Izvor: Standard

Predsednik BND (Bundesnachrichtendienst) Gerhard Šindler, istupajući pred parlamentarnom komisijom, izjavio je da njegova obaveštajna služba raspolaže dokazima da „proruski separatisti“ snose odgovornost za obaranje malezijskog „boinga“ na Istoku Ukrajine. Navodno, postoje fotografije i snimci sa satelita koji potvrđuju da je avion bio pogođen sistemom „buk”. O tome izveštava nedeljnik Špigel od 20. oktobra.

Međutim, novi podaci o katastrofi opovrgavaju tu hipotezu. Pritom, informacija je stigla otkud je niko nije očekivao – iz nemačkog Bundestaga. Na njegovom sajtu http://dip21.bundestag.de/dip21/btd/18/025/1802521.pdf objavljen je memorandum sa podacima o tome da avion MN17 nikako nije bio oboren raketom „buk” koju su lansirali „proruski separatisti”, kako se ranije tvrdilo na Zapadu, već raketom protivavionsko-raketnog kompleksa S-125 (prema klasifikaciji NATO, SA-3). To je stari sovjetski sistem, koji je u Rusiji odavno izbačen iz naoružanja i zamenjen sa S-300. Istina, on do danas postoji u armijama bivšeg Saveza, uključujući ukrajinsku.

U modernizovanoj varijanti S-125 „pečora” još uvek se izvozi u niz stranih zemalja. Sistem poseduje dobre borbene karakteristike, i za vreme rata u Jugoslaviji upravo njime je bio oboren hvaljeni američki nevidljivi avion F-117, što su SAD bile prinuđene da priznaju.

Ali u kakvoj se vezi taj sistem pominje u memorandumu Bundestaga? Ovaj osmostrani dokument sa potpisom državnog sekretara (zamenika ministra) inostranih poslova Markusa Ederera nemačko Ministarstvo diplomatije uputilo je u Bundestag još 5. septembra iako je bio objavljen nešto kasnije. Glasnih izjava za štampu tim povodom nije bilo. Očevidno, zato da se, kako smatra nemački politikolog Kret Majer, ne bi privlačila preterana pažnja na dokument.

Ovaj memorandum postao je faktički iznuđeni odgovor spoljnopolitičkog resora Nemačke na traženje Levih, vodeće opozicione snage u zemlji. U vezi sa katastrofom MN17 Levi su se posebno interesovali kod vlade kakve podatke ona poseduje povodom okolnosti pada „boinga” sa neba iznad Donbasa?

Vlada je u odgovoru saopštila da raspolaže zapisima razgovora u vazduhu, ali da ne može da ih objavi bez saglasnosti Holandije, koja odgovara za istragu. Pritom, vlada je saopštila: „Federalna vlade nema potvrđenih podataka o tome da je MN17 bio oboren protivvazdušnom raketom” iako je, kao što znamo, sa Zapada od samog početka jednodušno tvrđeno da je avion uništen „bukom“ „proruskih separatista”.

Dalje je još interesantnije: u dokumentu se kaže da su se 17. jula u vazdušnom prostoru Poljske i Rumunije nalazila dva obaveštajna aviona NATO tipa „Awacs“, koji su pratili sve što se dešavalo u Ukrajini, između ostalog i rad sistema protivvazdušne odbrane, uključujući i radare. Iz dokumenta sledi da su „oba aviona ‘Awacs’ fiksirala signale sistema PVO, identifikovanog kao ZRK ‘zemlja-vazduh’ SA-3, kao i signal sa drugog radarskog uređaja koji nije mogao da bude identifikovan”.

Šta je SA-3, ne objašnjava se, i to teško da može biti slučajno. Ipak, specijalistima je poznato da je SA-3, prema klasifikaciji NATO, upravo ZRK S-125, a uopšte ne „buk”, na čijem korišćenju su zasnovane sve optužbe protiv Rusije, kao i falsifikati ukrajinske obaveštajne službe SBU, poput onog koga je drugog dana posle katastrofe na internet postavio ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov.

Uzgred, spolja sistemi „buk” i S-125 apsolutno nisu slični. „Buk je samohodni uređaj, koji podseća na tenk. S-125 – ZRK učvršćen je na stacionarnom lafetu (kasnije se pojavila modifikacija na transporteru), obično sa četiri rakete.

Njihovu suštinsku razliku zapadni mediji ne ističu. Na primer, nemački kanal N-tv saopštio je da je automatski raspoznajući signal od S-125 tobože moguće pomešati sa „bukom“. To je istina, ali u samo jednom slučaju: ako kod „buka“ nije aktiviran sistem radarskog navođenja na cilj. Prevodeći na jezik laika, znači – ako puca nausmice, bez ciljanja.

Ipak, svaki vojnik će potvrditi da je bez korišćenja radara apsolutno nemoguće sa zemlje pogoditi cilj na visini od 10.000 metara. Iz svega toga nemački politikolog Kret Majer izvodi zaključak da saopštenje njegove vlade faktički opovrgava optužbe protiv ustanika, koji su navodno „bukom“ srušili MN17.

Do istog zaključka dolazi i poslanik nemačkih Levih Aleksander Noj: „Nema nikakvih dokaza kako je i ko srušio MN17. Odgovor vlade oštro protivreči optužbama koje Nemačka i njeni zapadni partneri podižu protiv Rusije i ustanika, koji su tobože srušili avion. Njih optužuju za to na osnovu divljih pretpostavki, predrasuda i pre svega političkih interesa uperenih protiv Rusije. Optužbe ne izdržavaju nikakvu kritiku sa pravne tačke gledišta. I, na osnovi tih nedokazanih optužbi, protiv Rusije se prihvataju sankcije”.

Pitanje je samo to da li će u Vašingtonu želeti da podatke objavljene na sajtu Bundestaga ili će ih ignorisati, isto kao i apsolutno ubedljive fakte ruskog Generalštaba, koje su ruski oficiri izneli već treći dan posle tragedije.

Činjenice ukazuju na to da tok istrage katastrofe „boinga“ ne može da se smatra normalnim. Prethodna saopštenja eksperata temelje se na fotografijama. Čak i sada, kad u Ukrajini vlada relativno vojno primirje, međunarodni eksperti ne žure na mesto pada aviona.

Holandski istražitelji su svojim odnosom prema olupinama praktično uništili dokaze, koji su mogli da pomognu u utvrđivanju razloga pada malezijskog aviona, koji se srušio nedaleko od Donjecka, izjavio je ministar transporta Donjecke Narodne Republike Semjon Kuzmenko.

„Uoči odvoženja olupina zamolili su za pet vagona za ugalj. Njima se ne mogu prevoziti nikakvi dokazi bez rizika da budu uništeni. Osim toga, rečeno mi je da će nekoliko komada iseći zbog lakšeg transporta“, rekao je ministar.

Malezijski predstavnici ne isključuju da će istraga, možda, biti odložena do proleća sledeće godine. Šta tamo mogu da nađu eksperti posle snežne zime, ostaje samo da se nagađa.

Bez sumnje, u rejonu pada „boinga“ – pošto ga je ukrajinska armija tokom mesec i po dana podvrgavala granatiranju iz sistema „grad” i „uragan” – moguće je pronaći šta god je potrebno. Ali evo odgovora na pitanje ruskog Ministarstva odbrane kakvi su ukrajinski raketni sistemi bili aktivirani tog dana i zašto je zapis razgovora ukrajinskih dispečera s ekipom „boinga“ do danas nedostupan – odgovora, kao što nije bilo, tako ga ni sada nema. Izgleda da osim Rusije niko nije zainteresovan za otkrivanje istine.