Izvor: RTS

Stanovnici osam istočnoevropskih zemalja koje su u Evropsku uniju ušle 2004. godine, od danas će moći da, bez posebnih dozvola, rade u Nemačkoj i Austriji. Iako je prelazni režim trajao sedam godina, u Nemačkoj i Austriji ne očekuju masovan dolazak radnika.

Posle sedam godina, građanima osam istočnoevropskih zemalja, koje su u Evropsku uniju ušle 2004. godine, neće trebati posebne dozvole za rad u Nemačkoj i Austriji.

Sedam godina trajao je prelazni period i važio je poseban režim. U Nemačkoj i Austriji ne očekuju masovan dolazak radnika.

Obe države imaju najnižu stopu nezaposlenosti u Evropi i veliki broj slobodnih radnih mesta, tako da priliv nove radne snage ne bi trebalo da ima negativan efekat.

Nema više posebnih radnih dozvola za rad za građane Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Slovenije, Estonije, Litvanije i Letonije.

Za sve koji dođu u Nemačku važiće nemački standardi i moći će da rade sve poslove. Nemci ipak strahuju od najezde stranaca. Nadležni smiruju javnost podatkom da u zemlji trenutno nedostaje stručna radna snaga.

Nemačka ministarka rada Ursula fon der Lajen ocenjuje da bi godišnje oko 100.000 ljudi moglo da dođe u Nemačku.

“Mi želimo da otvorimo vrata svima, posebno obrazovanoj mladoj radnoj snazi”, navodi Der Lajenova.

Nema opasnosti od obaranja prosečne plate

Ekonomisti se slažu da će Nemačka imati koristi, jer kvalifikovani radnici uvek doprinose većoj produktivnosti. Tvrde da nema opasnosti da će pridošlice oboriti prosečne nemačke plate.

Joakim Miler iz Biroa za istraživanje tržišta rada ističe da, tradicionalno, stranci posao traže u poljoprivrednom sektoru, ugostiteljstvu i zdravstveno-socijalnim delatnostima.

Veliki priliv radnika ne očekuje ni Evropska komisija, pošto su oni koji su želeli da se zaposle u nekoj od starih članica to već učinili. Austrijanci razmišljaju o pozitivnim efektima.

Austrijski ministar rada Rudolf Hudštorfer procenjuje da neće biti najezde ljudi.

“Neće sva radna mesta biti popunjena preko noći. Zna se koji profili su potrebni, a traži se i znanje jezika”, rekao je Hudštorfer.

Zvaničnike u osam zemalja kojima su otvorena vrata, brine konkurencija i odlazak najboljih stručnjaka. Za Poljake je nemačko tržište donekle bilo otvoreno i mnogi su već pronašli posao proteklih godina.

U Bratislavi traže iste uslove za domaće i strane radnike, ali, ipak, ne očekuju masovan odlazak svojih strčnjaka.

Slična situacija je i u Mađarskoj i Češkoj iz kojih, inače, najmanji broj radnika odlazi u druge države tražeći posao, pa vlasti dve države ne brinu mnogo o odlivu stručnjaka.