Izvor: Fakti

Pre nekoliko godina ruski predsednik Vladimir Putin je na jednoj konferenciji obznanio šta Rusi misle o tome: „Da li je NATO vojna organizacija? Da. Da li se NATO sve više približava našim granicama? Da. Ali, zašto?“.

Odgovor nije usledio. Nije ni čudo što Mokva ne veruje Vašingtonu.

Vašington bi veoma želeo, i politički analitičari to vrlo dobro znaju, da prevede Ukrajinu na svoju stranu. Ne da bi opravdao nekakve nade ukrajinskog naroda, već da bi i tamo otvorio svoje baze.

Najdrskiji san NATO bio je da razmesti svoju flotu i da natera rusku flotu da napusti Krim. U njihovom idealnom scenariju, Ukrajina je trebalo da što pre uđe u EU, gde će joj biti dodeljeno ubogo mesto bez glasa u klubu istih takvih bednih, sirotinjskih zemalja kao što su Portugalija, Irska, Grčka i Španija.

Bojovnici koji su zauzeli vlast u Kijevu veoma me podsećaju na „Oslobodilačku vojsku Kosova“, to je gomila nacionalističkog ološa koji od 1999. godine vlada u jednoj od bivših srpskih provincija.

Želim da vas upoznam sa organizacijom NED (The National Endowment for Democracy) – Nacionalnim fondom za demokratiju, koji je osnovan 1983. godine u vreme predsednikovanja Ronalda Regana. Cilj organizacije je da podržava političko delovanje i vodi psihološki rat protiv država koje se ne slažu sa politikom SAD.

Ta platforma je definitivno najvažniji nevojni instrument Vašingtona za svrgavanje neugodnih vlada. Na sajtu NED možete da nađete 65 ukrajinskih projekata mnogo pre poslednjih događaja na Majdanu, ti projekti se u potpunosti oslanjaju na finansijsku podršku iz SAD.

Savet NED opisuje projekte za koje se izdvaja novac i skriva činjenicu da je za dobijanje donacija potrebno prihvatiti osnovnu američku filozofiju, a to je da su napredak i razvoj mogući samo u slučaju odustajanja od svih oblika i ideja socijalizma, kapitalizam je jedini oblik ekonomskog sistema, a sve strane investicije su apriori dobre za zemlju.

Ciljevi i zadaci NED su zapravo sasvim drugačiji, ta ustanova treba da manje ili više otvoreno radi ono što CIA decenijama radi u tajnosti. Vašington na taj način pomaže izvođenju tih operacija.

Alen Vajnštajn, jedan od osnivača Fonda, koji je aktivno učestvovao u pisanju pravila za delovanje NED, rekao je 1991. godine: „Sve što mi danas radimo legalno, CIA je pre 25 godina radila tajno“. NED finansira vlada SAD (od 1991. godine budžet Fonda iznosi ukupno oko pet milijardi dolara). Međutim, NED naziva sebe nevladinom organizacijom, zato što joj to daje više mogućnosti za manevrisanje nego status zvanične vladine organizacije.

Karl Geršman, predsednik NED, napisao je u septembru 2013. godine: „Dobili smo važnu nagradu u vidu Ukrajine“. I taj čovek zna o čemu govori. On vodi organizaciju od momenta njenog osnivanja i ne skriva svoje učešće i u „revoluciji ruža“ u Gruziji (2003.), i u narandžastoj revoluciji u Ukrajini (2004.), u „kedar revoluciji“ u Libanu (2005.), u „revoluciji lala“ u Kirgiziji (2005.), zelenoj revoluciji u Iranu (2009.), a zatim 2014. godine u Ukrajini.

SAD su navikle na svetske lidere koji drže jezik za zubima i slažu se sa zločinačkom politikom Vašingtona…

Odvajanje Krima od Ukrajine omogućilo je američkim medijima da iskazuju neobuzdano neprijateljstvo prema predsedniku Putinu. Sada je taj čovek neprijatelj broj 1. na Zapadu, sve što on govori se ili kritikuje ili ismejava.

Po svemu sudeći, hladni rat se zapravo nikada nije ni završio“.

Pre nekoliko godina ruski predsednik Vladimir Putin je na jednoj konferenciji obznanio šta Rusi misle o tome: „Da li je NATO vojna organizacija? Da. Da li se NATO sve više približava našim granicama? Da. Ali, zašto?“.

Odgovor nije usledio. Nije ni čudo što Mokva ne veruje Vašingtonu.

Vašington bi veoma želeo, i politički analitičari to vrlo dobro znaju, da prevede Ukrajinu na svoju stranu. Ne da bi opravdao nekakve nade ukrajinskog naroda, već da bi i tamo otvorio svoje baze.

Najdrskiji san NATO bio je da razmesti svoju flotu i da natera rusku flotu da napusti Krim. U njihovom idealnom scenariju, Ukrajina je trebalo da što pre uđe u EU, gde će joj biti dodeljeno ubogo mesto bez glasa u klubu istih takvih bednih, sirotinjskih zemalja kao što su Portugalija, Irska, Grčka i Španija.

Bojovnici koji su zauzeli vlast u Kijevu veoma me podsećaju na „Oslobodilačku vojsku Kosova“, to je gomila nacionalističkog ološa koji od 1999. godine vlada u jednoj od bivših srpskih provincija.

Želim da vas upoznam sa organizacijom NED (The National Endowment for Democracy) – Nacionalnim fondom za demokratiju, koji je osnovan 1983. godine u vreme predsednikovanja Ronalda Regana. Cilj organizacije je da podržava političko delovanje i vodi psihološki rat protiv država koje se ne slažu sa politikom SAD.

Ta platforma je definitivno najvažniji nevojni instrument Vašingtona za svrgavanje neugodnih vlada. Na sajtu NED možete da nađete 65 ukrajinskih projekata mnogo pre poslednjih događaja na Majdanu, ti projekti se u potpunosti oslanjaju na finansijsku podršku iz SAD.

Savet NED opisuje projekte za koje se izdvaja novac i skriva činjenicu da je za dobijanje donacija potrebno prihvatiti osnovnu američku filozofiju, a to je da su napredak i razvoj mogući samo u slučaju odustajanja od svih oblika i ideja socijalizma, kapitalizam je jedini oblik ekonomskog sistema, a sve strane investicije su apriori dobre za zemlju.

Ciljevi i zadaci NED su zapravo sasvim drugačiji, ta ustanova treba da manje ili više otvoreno radi ono što CIA decenijama radi u tajnosti. Vašington na taj način pomaže izvođenju tih operacija.

Alen Vajnštajn, jedan od osnivača Fonda, koji je aktivno učestvovao u pisanju pravila za delovanje NED, rekao je 1991. godine: „Sve što mi danas radimo legalno, CIA je pre 25 godina radila tajno“. NED finansira vlada SAD (od 1991. godine budžet Fonda iznosi ukupno oko pet milijardi dolara). Međutim, NED naziva sebe nevladinom organizacijom, zato što joj to daje više mogućnosti za manevrisanje nego status zvanične vladine organizacije.

Karl Geršman, predsednik NED, napisao je u septembru 2013. godine: „Dobili smo važnu nagradu u vidu Ukrajine“. I taj čovek zna o čemu govori. On vodi organizaciju od momenta njenog osnivanja i ne skriva svoje učešće i u „revoluciji ruža“ u Gruziji (2003.), i u narandžastoj revoluciji u Ukrajini (2004.), u „kedar revoluciji“ u Libanu (2005.), u „revoluciji lala“ u Kirgiziji (2005.), zelenoj revoluciji u Iranu (2009.), a zatim 2014. godine u Ukrajini.

SAD su navikle na svetske lidere koji drže jezik za zubima i slažu se sa zločinačkom politikom Vašingtona…

Odvajanje Krima od Ukrajine omogućilo je američkim medijima da iskazuju neobuzdano neprijateljstvo prema predsedniku Putinu. Sada je taj čovek neprijatelj broj 1. na Zapadu, sve što on govori se ili kritikuje ili ismejava.

Po svemu sudeći, hladni rat se zapravo nikada nije ni završio“.