Izvor: Politika

Prvi put u istoriji, obveznice koje izdaje američka vlada za finansiranje svog duga nisu najsigurniji vrednosni papiri na svetu. „Standard i Pur”, agencija koja ocenjuje stabilnost zemalja dužnika, u ponedeljak po podne je naime načinila presedan, promenivši prognozu američke fiskalne pouzdanosti sa „stabilne” u „negativnu”.

To je samo predznak rejtinga koji ostaje maksimalan, „trostruko A”, ali uprkos tome poredak je promenjen: sada bolji status od američkih imaju vrednosni papiri Nemačke i Francuske. Potez „Standarda i Pura” zato je neka vrsta opomene Vašingtonu, gde se dve političke partije Amerike, demokrate i republikanci, natežu oko toga kako da smanje zjapeći budžetski deficit i zemlju izvedu na put fiskalnog ozdravljenja.

Berze nisu reagovale panično, indeks je najpre pao za jedan procenat, ali se na kraju dana vratio na normalno stanje. Zvanično, nervozu nisu pokazali ni glavni posednici američkih obveznica, Japan i Kina. Ali ono što je novo, to je da nisu više samo teoretski, nego i praktični izgledi da Amerika više ne bude najpouzdaniji dužnik. „Standard i Pur” je saopštio da je verovatnoća da će i sam kreditni rejting biti umanjen jedan prema tri.

Ono što je dosad bilo samo moguće, postaje dakle i verovatno. Do ove opomene došlo je u okolnostima tek okončane bitke u Kongresu oko budžeta za 2011, koji je usvojen prošle nedelje, iako je prošlo više od šest meseci od početka fiskalne godine. U isto vreme, za maj je zakazano novo veliko nadvlačenje oko povećanja limita do kog vlada može da se zadužuje, jer će postojeći, utvrđen prošlog februara na nivou od 14,27 biliona (hiljada milijardi) dolara, biti dostignut već sredinom maja, ili, ako vlada odloži uplate u penzijske fondove, početkom jula.

Već su ispaljene i prve salve iz dva tabora i kad je reč o budžetu za fiskalnu 2012. Republikanci su sačinili svoj predlog tog državnog predračuna (i u Predstavničkom domu, u kome imaju većinu, već ga i izglasali), uz koji ide i program smanjivanja troškova federalne vlade za oko šest biliona u roku od deset godina, pre svega na račun socijalnih programa i zdravstvenog osiguranja.

Obama je potom izneo protivpredlog, koji predviđa uštedu od četiri biliona za 12 godina, ali bez promena „društvenog ugovora”, dakle uz zadržavanje socijalnih programa, mada uz veće oporezivanje najbogatijih Amerikanaca, što je za konzervativce „crvena linija”.

Amerika danas za svaki budžetski dolar pozajmljuje oko 40 centi, po veoma povoljnoj kamati od 3,373 odsto. Ako međutim dođe do smanjenja njenog kreditnog rejtinga, zaduživanje ne bi više bilo tako povoljno, što bi osetila ne samo njena, nego i globalna ekonomija, s obzirom da je dolar još u ulozi rezervne svetske valute i da će ekonomija SAD još dugo biti najveća privreda na planeti.

Budžetski deficit Obamine vlade za ovu godinu je projektovan na oko 1,6 biliona dolara, što je sasvim blizu 10 odsto njenog bruto nacionalnog proizvoda. Spoljni dug SAD je u ovom momentu nešto preko devet biliona, a ako se uzme u obzir i unutrašnja zaduženost, koja se drugačije knjiži, Amerika duguje ukupno 14,2 biliona, gotovo sto odsto BNP-a, svega što za godinu dana proizvede i kroz usluge razmeni.

„Standard i Pur” je jedna od tri agencije za rejting, čije ocene pre svega služe za orijentaciju investitora širom sveta. Oni su, međutim, i „golim okom” mogli da vide da je fiskalno zdravlje SAD na silaznoj putanji već punu dekadu, još otkako je samo sa političkom kalkulacijom, bez one finansijske, Amerika ušla u dva skupa rata, u Avganistanu i Iraku. Budžetskoj neravnoteži doprinelo je i to što je Obamin prethodnik Džordž Buš velikodušno, u skladu sa ideologijom svoje Republikanske partije, smanjio poreze uticajnoj manjini najbogatijih sugrađana.