Izvor: Alter HR, N.Babić

WikiLeaks je objavio ključne delove sadržaja teksta međunarodnog Sporazuma o trgovini uslugama (TISA) kojeg u tajnosti pregovara pedeset zemalja u svetu.

Ovaj međunarodni sporazum, koji mora ostati tajan pet godina od stupanja na snagu, “svim potpisnicima nameće klauzulu prema kojoj koristi od njega imaju isključivo velike multinacionalne korporacije i to na štetu suvereniteta i javnih interesa svake od zemalja potpisnica”, stoji u izveštaju koji je juče objavio WikiLeaks.

Pre mesec dana, tačnije 3. juna, WikiLeaks je objavio veći deo tajnih podataka o međunarodnom Sporazumu o trgovini uslugama (TISA).

Tom prilikom je portal Juliana Assangea otkrio “Temeljni tekst” ili samu bit teksta sporazuma TISA, koji na primer u stavci 3. članka II navodi “kako u ispunjavanju svojih obaveza iz sporazuma TISA svaki sudionik (zemlja potpisnica sporazuma) mora preduzeti sve razumne mere koje ima na raspolaganju kako bi se osiguralo njegovo sprovođenje od strane regionalnih i lokalnih vlasti, vlada i nevladinih organizacija unutar svoje teritorije”.

Konkretno, “države će po pitanju sporazuma morati donositi zakone, izvršne propise i nametnuti pravila na način da se vladine agencije, nevladine organizacije i kompanije prisile da ispunjavaju obaveze koje proizilaze iz klauzula sporazuma koji se pregovara u tajnosti”.

Ograničavanje uticaja nacionalnih vlada

Profesorica prava sa Univerzitetu u Aucklandu, Jane Kelsey, tvrdi “kako će ključna pravila pristupa tržištu koja se uspostavljaju sporazumom TISA ograničiti sposobnost vlada da oblikuju vlastita tržišta, ograniče njihovu veličinu ili pak rast određenih djelatnosti, kao što su banke, supermarketi i turističke koncesije, na nacionalnom i na lokalnom nivou, te da će državnu imovinu pretvoriti u stranu”, izveštava portal Público, jedan od retkih koji je povezan s novim informacijama koji otkriva WikiLeaks.

Sporazum TISA za cilj ima da na nadnacionalnom nivou, između ostalih, regulisati i način funkcioniranja pružanja finansijskih i zdravstvenih usluga, korištenja voda, telekomunikacija i transporta. Takođe se zahteva da se po pitanju “transparentnosti” zemlje obavežu da će unutar nacionalnih zakona doneti pravni okvir koji će sprečiti curenje informacija prije usvajanja sporazuma.

SAD i EU su glavni pokretači ovog pakta, a Wikileaks piše kako će on uticati na 50 svetskih zemalja koje ukupno čine 68,2% svetske trgovine uslugama. U svojoj najnovijoj objavi, nacrt sporazuma TISA navodi da zemlje potpisnice stranim isporučiocima finansijskih usluga moraju dati isti tretman kao i onim nacionalnim.

Prema do sada objavljenim tajnim dokumentima, međunarodni Sporazum o trgovini uslugama (TISA) pregovaraju Sjedinjene Države, Evropska unija, zajedno sa još 23 zemlje, uključujući i Tursku, Meksiko, Kanadu, Australiju, Pakistan, Tajvan, Izrael i druge.

Možda nekome skraćenice TISA, TTIP ili TPP ne govore ništa, ali zato mnogi znaju da su to tri sporazuma koja zajedno čine “Trojni T Pakt” i da se sva tri pregovaraju u tajnosti, a končani im je cilj promeniti svet na takav način da sve vlade koji pristupe jednom od njih svoje narode pretvaraju u bezličnu masu individualnih korisnika usluga multinacionalnih korporacija. Obzirom da se sporazumi pregovaraju u tajnosti, svetski narodi se i ne znajući odriču nacionalnih državnih suvereniteta, a jednom članice sporazuma, kako piše WikiLeaks za sporazum TISA, nacionalni parlamenti će morati izglasati zakone koji kapilarno zadiru čak i u prava lokalnih samouprava i organizacija koje po pravilu nisu pod ingerencijom vlade.

Ovi se sporazumi sistemski zanemaruju od strane medija, uključujući i američke, a uticaće na populaciju desetina svetskih zemalja.

Uzmimo samo sporazum Transpacifičkog partnerstva (TPP), kojeg pregovaraju SAD, Kanada, Australija, Bruneji, Čile, Japan, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur i Vijetnam. The Malay Mail piše kako te zemlje predstavljaju 40% svetske privrede i ukupno imaju stanovništvo od 792 miliona ljudi. Ove cifre se mogu uvećati za planirano pridruživanje Evropske unije s druge strane u sporazum TTIP i TISA.

Tajnost multinacionalnih trgovinskih sporazuma stvara zabrinutost jer utiče na prava suverenih naroda da sami odlučuju o razvoju politike i zakonodavstva kojima će zadovoljiti vlastite nacionalne prioritete.

Sporazum o trgovini uslugama (TISA) je prema podacima koje s WikiLeaksa citira blog Pescador još jedan tajni ugovor kojim se uvode nova pravila koja bi mogla doprineti jačanju moći finansijskih multinacionalnih korporacija s kancelarijama koje se uglavnom nalaze u New Yorku, Londonu, Parizu i Frankfurtu, a narodima će biti onemogućeno da uvode regulatorne prepreke čak i na lokalnom nivou.

Najveća opasnost sporazuma TISA je ta da će se njime vladama vezati ruke i sprečiti ih da nameću stroga pravila vezana za finansijski sektor, ali i način funkcioniranja pružanja zdravstvenih usluga, telekomunikacija i transporta, te korištenja voda.

Poznati ekonomist i nobelovac Joseph Stiglitz je izjavio “kako je plan Obamine administracije svet umesto oružjem osvojiti sklapanjem ovih sporazuma“ prenosi Project Syndicate.

“SAD i mnoge zemlje širom sveta raspravljaju o novim trgovinskim sporazumima koji su se ranije zvali “ugovori o slobodnoj trgovini”. Međutim, to više nisu trgovinski sporazumi, jer uzimajući u obzir isključivo korporativne interese Sjedinjenih Država i EU. Ti ugovori se protežu daleko izvan područja trgovine, ulaganja i intelektualnog vlasništva, što dovodi do temeljnih promena u pravnoj, pravosudnoj i regulatornoj strukturi države. U isto vreme, ti sporazumi ne mogu biti kontrolisani ili pod uticajem demokratskih institucija. Nepošteni deo tih ugovora je zaštita investitora. Doduše, oni moraju imati zaštitu od rizika gubitka stečene imovine, ali posebni uslovi takvih sporazuma predstavljaju kršenje zdravstvenih standarda, očuvanja, sigurnosti i u području finansija”, piše Joseph Stiglitz.

Poseban dodatak: Sporazum o trgovini uslugama – TISA

WikiLeaks prošle godine objavljuje prve sadržaje sporazuma TISA (Trade in services agreement), ili Sporazuma o trgovini uslugama, a reč je o ugovoru koji ne reguliše samo razmenu roba i slobodnu trgovinu, nego cilja na privatizaciju uslužnog sektora koji je srce ekonomije mnogih razvijenih svetskih zemalja.

U ime zemalja članica Evropske unije o tom ugovoru pregovara Evropska komisija i za ne poverovati je kako evropske zemlje od svojih građana skrivaju sadržaj sporazuma kojim se u potpunosti odriču suvereniteta i njime se praktično pristaje na rasprodaju svih ključnih grana još uvek javnog sektora. Sporazumom se nameravaju promeniti pravila igre u finansijskom sektoru, zdravstvu, školstvu, osiguranju, transportu i ostalim granama uslužnog sektora, a sve se odvija pod budnom paskom i uz međunarodno lobiranje krupnog kapitala i predstavnika velikih korporacija koji bi njegovim usvajanjem uspeli liberalizovati tržište svih navedenih usluga i to bi bila konačna pobeda dosadašnje sveukupne politike finansijske i preduzetničke oligarhije. O ugovoru se pregovara u apsolutnoj tajnosti, a sadržaj pregovora se sme objaviti tek nakon što prođe pet godina od njegovog usvajanja.

Srećom su talijanski nedeljnik L’Espresso i nemački Suddeutsche Zeitung, objavili ekskluzivnu reportažu o otkriću WikiLeaksa koji je sadržaj sporazuma TISA odlučio objaviti povodom druge godišnjice “zatočeništva” Juliana Assangea u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Ovaj sporazum bi mogao imati nesagledive posledice za radnike i milijarde ljudi širom sveta, a interesi u igri su enormni, jer uslužni sektor upošljava najviše ljudi u svetskoj privredi i čini 70% svetskog bruto društvenog proizvoda.

Njime bi se ostale zemlje pridružile Sjedinjenim Američkim Državama u kojima uslužni sektor predstavlja oko 80% američke privrede, a privatni sektor opet zapošljava 80% radnika u pružanju usluga. Dakle, pristajanjem na takav sporazum bi Europska unija odustala od očuvanja ostatka ostataka socijalne države na Starom kontinentu, koja se ionako sustavno razgrađuje od izbijanja globalne krize 2008. godine. Posljednji sličan ugovor je bio onaj iz 1995., takozvani GATS (General Agreement on Trade in Services), ali je on dogovoren u okviru Svjetske trgovinske organizacije (WTO) i izgleda da su se njime postigli “parcijalni” rezultati. Za sada o ovom “tajanstvenom” ugovoru pregovaraju zemlje koje imaju najrazvijenije tržište uslužnim djelatnostima na svijetu: SAD, Australija, Novi Zeland, Kanada, svih 28 zemalja članica Europske unije, dakle i Hrvatska u kojoj većina građana u pravilu nema pojma na što “pristaje”, te Švicarska, Island, Norveška, Lihtenštajn, Izrael, Turska, Tajvan, Hong Kong, Južna Koreja, Japan, Pakistan, Panama, Perù, Paragvaj, Čile, Kolumbija, Meksiko i Kostarika. Nema sumnje da je u igri takvo bogatstvo kojeg multinacionalne kompanije i financijski lobiji nisu mogli ostaviti netaknutim.

Deo javnosti je već uznemiren zbog tajnosti u kojoj se pregovara o Transatlantskom sporazumu (TTIP), koji bi uveo nova, za Evropsku uniju u odnosu na SAD nepovoljna pravila, a njim se direktno zadire i u “preterano popustljivo” radno zakonodavstvo, regulativu očuvanja životne sredine, energiju, poljoprivredu i sigurnost u prehrani. Međutim, TISA se ne bavi time i direktno cilja na deregulaciju i privatizaciju uslužnih delatnosti, a italijanski nedeljnik navodi kako je najagresivnija u lobiranju američka “Koalicija uslužnih delatnosti” (Coalition of Services Industries/CSI), lobi koji beskrupulozno nameće privatizaciju celokupnog javnog uslužnog sektora.

CSI na države i vlade jednostavno gleda kao na instrument koji će im olakšati pristup u ostvarivanju profita.

“Moramo uzeti u obzir sposobnosti kompanija da se takmiče na pravi način i na temelju zakonitosti tržišta, a ne na zakonima pojedinih vlada”, otvoreno izjavljuje CSI u svojim saopštenjima u kojima promoviše “prednosti” sporazuma TISA. Iako su dokumenti s kojima se izlazi u javnost retki, ovo je dovoljno da bi se shvatila ideja o pregovorima koji su u toku. Posve je jasno da će tokom pregovora glavnu reč voditi predstavnici velikih korporacija i financijskih institucija, a da će premijeri i ministri nacionalnih vlada biti “publika” koja će to pre ili kasnije na neki način morati saopštiti domaćoj javnosti.

“Otkriveni su samo delovi sporazuma TISA, ali niko nema precizne informacije o pregovorima koji su u toku”, piše italijanska analitičarka Stefania Maurizi i dodaje “kako je, i pored krize bez presedana koja je uzdrmala globalnu ekonomiju, zatvorila brojne kompanije, uništila milione radnih mesta, pa čak i hiljade ljudskih života, teško prihvatljivo da se nova financijska pravila na globalnom nivou pregovaraju u takvoj tajnosti”.

Što predviđa sporazum TISA?

To naprosto nije moguće razumeti sve dok celi nacrt sporazuma ne bude otkriven, ali i sam deo o finansijskim uslugama, kojeg otkriva WikiLeaks, ukazuje na jasan trend.

“Najveća opasnost leži u tome što TISA može zaustaviti pokušaje nacionalnih vlada da ojačaju pravila u finansijskom sektoru. Sporazum TISA nameću vlade koje su unutar WTO stvorile finansijski model bez pravila koji je propao i za kojeg mnogi kažu da je uzrok rasta globalne ekonomske krize”, rekla je Kelsey.

“Primer koji proizlazi iz ovog objavljenog dela nacrta jasno pokazuje da će se vlade koje pristanu na ovaj sporazum još više sputati i proširiti već postojeći nivo liberalizacije i deregulacije finansija, te izgubiti pravo zadržavanja finansijskih podataka na svojoj teritoriji i biće pod stalnim pritiskom sve dok ne odobre potencijalno toksične finansijske proizvode. U slučaju da žele preduzeti mere predostrožnosti kako bi sprečile još jednu krizu, tada će vlade potpisnice sporazuma morati voditi tešku pravnu bitku da u tome i uspeju“, završava profesorica Jane Kelsey.

Član 11. teksta kojeg je ranije objavio WikiLeaks ne ostavlja nikakvu sumnju u to da će podaci o finansijskim transakcijama biti u središtu pažnje zemalja koje pregovaraju o sporazumu. Evropska unija zahteva da svaka zemlja “sme doneti mere koje će sprečiti prenos ili istragu njenih finansijskih informacija”, što znači da bi svaka država trebala imati pravo da zaštiti lične podatke i privatnost svojih građana, ali se to dopušta” samo pod uslovom da se ne prekrše odredbe koje proizilaze iz ugovora TISA“. Dakle, to je nemoguće izvesti.

Hrvatska je, na primer, u slučaju finansija s Washingtonom gotovo neprimetno pristala na sporazum FATCA, tako da TISA u segmentu neometanog pristupa finansijskim informacijama samo može” dodatno vezati ruke hrvatskoj vladi i proširiti već postojeći nivo liberalizacije i deregulacije finansija”, kao što kaže prof. Kelsey.

“Ono što je posebno zabrinjavajuće u ovom članku ugovora TISA je da se u svetu već raspravlja o tome, a žestoka se rasprava vodi o programu za masovno špijuniranje NSA koju je otkrio Edward Snowden. Dakle, postoje već programi koji Sjedinjenim Državama omogućavaju široki pristup informacijama, a sad se to širi i na finansijske usluge. Međutim, dok je NSA do podataka dolazila ilegalno i tokom tajnih obaveštajnih aktivnosti, zbog čega je njihova službena korisnost u sporovima ograničena, TISA će biti savršeno ovlaštena i na svetlo dana će dobijati željene podatke. Drugim rečima, TISA jasno pokazuje da Evropa, koja je u Evropskom parlamentu i službeno otvorila istragu o skandalu NSA, istovremeno s takvom lakoćom, navodno iz poslovnih razloga, Sjedinjenim Državama daje pravo suvereniteta nad našim finansijskim podacima”, piše italijanski nedeljnik.

Glede finansijskih podataka, američki lobisti iz “Koalicije uslužnih delatnosti” su najaktivniji u zagovaranju potrebe usvajanja ovog sporazuma.

“S napretkom na području informacione tehnologije i komunikacija, sve više i više usluga korisnicima biće slano elektronskim putem i u tom slučaju ograničenja slobodnog protoka podataka predstavljaju barijeru za trgovinu usluga u celini“, reči su kojima se pravda nužnost ukidanja bilo kakvih ograničenja i apsolutne liberalizacije.

Do kog nivoa može doći TISA?

Postavlja se pitanje predviđa li ovaj sporazum i ulaganja, odnosno prodor privatnog kapitala u osnovne usluge, kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita? L’Espresso je kontaktirao agenciju „Public Services International”, globalni savez sindikata koji predstavlja 20 miliona radnika u javnim službama u 150 zemalja širom sveta.

Italijanka Rosa Pavanelli, prva žena na čelu Socijalističke stranke, nakon što je dugi niz godina bila u najjačem italijanskom sindikatu CGIL, uverena je da će TISA bez ikakve sumnje hteti “proširiti pipke svoje hobotnice na zdravstvo i obrazovanje”.

“Italija? Pa ona je u rukama Evropske komisije, koja je ovlaštena da se time bavi”, rekla je Rosa Pavanelli.

Daniel Bertossa je za „Public Services International“ pokušao saznati nešto o tajnim pregovorima i rekao je „da, iako ih niko ne želi obznaniti iz tehničkih razloga koji imaju veze s WTO, svi znaju da je TISA sporazum koji će ulagačima otvoriti vrata svim uslugama, tako da vlade zemalja to i ne moraju priznati“.

Bertossa naglašava “kako je problematična tajnost oko izrade ugovora i činjenica da se pregovori vode izvan Svetske trgovinske organizacije, koja, i pored svih svojih problema, barem omogućava da sve zemlje učestvuju u pregovorima i da tekst pregovora bude javni dokument”.

Umesto toga, jedini koji nešto zna o sporazumu TISA je WikiLeaks i “gospodarima tržišta“ bi nešto moglo poći po zlu samo zahvaljujući Assangeu.