Izvor: NSPM, Milan Purić

Redovni godišnji sastanak zemalja BRIKS-a održan je na kineskom ostrvu Hajnan u letovalištu San-ja , a učestvovali su domaćin-kineski predsednik Hu Đintao, ruski predsednik Dmitrij Medvedev, indijski premijer Manmohan Sing, brazilska presednica Dilma Rusef i južnoafrički predsednik DŽejkob Zuma. Za međunarodnu javnost od posebnog interesa bilo je prvo pojavljivanje Južnoafričke Republike (JAR) kao punopravnog člana ove grupe. JAR je na prošlom skupu BRIK-a u Brazilu bio posmatrač, a u decembru 2010. je primljen u punopravno članstvo. Najviše nagađanja izazivali su motivi da se ova privredno najrazvijenija zemlja Afrike (25. po broju stanovnika i površini u svetu), čiji razvoj ipak ne prati buran razvoj prvobitnih članica BRIK-a, bude primljena u „društvo“. Odgovor koji se može čuti je da će saradnja afričkih zemalja sa ovom grupacijom, koja je i lider ekonomskog rasta planetarne ekonomije, biti mnogo lakša i organizovanija ako je jedna zemlja Afrike direktno uključena u nju. Sa druge strane, očigledno da BRIK želi da ga zemlje Crnog kontinenta bolje razumeju, i da ga ne dožive kao novu imperijalnu silu, koja je došla da otera stare i zauzmu njihovo mesto. Kako je na samitu BRIKS-a kineski predsednik Hu Đintao izjavio da je svet pun prilika za dobar razvoj (vrlo različito od pogleda sa Zapada, da li je čaša do pola puna ili prazna?), to je i otvoren poziv svim afričkim zemljama (koje do sada nisu), da se orijentišu na saradnju sa ovim perspektivno najboljim ekonomskim prostorom. Uspešnu privrednu penetraciju Kine i Indije (kao i početak Brazila) na ovaj kontinent žele da prate simpatije i obostrana korist. Tome svakako doprinose i specijalne bilateralne veze koje je do sada JAR imala sa Indijom i Brazilom.

Jedini jasno izraženi politički stav, u deklaraciji sa ovog skupa, upravo se odnosi na sukob u Libiji koji se razvlači na prostoru Afrike, i gde je stav Afričke unije (predsedava JAR) disonantan u odnosu na EU, SAD i Arapsku ligu koje žele bespogovorno povlačenje Gadafija. I u ovom, po mnogima preterano mlakom reagovanju zemalja BRIKS-a (Rusija i Kina nisu uložile veto na rezoluciju 1973. o Libiji), pokazuje se da sem u strateški najvitalnijim pitanjima (Tajvan, Osetija…), ove zemlje ne žele da se brzopleto bitno konfrontiraju sa razvijenim Zapadom, jer bi to moglo da uspori njihov intenzivan razvoj koji je MMF u narednim godinama predvideo na 6,5%, za razliku od Zapada koji će imati rast od oko 2,5%.

Sastanak koji se održava neposredno pred godišnje skupove MMF i Svetske banke još jednom vrši pritisak na takoreći juče reformisane statute tih organizacija. Zahtevi ovih zemalja koji u svetskom oporavku učestvuju sa 45% svakako se više ne zanemaruju, jer su njihova tržišta potencijalno najvažnija kako za EU tako i za SAD. I ovaj put jedna od glavnih tema je sudbina dolara i stvaranja korpe rezervnih valuta svetske ekonomije. Sada je svima jasno da je sudbina dolara koliko u rukama samih Amerikanaca, toliko i u kineskim i ruskim rukama koji su među najvećim poveriocima Amerike. Na neodrživost sadašnjeg svetskog ekonomskog sistema upozorio je i Štros Kan, direktor MMF-a, koji je rekao da će nezaposlenost i nepravedna raspodela društvenog bogatstva uticati na razvoj tržišne privrede i postati razlog društvene nestabilnosti. U isto vreme u Berlinu je generalni sekretar NATO Rasmusen izjavio da je potrebno jačati odnose sa novim ekonomski brzo narastajućim zemljama poput Indije i Kine. Sve ovo svedoči da je i Zapad svestan važnosti i nezaobilaznosti BRIKS-a u svetskoj podeli poslova. Uz stalne izjave Obame, Klintonove, Merkelove, Sarkozija i Kamerona o svetu u kome su odgovornosti podeljene, prosto je izlišno govoriti da je osnovni cilj osnivanja BRIK(S)-a, multipolarni svet, ostvaren. Nagoveštaji o intenzivnijoj saradnji kao i kontakti i veliki ekonomski ugovori ostalih zemalja u intenzivnom razvoju poput Turske, Indonezije, Malezije, Meksika, Nigerije sa zemljama BRIKS-a svedoče o svesti svih relevantnijih nacija o budućem pravcu glavnih ekonomsko-finansijskih tokova. Zakupljivanje od strane Kine nekih od najvećih svetskih nalazišta gasa, nafte (Iran, Brazil, Venecuela, Rusija, Sudan), kao i gvozdene rude (Australija, Brazil) svedoči da svetska lokomotiva razvoja želi da dugoročno osigura osnovne sirovine i energente za svoj razvoj. Postajući najveća svetska ekonomija (za sada proizvodna), sigurno će već u novembru na sastanku G20 u Kanu sa ostalim članicama BRIKS-a uspeti da progura dalje reformisanje svetskog ekonomsko-finansijskog poretka. Kineska primedba da je sadašnji nacrt rezolucije reforme UN (podnet od strane generalnog sekretara Ban Ki Muna) nezreo i da se nikakvom silom ne može progurati, jasno govori da će zemlje BRIKS-a insistirati da se njihov predlog još iz Jekaterinburga o stvarnoj reformi UN u potpunosti sprovede u delo.

Sa završne konferencije za štampu, lideri ovih zemalja uglavnom su ponavljali do sada prezentirane stavove grupe o najvažnijim političko-ekonomskim pitanjima. Kineski lider Hu Đintao istakao je da je potrebno racionalno reformisati Ujedinjene nacije sa većom zastupljenošću zemalja u razvoju, i pogotovo afričkih zemalja, i napraviti efikasniji svetski finansijski sistem, što podrazumeva drugačiji način obračunavanja svetske rezervne valute. Dmitrij Medvedev je takođe potencirao potrebu reformisanja međunarodnog finansijskog sistema i stvaranje novog sistema rezervnog svetskog novaca, kao i političko rešavanje sukoba u Libiji. Indijski premijer istakao je potrebu stalne koordinacije u reformi međunarodnog finansijskog sistema, što svakako podrazumeva rešavanje kineskog i ruskog velikog dolarskog suficita. Predsednik JAR je potencirao da međunarodni finansijski sistem mora da se tako transformiše da omogući ravnomerniji razvoj svih zemalja, što naravno podrazumeva pre svega i šansu za siromašne afričke zemlje. Dilma Rusef, brazilska predsednica, istakla je da će grupa u okviru G-20 na samitu u novembru, pokrenuti inicijativu za dijalog i stvaranje šansi za zajednički prosperitet svih zemalja i da to ne sme kvariti odnose sa drugim zemljama, sigurno imajući u vidu skorašnju posetu Baraka Obame Brazilu. Naredni susret lidera BRIKS-a održaće se 2012. u Indiji.

A do tada sve ide svojim (predvidljivim) tokom.