Izvor: Politika

Predsednik Trajan Basesku još nije bio ni završio obraćanje javnosti u kojem je saopštio da je Vrhovni savet odbrane zemlje (KSAT) doneo odluku da se prihvati zahtev američkih saveznika se izgradi jedna protivraketna baza pokraj rumunskog sela Deveselu, okrug Olt (graniči se sa Srbijom), na jugozapadu zemlje, a u toj zabačenoj i nerazvijenoj opštini već su se bili spustili helikopteri puni visokih američkih vojnih zvanica. Na svečan način, ispred brzo sklepane tribine, poboden je američki steg. Od tog trenutka otpočelo je odbrojavanje do 2015. kada će biti konačno i primenjena „raketna” odluka Bukurešta koja izaziva mnoge kontroverze.

Rumunija je 2010. godine prihvatila američki plan da se na njenoj teritoriji izgradi jedan od evropskih segmenata osporavanog američkog protivraketnog štita. Amerikancima je ponuđeno više lokacija za novu bazu, ali su od svih „kandidata” najpovoljniji odgovori na više od 120 „vojnih parametara” stigli iz opštine Deveselu. U njoj se još od 1952. nalazila vojno-vazduhoplovna baza, koja je raspolagala najdužom pistom u celoj zemlji. S protokom vremena ta baza bila je sve manje važna, da bi 2000. bila zatvorena.

Predsednik Basesku je dao niz objašnjenja o budućoj raketnoj bazi, naglašavajući da će ona biti čisto defanzivna, da njene rakete neće biti uperene protiv Rusije i da će komandant baze biti rumunski oficir. Uz to on je uverio Rumune da se realizacijom ovog vojnog projekta njihova zemlja „nalazi na najvišem bezbednosnom nivou u čitavoj svojoj istoriji”.

Prema izveštajima rumunskih medija, u bazi u Deveselu će se stalno nalaziti od 200 do 500 američkih „raketaša”, a za njih i njihove porodice biće izgrađeni savremeni stanovi i druga infrastruktura u šta će SAD uložiti 400 miliona evra. Vatrenu moć baze sačinjavaće tri baterije sa ukupno 24 rakete-presretača SM-3 tipa blok 1-B. Njihov radijus dejstva je 500 kilometara, što znači da će one moći da pogode i mete iznad Srbije. Baza će raspolagati i vrhunskim radarima spojenim sa celim sistemom radara na orbiti oko zemlje.

Zasad je reč o „lovu” raketa sa nuklearnim punjenjem kratkog i srednjeg dometa, što spada u takozvanu drugu fazu razvoja protivraketnog štita. Kada bude ostvarena četvrta etapa sistema, on će biti spreman da presreće i interkontinentalne balističke rakete.

„Raketnu” odluku KSAT-a prihvatila je i rumunska politička opozicija. Lider liberala Krin Antonesku rekao je da ona odgovara najvišim nacionalnim interesima. Provladina štampa hvali „odlučnost Bukurešta” i umiruje neke od uznemirenih zemljaka time što tvrdi da su rakete, koje će biti izbacivane sa rumunske teritorije, „ekološke” jer nemaju eksplozivne naboje. One, navodno, uništavaju ciljeve „kinetički”, to jest običnim sudarom.

Bivši vojni pilot Valerika Žumuga, koji je svojevremeno uzletao na MIG-u sa aerodroma u Deveselu, kaže da mu se „jedno oko smeje, a drugo – plače”. Sa ekonomske tačke gledišta američka baza doneće koristi žiteljima. Ali njega brinu dve druge stvari. Prva, „rukovodstvo zemlje nas nije pitalo da li mi želimo ovaj štit”. I druga, „nećemo li mi navesti mržnju našeg velikog istočnog suseda”. Pilot neće da bude pogrešno shvaćen. On je, veli, „ubeđeni proevropljanin, ali…”

Ovo „ali” se već odražava u ovdašnjim medijskim informacijama koje su i ranije skretale pažnju na opomene Moskve upućene Bukureštu da se ne igra olako sa raketama. Sada je njih iritirala izjava ruskog predstavnika u NATO-u Dimitrija Rogozina, koji je odluku o izgradnji baze u Deveselu nazvao „Trajanovim konjem”, što je aluzija na ime rumunskog predsednika i legendu o Trojanskom konju.

Na široki publicitet naišla je i izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova koji je od SAD zatražio „pravne garancije” da protivraketni štit koji se smešta u Evropi, to jest u Rumuniji, nije uperen protiv „ruskih strateških nuklearnih snaga”.