Izvor: Politika

Ruski šef države Dmitrij Medvedev izbegao je juče na velikoj konferenciji za novinare, da precizno odgovori da li će se kandidovati na sledećim predsedničkim izborima, zakazanim za mart 2012. ali je zato istakao da ukoliko Moskva i Vašington ne postignu dogovor o novom raketnom štitu to će dve sile vratiti u eru hladnog rata.

Dotičući se pitanja međunarodnih odnosa, posebno evropskog sistema protivraketne odbrane, Medvedev je najavio da bi Rusija mogla da se povuče iz Sporazuma o smanjenju nuklearnog arsenala (START), koji je nedavno stupio na snagu, ukoliko ne bude postignut adekvatan dogovor o novom raketnom štitu na tlu Starog kontinenta. Insistiranje SAD na raketnom štitu u Evropi, uprkos protivljenju Moskve, moglo bi naterati Rusiju da „preduzme odgovarajuće mere, što podrazumeva i ubrzanje razvoja ruskog nuklearnog potencijala”, istakao je Medvedev, dodavši da bi to bio „veoma loš scenario, koji bi nas vratio u eru hladnog rata”.

Na konferenciji održanoj u inovacionom centru „Skolkovo” nedaleko od Moskve, Medvedev je znatiželju 815 novinara, snimatelja i fotoreportera – oko 500 ruskih i 300 stranih – o kandidaturi na predsedničkim izborima zadovoljio tek najavom da će svoju konačnu odluku obznaniti u najskorije vreme.

„Podvlačim, sve pomenuto mora da bude u skladu sa razumnim scenarijom, mada to ne znači i da rešenje može da se odugovlači unedogled”, objasnio je predsednik.

Konferencija u „Skolkovu” bila je prvo veliko druženje Medvedeva sa novinarima. Pri tome, ruski šef države se potpuno oslonio na sopstveno znanje, veštinu i vladanje materijom, bez pomoći saradnika iz predsedničke administracije. To je doprinelo i da se razgovor vodi u relativno neformalnoj atmosferi, s tim što su predstavnici najvećih medija, ipak, imali „šansu više” da postave pitanja.

Zahvaljujući spontanosti konferencije, dotaknuta su najrazličitija pitanja: od problema funkcionisanja sela i bankrota privatnih domaćinstava, nevolja automobilista, cena energenata, statusa veterana Velikog otadžbinskog rata, sudbine bivšeg oligarha Mihaila Hodorkovskog, razvoja situacije u Čečeniji, ostavke Sergeja Mironova, predsedavajućeg Saveta Federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta), pa do mogućnosti smene aktuelne vlade, sa premijerom Vladimirom Putinom na čelu.

Govoreći o funkcionisanju vlade i mogućim promenama u kabinetu, Medvedev je bio vrlo jasan: „Vlada radi kao uhodani mehanizam i izdvajati neke pojedinačne elemente ne bi bilo dobro. Predsednik ima ovlašćenja kada je reč o formiranju vlade i ostavci vlade. Ja ta ovlašćenja nisam menjao i nisam ih se odrekao.” Ipak, on nije propustio priliku i da ponovo istakne kako sa Putinom ima izvrsne odnose, i da njih dvojica zajednički dogovaraju sve strateške poteze.

Predsednik je istakao izuzetno dobre odnose Rusije i Kine ocenivši ih kao prioritet za budućnost. O tome govori i podatak da razmena dobara između dve zemlje već sada dostiže 60 milijardi dolara godišnje, sa tendencijom skorog dostizanja i svih 100 milijardi.

Medvedev se dotakao i odnosa sa Ukrajinom. Odgovarajući na pitanje novinara iz bivše sovjetske republike o želji Kijeva da se uključi u evropske integracije, naglasio je: „Ukrajina je suverena država i na njoj je da reši gde će se integrisati. Ali, ako krenete evropskim putem teže ćete funkcionisati u okvirima Zajedničkog ekonomskog prostora (koji čine Rusija, Belorusija i Kazahstan), kao i Carinskog saveza (što bi svakako uticalo na nepovoljniju trgovinsku saradnju u tim okvirima)”.

„Ne valja sedeti na dve stolice, neophodno je doneti odluku”, napomenuo je šef ruske države, podsetivši i da dve zemlje vezuje dogovor o stacioniranju Crnomorske flote u Sevastopolju. „Ovaj dokument odgovara obema stranama, ali nije univerzalan i ne mogu se na njegovoj osnovi rešavati i drugi problemi”.

Govoreći o aktuelnim dešavanjima u arapskom svetu šef ruske države je istakao da neće podržati nijednu rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja se bude odnosila na Siriju ukoliko bude slična rezoluciji o Libiji. „Iskustvo nam je pokazalo da se takvim rezolucijama može manipulisati, i to je žalosno, pošto na taj način podrivamo autoritet Svetske organizacije.”

Ruski predsednik se na kraju osvrnuo i na, po njemu, najveće uspehe i neuspehe zemlje pod njegovim rukovodstvom. „Važnim dostignućem za ove tri godine izdvojio bih činjenicu da u najdelikatnijem periodu razvoja naše države u protekloj dekadi, u periodu globalne finansijske krize i rasta nezaposlenosti, nismo prekinuli nit razvoja. Očuvali smo sve ključne programe, nije došlo do dramatičnog pogoršanja životnih uslova. Naprotiv, oporavili smo se brzo i krenuli napred.”

Kao neuspehe Medvedev je istakao odsustvo značajnijeg poboljšanja ekonomskog položaja stanovništva, kao i dalju zavisnost ruske privrede od izvoza sirovina. Broj siromašnih u Rusiji trenutno iznosi oko 13 odsto, što je mnogo. Ipak, donedavno taj broj je iznosio čak 30 procenata, objasnio je predsednik.

Bila je to prva ovako velika konferencija koju je održao Dmitrij Medvedev otkako je na funkciji predsednika države. Podsetimo, aktuelni premijer Vladimir Putin je, još u vreme dok se nalazio na čelu države, uveo običaj da se na sličan način novinarima i javnosti obraća najmanje jednom godišnje.