Najpoznatiji vašingtonski „alternativni” novinar zove se Vilijam Blum, istoričar je po obrazovanju a postao je poznat 2006. godine kada ga je Osama bin Laden pomenuo kao radikalnog kritičara intervencionističke spoljne politike SAD čije knjige treba čitati.

Karijeru ste 1967. godine započeli u Stejt departmentu, ali ste od ideje da postanete službenik američke vlade u inostranstvu odustali zbog rata u Vijetnamu?

Želeo sam da dam doprinos borbi protiv komunizma. Bio sam ono što može da se okarakteriše kao dobar, lojalan, antikomunistički Amerikanac. No, onda je došla ta stvar s Vijetnamom i tu sam promenio mišljenje. Kada sam video šta radimo u Vijetnamu osećao sam se užasno, znao sam da je nešto pošlo po zlu u američkoj spoljnoj politici. Trebalo mi je godinu dana da razvijem snažan antiratni stav, „antistav” prema američkoj spoljnoj politici.

Žestok ste kritičar nevladinih organizacija, vrlo dominantnih u današnjim tranzicijskim zemljama bivše Jugoslavije. Otkuda ovde poplava NVO?

Američka vlada finansira nevladine organizacije po celom svetu. To je glavni posao vlade a glavni cilj svih tih NVO koje finansira Vašington jeste da podstiču obrazovne i druge programe u stranim zemljama koji će rezultirati da vlade u tim stranim zemljama rade sve ono što smo mi oduvek želeli. Dakle, ili nastojimo da izbacimo neku vladu ili podržavamo opoziciju te vlade. I ovde se koriste svakojake metode. Na primer. obrazovanje. I za sve te projekte novac je neograničen. Najznačajnija od svih tih NVO je NED (National Endowment of Democracy). Oni imaju neograničen budžet, rade po celom svetu. Naravno, oni ne govore direktno da su ti programi koncipirani s ciljem rušenja vlada ili za podržavanje opozicija u državama. Jednostavno, morate da čitate između redova.

Kako da razlikujemo organizacije koje iskreno žele da rade dobre stvari od onih koje rade loše?

Šta je dobro, a šta je loše zavisi od vaše politike. Ako ste poput mene, i mislite da „američko carstvo” čini više štete nego što donosi koristi, onda morate da budete vrlo sumnjičavi prema svakoj nevladinoj organizaciji koju podržava Vašington. Vrlo jednostavno. Teško je uopšte pronaći ijednu državu na svetu gde neka američka NVO nije aktivna. Oni uvek traže mesta gde mogu destabilizovati vlade ili podržati njihove opozicije.

Ako je većina NVO povezana s visokim izvorima moći u Americi, kako to da je onda tako malo poznat slučaj iz 1991. godine, kada su FBI i još neke druge institucije sprečile Kineze u pokušaju da utiču na američku izbornu kampanju. Sve je to rezultiralo pozivima za izbacivanje kineskih diplomata kako bi svi znali da „stranci” ne smeju da šire svoj uticaj na američkom tlu. Takođe, Putin u Rusiji ima slične uslove. Što mislite o tome?

Tako je. Putina optužuju američki mediji zbog tih uslova, ali Putin radi istu stvar koju Amerika radi godinama. Međutim, on je naučio nešto, spoznao je ciljeve nevladinih organizacija. I to je vrlo opasno za američku moć. Kada neko zapravo shvati šta se događa i preduzme nešto da to spreči tada to veoma uznemiri američku vrhušku. Zato oni vole da ljudi veruju da su sve te NVO samo organizacije koje se bore za širenje demokratije. Takođe, žele da u to veruje i svet. Jedan primer je Sorosevo Otvoreno društvo, vrlo liberalna organizacija kad su unutrašnja pitanja posredi, ali kad se radi o američkoj spoljnoj politici oni postaju konzervativna organizacija koja podržava američku spoljnu politiku. Znači, imate dve strane Otvorenog društva. U Istočnoj Evropi oni su bili vrlo aktivni u rušenju nekoliko vlada koje se nisu sviđale Americi, uključujući i onu u Ukrajini.

Amerika je investirala i u rušenje Miloševića?

Vrlo je teško bilo kojoj zemlji da se odupre toj invaziji američkih NVO jer novac koji je njima dostupan zaista je neograničen. Te NVO jednostavno imaju neograničene resurse koje mogu da troše i s njima mogu da rade šta god žele i tada je zaista teško za bilo koju nacionalnu instituciju ili za bilo kojeg pojedinca da se suprotstavi. Zaista mi je žao tih ljudi.

Vidimo li nešto slično danas s Putinom, gledajući američke napore protiv Rusije kroz medije i ekonomiju? Kao što smo to videli s Miloševićem zbog Kosova u Srbiji?

Da, mogli bismo to tako gledati, ali Putin je nešto naučio, on se suprotstavio NVO i nisam siguran da je njegovo suprotstavljanje potpuno, ali do određene granice jeste. Mislim da američka vlada neće moći lako da sruši rusku vladu, Rusi znaju mnogo više o svemu što se događa.

Nemamo li dvostruke standarde kada govorimo o Kosovu i Krimu? Amerika ne priznaje krimski referendum, ali Kosovo je za svoju nezavisnost 2008. godine imalo američku podršku?

Gledajući Kosovo i Krim, kada se to događalo bile su velike debate ovde u SAD o krimskom referendumu, primer Kosova tad nije pomenut, iako je trebalo da bude. Oduzimanje Kosova Srbiji bilo je isto kao što se dogodilo s Krimom kroz istoriju. Takođe, SAD su uspostavile veliku bazu na Kosovu. Mislim da se i danas nalazi tamo i nalaziće se još vrlo dugo.

Jesu li onda zapravo Amerikanci na neki način indoktrinirani pojmovima slobodnog tržišta, ljudskih prava itd.? Većina Amerikanaca veruje u američku izuzetnost. Jeste li upoznati s tim terminom? Molim vas da objasnite.

To znači da se SAD izdvaja od svih ostalih zemalja u svetu jer smo mi tako „jedinstveni”. Imamo toliko stvari, učinili smo toliko toga, toliko dobrih stvari koje nijedna druga nacija nije učinila i to je ono u šta većina Amerikanaca veruje. Kada pišem, kada predajem, najviše ciljam na takvu publiku, na ljude koji su najveći pobornici toga. Osnovni problem je sledeći: ljudi veruju da sve što Amerika radi jeste dobro, da je sva ova američka spoljna politika dobra politika, bez obzira na to koliko šta loše izgledalo, nema veze koliko ljudi smo ubili, nije bitno koliko laži izgovorimo. Amerikanci su uvereni da naše vođe misle dobro, da su njihove namere časne i s tim verovanjem moraš da se nosiš.