “Njujork tajmsu”.

——

Grčka, koja već kasni u isplati Međunarodnom monetarnom fondu oko dve milijarde evra, do 20. jula mora da isplati Evropskoj centralnoj banci 4,2 milijarde evra.

Predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum rekao je uoči sastanka ministara finansija da će biti razmotreni svi mogući instrumenti za obezbeđivanje prelaznog finansiranja.

Šojle je rekao da će zajmovi Grčkoj morati da se obezbede ove nedelje da bi se “izbegla dramatična situacija u ponedeljak”.

On je rekao da je jedno rešenje da se uključi Evropska komisija s mogućnošću korišćenja sredstava iz budžeta EU.

Britanski ministar finansija DŽordž Ozborn poručio je danas da ne treba očekivati da Velika Britanija, koja nije deo evrozone, plaća išta za paket pomoći Grčkoj.

– Ideja da će britanski poreski obveznici biti u ovome za dogovor s Grčkom je potpuno bez šansi. Evrozona treba da plaća svoje račune – rekao je Ozborn.

Šojble je rekao da “ništa ne sprečava neku zemlju da dobrovoljno obezbedi novac Grčkoj za prelazno finansiranje”.

Ministar finansija Finske Aleksander Srtub, koji je bio jedan od najžešćih protivnika paketa pomoči Grčkoj, rekao je da sada ima šest načina da se obezbedi pomoć Atini za hitno finansiranje.

——

Zamenik šefa Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Ralf Štegner zahtevao je danas od kancelarke Angele Merkel da u pitanju rešenja grčke krize “smiri” svog ministra finansija Volfganga Šojblea (72), koji je ovog vikenda zahtevao da Atina privremeno napusti Evrozonu.

“Merkel se mora pobrinuti za svog ministra finansija. Dogovori od ovog vikenda važe, na kraju krajeva, za celu vladu u Berlinu”, rekao je Štegner danas za “Špigel-onlajn” i ukazao na kompetencije Merkelove.

“Nemački savezni kancelar ima kompetenciju za određivanje pravca”, rekao je Štegner i dodao da je to, kao i u slučaju šefa grčke vlade Aleksisa Ciprasa. Time je Štegner, kako ga tumači ovaj magazin, mislio na Ciprasove probleme sa svojim bivšim ministrom finansija Janisom Varufakisom, koji je na kraju napustio ministarsku poziciju.

Da li je Štegner pri tom indirektno mislio i na mogućnost ostavke Šojblea, pitanje je o kome se može diskutovati, a mediji navode da je Šojble u grčkoj krizi, bar prema mišljenju članova SPD, provocirao i da se Merkelova sada mora uključiti.

Štegner smatra da pred Merkelovom stoje teški dani zbog velikog otpora u redovima njenih demohrišćana, kada je u pitanju davanje saglasnosti u Bundestagu za novi paket pomoći Grčkoj.

“Merkelova će morati, prvi put u svojoj kancelarskoj službi, da sve svoje snage angažuje kako bi u sopstvenim redovima dobila saglasnost”, rekao je Štegner pred sednicu Bundestaga u petak, na kojoj će se raspravljati o “zelenom svetlu” za pomoć Atini.

Nemačka opozicija je u pitanju reššenja grcke krize napala “pregovaracki stil” Merkelove, a posebno ŠŠojblea koji se zbog predloga o privremenom isključenju Atine iz Evrozone naššao na udaru i svojih koalicionih partnera iz SPD.

Osim Štegnera i zamenik šefa poslanickog kluba SPD u Bundestagu Karsten ŠŠnajder kritikovao je ŠŠojbleov predlog o izlasku Grčke iz Evrozone kao “tešku grešku” i “narušavanje poverenja u Evropi”.

Šojble se naššao na udaru kritike, posebno iz redova opozicione partije Zeleni, odakle mu je priprećeno i tužžbom pred Ustavnim sudom, poššto njegovo Ministarstvo finansija nije upoznalo prvo Bundestag sa planom, koji predviđa i izlazak Grcke na najmanje pet godina iz Evrozone.

Iz partije Levice, nastale spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, ŠŠojblea su nazvali i “grobarom Evrozone”, a čule su se i reči – ucena, nebulozno, opasno.

Nemački Bundestag bi u petak trebalo da održži specijalno zasedanje, posvećeno Grčkoj, kad bi trebalo da da “zeleno svetlo”, odnosno, izglasa saglasnost za novi paket pomoći Grckoj.

Grčka je ovog vikenda uspela da obezbedi sporazum o trećem paketu međunarodne finansijske pomoći koji joj je bio preko potreban, kao i da izbegne izlazak iz Evrozone, nakon 17 sati pregovora u Briselu.