Izvor: Blic, RTS

Vlada Portugala zvanično je zatražila pomoć od EU kako bi prevazišla finansijsku krizu, čime je ova zemlja postala treća evropska država koja je, pogođena ogromnim dugom, zatražila međunarodnu pomoć.

Analitičari procenjuju da će Portugalu biti potrebno do 80 milijardi evra pomoći kako bi prevazišla finansijsku krizu, koja sve više uzima maha.

Premijer Žoze Sokrateš rekao je, u obraćanju naciji, da je vlada odlučila da traži finansijsku pomoć da bi osigurala prihode zemlji, finansijskom sistemu i ekonomiji.

Odluku Vlade podržao je lider opozicije Pedro Pasos Koeljo koji kaže da se ona može razumeti samo kao korak u pravcu jačanja nacionalne bezbednosti i očuvanja ugleda Portugala u inostranstvu.

Portugal će tako slediti Grčku i Irsku i zatražiti pomoć iz evropskih rezervi za pomoć ugroženim zemljama EU i od Međunarodnog monetarnog fonda.

Predsednik Evropske komisije i bivši portugalski premijer Žoze Manuel Barozo poručio je u saopštenju da će zahtev Portugala “biti prosleđen i obrađen najbrže moguće”.

Traženje pomoći od međunarodnih partnera već dugo je opcija za Portugal, koji važi za jednu od najmanjih i najslabijih ekonomija među 17 zemalja evro zone.

Portugal se prethodnih meseci borio da održi ekonomiju, dok su investitori strahovali da Lisabon neće biti u mogućnosti da plati svoje dugove.

Ostale evropske zemlje već dugo su vršile pritisak na Lisabon da prihvati pomoć, u nadi da će tako sprečiti da se dužnička kriza proširi na još više zemalja.

Portugal je tokom prošle godine insistirao da ne želi pomoć jer će je uslovi ogromnog zajma “zaključati” u mere štednje na mnogo godina i sniziti životni standard u ionako jednoj od najsiromašnijih zemalja zapadne Evrope.

Iako su kontrolori MMF-a i EU nedavno pristali da Grčkoj produže rok za otplatu dugova sa tri na sedam i po godina, Atina traži još jedno produženje roka. Vlada u Atini uverena da će oštrim merama štednje izvući zemlju iz recesije.

Iako je sve snage usmerila na otplatu enormnih dugova, Grčka teško izlazi na kraj sa ekonomskom krizom. Najzaduženiju članicu evrozone, sa budžetskim deficitom od 10,5 odsto, ponovo su posetili kontrolori MMF-a i Evropske unije, s ciljem da sastave kvartalni izveštaj o realizaciji ekonomskog programa vlade u Atini.

Pošto su prošle godine Unija i MMF Grčkoj odobrili finansijsku pomoć od 110 milijardi evra, kreditori su nedavno pristali i da toj zemlji produže rok za otplatu dugova sa tri na sedam i po godina.

Atina je uverena da će oštrim merama štednje izvući zemlju iz recesije i žustro odbacuje sve spekulacije o mogućem restrukturisanju duga. To bi, ističe vlada Jorgosa Papandreua, bila velika greška, jer bi vodilo zamrzavanju tržišta obveznica u narednih 10 do 15 godina, a njihovi vlasnici izgubili bi novac.

“Gomilanje dugova, ili ‘šišanje’ grčkog tržišta obveznica, ne bi rešilo finansijske probleme zemlje. Vlada želi da nastavi sa rezanjem poreskih stopa za pojedince i biznis. Da bismo to postigli, moramo da suzbijemo utaju poreza”, kaže Jorgos Papakonstantinu, ministar finansija Grčke.

Dok u evrozoni, takođe, odbacuju mogućnost restrukturisanja grčkog duga, finansijski analitičari su skeptični: smatraju da je to nemoguće izbeći. Grčki narod je nezadovoljan.

“Stalno nas ubeđuju da mi treba da otplaćujemo krizu. E, pa, neće moći. Nismo dužni nijedan jedini evro”, kažu pojedini građani Atine. Drugi navode da zbog ekonomskih mera na koje ih teraju gube prava za koje su se godinama borili.

Prezadužena Grčka bez zajmova nije u stanju da uredno otplaćuje dug od 330 milijardi evra, čak 150 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Atina sada traži još jedno produženje roka otplate.