Izvor: Fakti

Vašington je prošle nedelje pribegao „šatl diplomatiji“ i jasno pokazao želju da poveća svoju ulogu u rešavanju ukrajinske krize, piše američki obaveštajno-analitički centar Stratfor.

Analitičari ovog centra ističu da su se američki zvaničnici zato sastajali kako sa ukrajinskim premijerom i predsednikom Arsenijem Jacenjukom i Petrom Porošenkom, tako i sa predstavnicima ruske strane.

Po mišljenju stručnjaka Stratfor, upravo završena poseta pomoćnice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland Rusiji svedoči da stav Bele kuće u ukrajinskom konfliktu postaje fleksibilniji. Posete Kerija i Nulandove signaliziraju da Vašington želi da postane važniji učesnik dijaloga o ukrajinskoj krizi i da je spreman da razmotri kompromisna rešenja sa članicama „normandijske četvorke“.

Ruski pregovarači žele da izdejstvuju nekoliko ključnih ustupaka od Vašingtona, smatraju američki analitičari.

Kao prvo, Moskva je zabrinuta zbog prisustva američkih vojnih instruktora u Ukrajini i očekuje od SAD garancije da šestomesečna „ukrajinska misija“ američkih vojnih lica neće biti produžena ili proširena. Drugi ključni zahtev Kremlja jeste smanjenje aktivnosti SAD i NATO na istočnim granicama Alijanse – u baltičkim zemljama, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

„Sjedinjene Države verovatno ne žele da prave kompromis u vezi misije vojnih instruktora u Ukrajini, ali bi Bela kuća mogla da izbegne isporuke oružja koje bi povećalo vojni potencijal Ukrajine“ – ističe Stratfor.

Što se tiče sankcija, navodi se u članku, Vašington je spreman na ustupke. Sankcije koje su uvedene Rusiji u proleće i leto 2014. godine odlukom predsednika SAD, mogu biti ukinute, ukoliko se Bela kuća odluči na to. Situacija sa sankcijama EU je malo složenija – one se mogu ukinuti ukoliko se sa tim slože sve članice EU. A ona za sada nema jedinstven stav: dok se neke baltičke zemlje i Poljska zalažu za produženje sankcija, Grčka, Italija, Mađarska i Španija bi želele da zaštite trgovinske veze sa Rusijom i izrazile su nameru da glasaju za ublažavanje politike sankcija.

Usled toga je Nemačkoj sve teže da drži tvrdu liniju prema Moskvi.

Ukoliko administracija Baraka Obame donese takvu odluku, piše Stratfor, američke sankcije će biti ukidane postepeno, počevši od lakših, kao što su, na primer, zabrana ulaska u SAD fizičkih lica sa američkog spisaka. U zamenu za to, Vašington će, najverovatnije, zahtevati potpuni prekid vatre duž cele linije razdvajanja i slobodniji pristup međunarodnih posmatrača zoni ukrajinskog konflikta.

„SAD i Rusija su bile u tesnom kontaktu povodom situacije u ukrajinskoj krizi od samog početka krize. Ali bi poseta Nulandove, kao i susret Džona Kerija s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, mogli biti signal promene američke strategije u pregovorima sa Moskvom“.

Analitičari Stratfor ističu da cela serija pregovora između Vašingtona i Kremlja ne znači da se ukrajinska kriza bliži kraju, ali su SAD pokazale spremnost za vođenje dijaloga sa Rusijom i traženje kompromisa.