Izvor: Politika

Krajem aprila ove godine u Nemačkoj se otvorila velika afera. Nedeljnik „Špigl” objavio je informaciju da je nemačka spoljna obaveštajna služba, poznati BND, za račun američkih službi (NSA) vršio prisluškivanje i presretanje komunikacije raznih aktera u Evropi, među koje spadaju i francuska vlada, članovi Evropske komisije ili poslovodstvo „Erbasa”. Navode „Špigla” potvrdili su i članovi kancelarkinog kabineta, čime je istinitost ove činjenice nepobitno utvrđena. Vlasti Holandije i Belgije povele su istragu povodom ovih navoda, a u samoj Nemačkoj se otvorila velika parlamentarna i javna rasprava. Pripadnici Levice čak su optužili BND za nacionalnu izdaju. Unutar vladajuće velike koalicije pokrenula se rasprava pri čemu je očigledno da SDP više pokušava da se ovo pitanje otvori, dok demohrišćani nastoje da smire strasti i reše problem „institucionalno“, dakle da probaju da zataškaju čitavu aferu.

Ovo pitanje prevazilazi domen klasičnih brljotina u radu tajnih službi kakve se često događaju i povremeno izlete u javnost. Na njemu se zapravo prelamaju mnoga fundamentalna pitanja savremene evropske geopolitike i položaja Evrope u veku koji je tek započeo. Dok se veliki deo evropske javnosti zgražava nad ovom aferom, u svetu bezbednosnih zajednica takva informacija nije nikog mogla da iznenadi. Da bismo to razumeli moramo se vratiti u istoriju i podsetiti kako je BND zapravo nastao. Filozofski rečeno, u ovom slučaju nam genealogija razotkriva suštinu.

Kao zvanični datum osnivanja ove federalne obaveštajne agencije svuda se sreće prvi april 1956, kada je na osnovu odluke kabineta kancelara iz jula prethodne godine ova služba zvanično uvedena u ustavnopravni i institucionalni sistem Savezne Republike Nemačke. No stvarna istorija ove službe počinje deset godina ranije. Vodeći Abverov obaveštajac za Sovjetski Savez i istočni front Rajnhart Gelen krajem rata preneo je svoju kompletnu arhivu u skrovišta austrijskih planina, a zatim je sačekao kraj rata i dolazak Amerikanaca. Oni su vrlo brzo prepoznali vrednost onoga što Gelen može da ponudi pa je on istrgovao slobodu za sebe i sve svoje najvažnije ljude. Štaviše, u septembru 1945. poslat je u Ameriku gde je ostao sve do jula sledeće godine kada je vraćen u Nemačku sa zadatkom da osnuje ozbiljnu obaveštajnu organizaciju koja će za potrebe CIA vršiti špijunažu Sovjetskog Saveza i nastajućeg istočnog bloka. Postoje inače špekulacije da je tokom boravka u Americi Gelen znatno pomogao Donovanu i Dalsu da formiraju Centralnu obaveštajnu agenciju.

Krajem decembra pod punim pokroviteljstvom CIA, Gelen je organizovao svoju grupu kao neku vrstu ekspoziture ove američke službe. Ona ih je dugo u potpunosti finansirala i pokrivala, dok su ovi uglavnom bivši oficiri Vermahta, pojačani i nekadašnjim pripadnicima SS i Gestapoa, odrađivali veliki posao donoseći Zapadu najkvalitetnije podatke o hladnoratovskom neprijatelju.

Nakon 1949. i donošenja Osnovnog zakona Nemačke, Gelenova organizacija je počela neformalno da sarađuje i sa Adenauerom i formalnim vlastima SR Nemačke. No ključno je uočiti da sve do 1955. godine ova velika organizacija deluje kao neformalna grupa koja radi pre svega za američki obaveštajni sistem.

Nemačka je, setimo se, tek u jesen 1990. ponovo ujedinjena, vraćen joj je puni formalni suverenitet, a Osnovi zakon je postao pravi Ustav. No, u Nemačkoj i dalje obitava skoro 50.000 američkih vojnika (koliko i u Japanu), i mnogi su skloni da primete kako se ova ključna evropska država i dalje nalazi u statusu američkog protektorata. Američka ambasada i vojna komanda i dalje reaguju na određene procese i dešavanja unutar nemačkog društva. Polazeći od gore navedene istorije BND, retko koga iznenađuje to što ova organizacija i dalje odrađuje ozbiljne poslove za račun Amerikanaca.

No, Nemačka je u poslednjih pet do šest godina dobila na značaju u Evropi, i kod pripadnika njene elite osetilo se novo samopouzdanje. Jasno je da veliki delovi političke, vojne i ekonomske elite nisu srećni zbog ovakvog odnosa sa Amerikancima, pa su polako počeli da grade intenzivniju saradnju sa Rusima, kao i da povlače mere za jačanje evropskih integracija i za neku vrstu veće samostalnosti u odnosu na anglo-američke oslobodioce. Tako se desilo da je prošle godine uhapšen pripadnik BND-a optužen za prodaju informacija Amerikancima!

No čini se da je sa velikim povratkom efektiva Amerikanaca na evropske prostore nakon početka kijevskog majdana Nemačka bila prinuđena da u velikoj meri redukuje svoje ambicije i da se uprkos nezadovoljstvu uglavnom svrsta u jedinstveni zapadni tabor. Planovi za autonomniji nastup u međunarodnoj sferi i neka ozbiljnija razigravanja u međunarodnoj politici ostaju za neka druga vremena.To se na Balkanu jako dobro vidi.