Izvor: Fond Slobodan Jovanović

Dr Miroslav Jovanović, saradnik Evropskog instituta u Ženevi, je 29. aprila održao predavanje na temu „Jačanje rusko-nemačke saradnje i promena snaga u Evropi” na Odeljenju društvenih nauka SANU u organizaciji akademika Časlava Ocića.

Podsetivši prisutne na tri osnovna zakona geopolitike, dr Jovanović je najpre govorio o prvenstvu sopstvenih interesa, prolaznosti dejstva događaja i nepostojanju dugoročnih prijateljstava i savezništava.

Navodeći da početak rusko-nemačke saradnje počinje u doba Ekaterine Velike, Jovanović je podsetio na radove velikih naučnika i umetnika, ali i „velike i ljute sukobe Nemaca i Rusa” u doba svetskih ratova.

Prema Jovanoviću, Rusija je veoma uticala na ujedinjenje Nemačke početkom devedesetih iako je postojala francuska i britanska nada da će Rusija taj proces sprečiti. Međutim, Rusija je sa Nemačkom počela da sarađuje na projektu „Severni tok” (Putin i Šreder), koji je trebao da snabdeva Nemačku prirodnim gasom direktno iz Rusije.

Da bi objasnio situaciju u kojoj se nemačka privreda orijentisala prema Rusiji, Jovanović je naveo ilustrativni primer francuske firme za eksploataciju nuklearne energije Areva, sa kojom je bio u partnerstvu nemački Simens (Siemens). Pošto francuski partner nije dozvoljavao nemačkom da poveća svoj uticaj (dopustio im je najviše 30 odsto akcija), Nemci su počeli saradnju sa ruskom firmom Rosatom, gde su dobili pravo na 50 odsto akcija, a Rusi zadržali jednu akciju više.

NA BIZMARKOVOJ STAZI

Još teži slučaj se desio povodom nemačke firme Opel, koja se nalazi u vlasničkom sistemu Dženeral motors (General Motors). Nastupanjem svetske ekonomske krize, pojavila se opasnost da Opel obustavi proizvodnju i dvadeset hiljada radnika ostane bez posla. Tada je Angela Merkel uspela da nađe podršku za nastavak proizvodnje u Opelu zahvaljujući pomoći Kanađana i Rusa (Sbers banka). „Amerikanci su uništili ovaj posao Angeli i potom je Angela počela saradnju sa Putinom”, naveo je Jovanović.

Citirajući Bizmarkove reči: „Treba imati dobre odnose sa Rusijom”, dr Jovanović je naveo da je Rajnmetal (Rheinmetall) 2011. godine ugovorio izgradnju vojnog kompleksa za treniranje brigadnog nivoa u mestu Muliono kod Nižnjeg Novgoroda u Rusiji i rekao da su i Francuzi takođe 2010. godine ugovorili izgradnju dva nosača helikoptera.

Evropa se nalazi u stanju zavisnosti od snabdevanja energentima. Ova energetska zavisnost raste i pored činjenice da u njoj stalno raste efikasnost iskorišćenja utroška energije po jedinici proizvoda. Jovanović je o tome, kao i o rastu potrošnje električne energije, nafte i gasa u EU izneo podatke.

Severni tok biće završen 2011. godine, bez obzira što je cena njegove gradnje četiri puta skuplja nego da je sproveden kopnom. Ovu činjenicu je Jovanović objasnio time što Nemci ipak ne veruju Poljacima iako su sa njima zajedno u EU i NATO.

Jovanović se osvrnuo i na projekat gasovoda Nabuko, kojim EU pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa: „Izvor gasa za projekat Nabuko ne postoji”, naveo je Jovanović. Prema tome, radi se o ljušturi bez sadržine i projektu koji je posebno ranjiv jer velikim delom prolazi kroz Kurdistan.

PITANJE ENERGIJE

Snažan položaj Rusije Jovanović vidi u trajnom budućem rastu cene nafte i gasa, kao i ugroženosti dotoka ovih energenata iz arapskog sveta. Tome doprinosi nepopularnost nuklearne energije posle događaja u Fokušimi. Rusija povećava isporuke nafte i gasa, dok se povećava politička nestabilnost u zemljama OPEK (OPEC).

EU pokušava da poveća raznovrsnost snabdevača energijom (politika diversifikacije) i unapredi obnovljive izvore energije, naveo je Jovanović. Pritom, u EU se insistira na solidarnosti među članicama u toj politici. Međutim, u stvarnosti, postoji niz bilateralnih sporazuma sa ruskim snabdevačima, a ne multilateralizam. Dakle, radi se o tihom suparništvu Nemačke, Francuske i Italije.

EU ne može mnogo da bira među dobavljačima, podsetio je Jovanović i upitao: „Po čemu su dobavljači iz diktatorskih režima bolji od Rusa?” S druge strane, Rusija, pored EU, ima alternativne kupce: Kinu, Japan, Koreju… Eventualni embargo na izvoz energenata Rusija lako može da podnese.

httpv://www.youtube.com/watch?v=G-Ixve4WcWo

Alternativna goriva još neće biti efikasna alternativa da nadomeste potrebe EU za energijom. Jovanović je naveo primer biodizela. Naime, koliko se energije potroši za njegovu proizvodnju, tolika je i njegova energetska vrednost, ali usled njegove proizvodnje se koristi deo obradivog zemljišta, pa proizvodnja biogoriva izaziva rast cena hrane. Solarni paneli su još manje isplativa alternativa, usled zagađenosti vazduha i drugih faktora. Bez obzira na sve to, velika sredstva se ulažu u istraživanje alternativnih izvora energije.

Rast tražnje za energijom je stalan, naveo je Jovanović, kao i činjenicu da će za sto godina samo tri države moći da proizvode gas (Rusija, Iran i Katar).

Danas Rusima treba tehnologija i tržište, rekao je Jovanović. Što se EU tiče, u njoj je Nemačka vodeća država, a vrlo je izvesno da će Nemačka biti vodeća država i politički. Francuska se trudi da bude u vojnoj prednosti. Međutim, funkcionisanje „francusko-nemačke osovine” u EU traba razmotriti po pitanju vojne intervencije u Libiji, prema kojoj je Nemačka bila uzdržana. Pomenuta osovina je „snažna, ali ne i automatska”, naveo je Jovanović.

Probemi Evrope su inflacija, funkcionisanje evrozone, zaduženost članica, odnos prema nuklearnim probama i snabdevanje energijom. Posebno je problem neusklađenost odnosa budžetskog duga s javnim prihodima, rekao je Jovanović. Nemačka i Francuska su u sve većem raskoraku.

Završavajući predavanje, dr Jovanović je podsetio na Dragoša Kalajića, koji je još 1995. godine imao viziju o rastu uloge Rusije, kada je objavio knjigu „Rusija ustaje”.