Izvor: Tanjug

Rusija je postala opasnost za Veliku Britaniju i zato Britanija mora biti spremna da preuzme korake da odbrani sebe i svoje saveznike, izjavio je danas bivši šef britanske obaveštajne službe MI6, ser Džon Sojers.

Sojers, koji je nedavno otišao u penziju posle pet godina provedenih na mestu šefa tajne obaveštajne službe, rekao za BBC za Rusiju da je ona “pretnja koju jedna država predstavlja po drugu”.

On je kazao da bi suočavanje sa takvim pretnjama zahtevalo veći budžet za odbranu, ali je apelovao da se probemi sa Rusijom rešavaju “intenzivnijim dijalogom”.

Ser Džon je istakao da je razočaran time kako su se putevi Rusije i Evrope posle okončanja hladnog rata toliko razišli.

Rusija ne predstavlja neminovno direktnu pretnju po Veliku Britaniju, nego za zemlje oko njene periferije, dodao je on.

“Rusija nas stalno podseća da ima nuklearno oružje. Jedan nivo na kome su Rusija i Amerika ravnopravne je nuklearni nivo. Sada ne želimo da se ponovi kubanska raketna kriza iz 1962. godine kada smo bili na ivici nuklearnog rata. Treba da budemo u stanju da rešimo ovo pitanje kroz intenzivniji dijalog”, objasnio je.

Ser Džon je istakao da se ne treba zavaravati da je Rusija na putu u demokratiju zato što to nije tačno.

“Jedan od aspekata modernog sveta jeste da mi sada živimo u mnogo opasnijem svetu.Stabilnost koju smo imali za vreme hladnog rata, dominacija Zapada koju smo imali 10 ili 20 godina posle hladnog rata, sada se menja”, kaže on.

Bivši šef MI6 je rekao da je Rusija uvek bila “predmet zabrinutosti” za službe bezbednosti.

“Evropa i Rusija nisu na istom putu i moraćemo da pronađemo način da koegzistiramo sa Rusijom. Sadašnja kriza je fokusirana na Ukrajinu, ali Ukrajina je simpotm, a ne pravi problem. Pravi problem je kako da živimo sa Rusijom koja se oseća veoma izloženo. Putinovi postupci su postupci lidera koji veruje da je njegova sopstvena bezbednost ugrožena”, objasnio je on.

Ser Džon se u intervjuu za BBC osvrnuo i na pretnju od džihadista, rekavši da postoje dva odgovora na pitanje zašto su ljudi postali radikalizovani.

Prvi je da su muslimani “lošije integrisani u britansko društvo” i “postoji nekoliko socijalnih i ekonomskih faktora koji su povezani sa tim”.

Drugi je da islamska religija “u celini nema dobre mehanizme da se obnavlja i modernizuje kako bi se uskladila sa vrednostima i normama društva u 21. veku”.

“Zato postoji veliki politički izazov kojim se istinski mogu pozabaviti samo lideri u islamskom svetu i to ne može nametnuti Zapad”, zaključio je ser Džon.