Vesti

Stros-Kan je srušen zbog protivljenja restruktuiranju grčkog duga

Izvor: RTS

Ruski ekonomista Jegor Susin ocenjuje da iza seksualnog skandala vezanog za bivšeg čelnika MMF-a Dominika Stros-Kana stoji Amerika. Restruktuiranje grčkog duga, protiv čega je izričito bio Stros-Kan, dovešće do drastičnog pojeftinjenja zapadnoevropske aktive i “bežanja” investitora u dolarska sredstva, smatra Susin.

Sve teža finansijska kriza u Grčkoj i namera Vašingtona da to iskoristi za dodatno slabljenje evrozone i naglo poveća interesovanja investitora za američke državne obveznice, glavni su razlozi skandala zbog koga je dosadašnji direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan ekspresno morao da podnese ostavku, tvrdi ruski ekonomista Jegor Susin.

Američka i druga međunarodna glasila do sada su, uglavnom, iznenadno hapšenje Stros-Kana povezivali sa njegovom ranije izraženom sklonošću da se “napadno druži” sa lepšim polom, ali i činjenicom da je možda u pitanju “nameštaljka”.

Stros-Kan je, naime, bio ozbiljan kandidat na sledećim izborima za francuskog predsednika i veliki konkurent sadašnjem šefu države Nikoli Sarkoziju, za koga važi da je blizak sa vladajućim krugovima u Vašingtonu.

Ruski ekonomista Susin piše u članku za moskovski magazin Itogi da je čitava afera oko donedavnog čelnika MMF “zakuvana” u Vašingtonu, kako zbog dodatnog slabljenja evrozone i privlačenja investitora na tržište SAD, tako i zbog učestalih izjava Stros-Kana da je dolaru kao vodećoj svetskoj valuti “odzvonilo”.

Ruski ekonomista ističe da Američka centralna banka ne može večno da štampa dolare bez pokrića za podsticanje rasta domaće privrede, već se mora osigurati dalji, ogroman priliv sredstava koje već godinama međunarodni investitori izdavajaju za kupovinu hartija od vrednosti vlade SAD.

Najnoviji zaplet u grčkoj finansijskoj krizi mogao bi, prema svemu sudeći, da se okonča restrukturiranjem dugova te zemlje, iako je vlada u Atini tu varijantu donedavno uporno odbacivala, s obrazloženjem da bi “time bila ugrožena finansijska stabilnost čitave evrozone”.

EU i MMF su Grčkoj 2010. godine odobrili ogromni finansijski paket pomoći vredan 110 milijardi evra.

Unija je nedavno upozorila Grčku da “ističe vreme” za usvajanje novog programa stroge štednje, ukoliko ta zemlja želi da dobije dodatnu finansijsku pomoć za pokrivanje potreba u 2012. godini.

Šef Saveta ministara finansija evrozone, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker upozorio je investitore da bi MMF mogao da zadrži isplatu sledeće tranše zajma koja bi trebalo da bude puštena sledećeg meseca i da EU neće biti u stanju da nadomesti ta sredstva.

Bez te tranše od 12 milijardi evra Grčka ne bi mogla da pokrije svoje potrebe od 13,4 milijardi evra i mogla bi bankrotirati, naveo je u petak Rojters.

Susin ističe da je “prelom” oko dalje sudbine u otplati ogromnog duga Atine, u ukupnoj vrednosti od oko 330 milijardi evra, nastao neposredno posle hapšenja Stros-Kana, koji je i lično bio protiv restruktuiranja grčkog duga.

Žan Klod Junker je neposredno posle privođenja Stros-Kana 17. maja izjavio da EU razmatra varijantu “mekog restrukturiranja” grčkog duga i to je bio uvod u, kako navodi Susin, drugi deo “maleroznog baleta”, u kome “grčka veza” ima i te kako bitnu ulogu.

Međunarodnim monetarnim fondom sada, posle odlaska Stros-Kana, faktički upravljaju Amerikanci preko svog državljanina, vršioca dužnosti Džona Lipskog.

MMF je u novembru 2010. godine takođe odobrio, zajedno sa EU, stabilizacioni kredit Irskoj od 85 milijardi evra. EU i MMF su ovog proleća pritekli u pomoć i trećoj članici evrozone – Portugaliji, kojoj je odobreno 78 milijardi stabilizacionog kredita.

Činjenica je da zbog ogromnih kamata na državne dugove, od 24 odsto za sredstva izražena u evrima, nijedna od tri zemlje ne može da privuče dovoljno sredstava sa tržišta.

U slučaju restrukturizacije grčkih zajmova “u velikoj nevolji” naći će se, pre svih, vodeće zapadnoevropske banke koje će pretrpeti ogromne gubitke, navodi Susin.

Najveći kreditori ugrožene “trojke” iz evrozone su nemačke banke, sa sumom od 319 milijardi dolara, pa one iz Velike Britanije – sa 250 milijardi i Francuske – 243 milijarde evra, dok je udeo američkih banaka osetno manji – svega 96 milijardi evra.

Restrukturiranje grčkog duga imalo bi, između ostalog, za posledicu drastično pojeftinjenje zapadnoevropske aktive i “bežanje” investitora u dolarska sredstva, što je ishod kome teži Vašington, smatra ruski ekonomista.

SAD bi tako dobile finansijski “super-bonus” i slobodna sredstva za kupovinu dužničkih hartija od vrednosti kojima ministarstvo finansija u Vašingtonu “izdržava” ogroman budžetski deficit vodeće svetske ekonomske sile, dok bi evrozona bila u velikoj nevolji, zaključio je Susin.

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom