Izvor: Fakti

Odluka kojom je vlada Japana dozvolila nacionalnoj armiji da u mnogim okolnostima upotrebi silu u inostranstvu, ima „istorijski značaj”, naglašava se u godišnjem izveštaju („Bela knjiga”) koji je 5. avgusta objavilo japansko Ministarstvo odbrane.

U skladu sa tom odlukom, dozvoljava se „minimalna” upotreba sile u slučaju kada postoji direktna pretnja postojanju zemlje ili životima i slobodi njenih građana. Takođe: kada je napadnuta ona ili njoj „prijateljske” zemlje.

Dokument, koji je odobrila vladajuća koalicija, obznanjuje da od sada zemlja ima pravo na tzv. kolektivnu odbranu. Ovo Japanu daje pravo da učestvuje u borbenim dejstvima radi zaštite ”prijateljskih zemalja” čak i kada sam Japan nije izložen napadu. Do sada je to bilo zabranjeno aktuelnim ustavom zemlje.

Istovremeno u dokumentu se ukazuje da je vojna podrška „zemlji sa kojom Japan ima tesne odnose”, maksimalno neophodna i da nema alternativu. Pri tom, doduše, mora postojati pretnja japanskoj državi i tzv. pravu naroda na život i slobodu.

Odluka ukida niz ograničenja na vojne aktivnosti pri obavljanju operacija u sastavu snaga OUN u inostranstvu tokom kojih japanski vojnici ranije praktički nisu imali prava da koriste oružje. Od sada imaju i takvo pravo.

U Beloj knjizi se, pored ostalog, kaže da Japan pripajanje Krima Rusiji ocenjuje „kao pokušaj da se promeni status kvo uz pomoć sile, što predstavlja globalni izazov”.

Vlada Japana, ističe se u dokumentu, izražava ozbiljnu zabrinutost povodom „pokušaja da se uz pomoć sile izmeni status, što predstavlja globalni izazov i može imati ozbiljne posledice za Aziju i druge regione”.

U izveštaju Ministarstva odbrane takođe se ukazuje na zabrinutost dejstvima Kine u Južnokineskom moru, posebno zato što je u novembru prošle godine NRK usposstavila takozvanu identifikacionu zonu PVO.

Japan ovo smatra „posebno opasnim korakom koji pojačava napetost u regionu i može dovesti do neželjenih sukoba”.

Japansko ministarstva odbrane je 2013. godine 810 puta podizalo svoje lovce zbog približavanja aviona Ratnog vazduhoplovstva Rusije i Kine njsvom vazdušnom prostoru, što je 243 puta više u odnosu na prethodnu 2012. godinu.

U dokumentu se ističe važna uloga vojnog prisustva SAD u Japanu kao „sile odvraćanja”, uz isticanje da vlada ulaže napore da vlastima Okinave, u kojoj se nalaze američke vojne baze, olakša teško breme.

Lansiranje raketa i nuklearni program Severne Koreje, koje njen lider Kim Džong Un smatra za „stvarni odvraćajući faktor” protiv SAD, u dokumentu se naziva „ozbiljnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti Japana”.

Nekoliko hiljada ljudi, koji su bili protiv donošenja vladine odluke, protestovalo je 1. jula ispred parlamenta i rezidencije japanskog premijera. Demonstracije su trajale više dana – tom prilikom se čulo: „Dole rat! Ne dirajte miroljubivi ustav!”.

Istraživanja javnog mnjenja govore da je više od pola japanskih birača protiv angažovanja svojih oružanih snaga u inostranstvu.

Važećim japanskim ustavom je precizirano da u zemlji neće biti formirane kopnene, pomorske i vazduhoplovne ofanzivne snage. Međutim, sadašnje tumačenje osnovnog zakona zemlje predviđa da Japan kao član OUN ima pravo na odbranu, što Tokiju daje pravo da formira vojni potencijal u vidu Snaga samoodbrane.

U vezi sa donošenjem ove protivrečne odluke, japanski premijer Šinzo Abe održaće specijalnu pres konferenciju.