Izvor: Fakti

Zemlje Evropske unije je Vašington uvukao u konflikt sa Rusijom, a sama Rusija je odbila da bude američki vazal – ocenio je Pol Krejg Roberts.

Poznati američki politikolog i ekonomista pritom je naglasio da primer Rusije može navesti samu Evropsku uniju da preispita svoju sadašnju politiku u zavisnosti od SAD.

„Uveren sam da su se preračunali svi koji su smatrali da Rusiju i Kinu mogu pretvoriti u vazalne države. Rusija i Kina nemaju nameru da budu vazali. Upravo to može uticati na Evropu i njenu vazalnu zavisnost od SAD” – naglasio je Roberts.

Ponovio je da je Vašington uvukao EU u „neopravdani rizik konflikta sa Rusijom, raskidanja povoljnih ekonomskih odnosa i obnavljanje hladnog rata”.

Po njegovom mišljenju, nije potrebno više mnogo da bi došlo do raspada američke imperije:

„To će se dogoditi onda kada jedna od evropskih zemalja izađe iz Evropske unije ili NATO. To može biti, na primer, Grčka”.

———

Kriza u Grčkoj i konflikt u Ukrajini postali su test za opstanak Evropske unije i evrozone, a finansijska pomoć tim zemljama ima za cilj onemogućavanje rasta uticaja Rusije u njihovim regionima – ocenila je američka privatna obaveštajno-analitička agencija Stratfor.

Istovremeno je naglasila: da se pomoć Grčkoj i Ukrajini za SAD i zapadne vlade pretvorila u „geopolitičku strategiju”.

Upravo time se može objasniti – podvlači Stratfor – što je ministar finansija SAD Džek Lev pozvao Atinu i Evrogrupu da budu gipke i da „preduzmu mere koje su potrebne da bi Grčka ostala u evrozoni”.

Analitičari Stratfor ne kriju da Grčka, uprkos tome što ne raspolaže finansijskim resursima, ima geopolitički položaj koji je „strateški važan za EU”.

Precizirali su da je jedna od osnovnih prednosti Grčke u tome što je ona „tranzitna teritorija za konkurentske gasne projekte, uključujući Turski tok koji sponzoriše Rusija i Južni koridor iza kojeg stoje EU u Azerbejdžan.

Sjedinjene Države – ne krije Stratfor – zainteresovane su da Grčka ima prozapadnu vladu. Taj interes je samo porastao otkako je Atina nagovestila da bi finansijsku pomoć mogla dobiti od Rusije.

„Za Atinu taj korak ima određeni smisao: Grčka računa na ruske energente i htela bi gas po sniženoj ceni. Ta njena potreba će samo porasti ako izađe iz evrozone i vrati se slaboj drahmi koja će njen uvoz energenata učiniti skupim. To ne bi – ističe američka obavštajno-analitička kompanija – bilo po volji Evropske unije i SAD koje zbog toga moraju pružati značajnu finansijsku pomoć slaboj grčkoj ekonomiji”.

Vašington i Brisel se sa sličnim problemima suočavaju i povodom Ukrajine jer im nije po volji namera rusije da od te zemlje napravi neutralnu državu. Zato – zbog opasnosti da se ukrajinska ekonomija obruši a zemlja suoči sa socijalnim nemirima – SAD i EU moraju da Kijevu daju značajnu finansijsku pomoć.

„Kriza u Grčkoj i konflikt u Ukrajini određuju geopolitičku konfiguraciju u Evropi. Za Zapad je osujećivanje nemira velikih razmera i nestabilnosti u Grčkoj i u Ukrajini ključ za održavanje jedinstva unutar zapadnog lagera” – zaključuje Stratfor.

———

Evropski biznismeni i firme imaju samo štetu od sankcija uvedenih protiv Rusije, a njihovi američki konkurenti zaključuju profitabilne nove ugovore sa Rusima – objavio je Der Spiegel.

„U svim slučajevima kada je važno za američku ekonomiju, zapadna supersila pravi prodore u novom hladnom ratu protiv Rusije“ – ocenio je uticajni nemački nedeljnik.

Da se ne radi o poslovima u vreme važenja antiruskih sankcija, na ovo niko ne bi obraćao posebnu pažnju, a ovako – treba.

Teksaška firma Bell, koja proizvodi helikoptere, zaključila je ugovor Uralskim zavodom za civilnu avijaciju iz Jekaterinburga, a ta firma posluje u sastavu korporacije „Rosteh“ na čijem čelu je poverljivi čovek Vladimira Putina Sergej Čemezov.

Nemački list posebno naglašava da je ovaj ugovor sklopljen uprkos tome što su i Čemezov i „Rosteh“ na američkom sankcionom spisku.

Spiegel u ovom kontekstu nije propustio da podseti da je Putin krajem decembra izjavio da se – tokom trajanja sankcija – robna razmena između SAD i Rusije povećala, a između Rusije i Nemačke – smanjila.

Spiegel je odmah u nastavku dodao: „Putin zna da se mnoge zemlje EU, kao što su Grčka, Slovačka, Austrija i Mađarska, skeptične povodom antiruskih sankcija, a i da mnogi nemački biznismeni sumnjaju da one imaju pravi smisao i da mogu doneti neku korist“.

Nedeljnik je takođe ukazao da je nemačka kompanija SAP – koja proizvodi softverske programe – iz političkih razloga (zbog sankcija) odustala od nastavka saradnje sa svojim ruskim klijentima. Dakle, ona ima razloga da se žali na dvostruke aršine, isto kao i predstavnici mašinskih kompanija Evrope koje „gledaju“ kako američki konkurenti zaobilaze sankcije i pretiču ih.

„Amerikanci su izvršili jak pritisak na Evropu, tražeći uvođenje oštrih sankcija. A sami su tokom prošle godine povećali obim trgovine sa Rusijom“ – izjavio je Frank Šauf, direktor Asocijacije evropskog biznisa u Moskvi.

Prema njegovim rečima, Vašington je lake ruke uveo sankcije Rusiji zato što Rusija u spoljnotrgovinskom bilansu SAD čini svega 3,7 odsto.

Šauf podvlači da je tokom januara i februara robna razmena između SAD i RF opala za samo šest procenata, a između EU i Rusije – za 33 odsto.

Predsednik Američke trgovinske komore u Rusiji Aleksis Rodzjanko priznao je: „Američke sankcije su pogodile uglavnom one oblasti industrije u kojima SAD ni do sankcija nisu bile preterano aktivne u ekonomskim odnosima sa Rusijom. Na primer: sferu vojne proizvodnje“.

Spiegel je ukazao i na druge rusko-američke ugovore: Boeing i ruski proizvođač titana „Avisma“ prošle godine su produžili ugovor o saradnji do 2022. godine. U januaru je kompanija „Energomaš“ potpisala ugovor s američkim proizvođačem kosmičkih aparata i raketa – nosača Orbital Sciences o proizvodnji 60 motora za američke rakete Antares.

Spiegel na kraju teksta sa žaljenjem ukazuje da nije sankcija, nemački Siemens mogao je dobiti veliki posao od ruskih i kineskih izvođača radova na budućoj superbrzoj magistrali između Moskve i Kazanja, a ovako im ostaje da o tome samo – maštaju.