Izvor: Politika

Šef Gazproma Aleksej Miler najavio da će biti izgrađen gasovod preko Turske, kapaciteta 63 milijarde kubika godišnje, isto koliko i Južni tok.

Gotovo je, projekat je zatvoren, povratka više nema, izjavio je juče u Ankari šef Gazproma Aleksej Miler, komentarišući izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina da Moskva u sadašnjim uslovima ne može da nastavi sa realizacijom gasovoda Južni tok. „Mi ne možemo da počnemo izgradnju u moru sve dok nemamo dozvolu Bugarske. Da započnemo, da stignemo do bugarske obale i tu se zaustavimo – to je prosto besmisleno”, poručio je Putin na pres konferenciji posle susreta sa turskim predsednikom Redžepom Erdoganom.

– Imajući u vidu stav Evropske komisije, koja ne doprinosi realizaciji ovog projekta, imajući u vidu nedavno dobili odobrenje nadležnih institucija u Holandiji, ali i da nismo dobili odobrenje Bugarske, smatramo da Rusija u takvim uslovima ne može da nastavi realizaciju ovog projekta – istakao je Putin.

Predsednik Rusije je rekao da je Moskva dogovorila povećanje isporuka gasa Turskoj preko postojećeg gasovoda „Plavi tok” za tri milijarde kubnih metara, kao i da će cena tih isporuka od 1. januara biti za oko šest odsto niža.

– Mi smo spremni ne samo da proširimo „Plavi tok”, o kome smo već govorili nego i da izgradimo još jedan sistem gasovoda, kako bismo osigurali rastuće potrebe turske ekonomije. Ako bude ocenjeno kao svrsishodno, napravićemo na turskoj teritoriji, na granici sa Grčkom, takozvani „gasni hab” za potrošače u Južnoj Evropi – saopštio je Putin odluke donete juče na sednici predsedničkog Saveta za saradnju Rusije i Turske.

Takođe, prvi čovek Gazproma Aleksej Miler najavio je da će novi sistem gasovoda, o kome je govorio Putin, imati kapacitet 63 milijarde kubika godišnje, što je tačno onoliko koliko je bio maksimalni projektovani kapacitet Južnog toka. Tako će novi, prošireni, gasovod Plavi tok, preuzeti sve već izgrađene gasne instalacije za Južni tok, koje se nalaze na teritoriji Rusije. Gas bi se dopremao do tursko-grčke granice, odnosno na samu granicu Evropske unije, gde ne važi Treći energetski paket Evropske energetske zajednice. Odatle bi mogli da ga preuzimaju svi zainteresovani potrošači, čime bi Rusija, makar i zaobilaznim putem, dobila pristup tržištu Južne Evrope.

Prema ocenama analitičara, obustavljanje Južnog toka snažna je poruka Bugarskoj, koja je letos do daljnjem stopirala radove na svojoj teritoriji pod pritiskom Brisela i Vašingtona. To, ipak, ne znači da je Rusija u potpunosti odustala od Južnog toka, ali će ovaj projekat biti „zamrznut” sve dok se ne postigne konačni sporazum između EU i Rusije. Potpisivanje dva gasna sporazuma sa Kinom ove godine, vrednih više od 500 milijardi dolara, i jučerašnjim dogovorom sa Turskom, Moskva je stvorila poziciju da joj Južni tok nije više prioritet – ako u Briselu ne postoji politička volja da se on izgradi.