Izvor: Politika (Slobodan Samardžija)

Zapadna vojna alijansa (NATO) namerava da pod svoju kapu stavi kompletan afrički kontinent, preneo je list „Afrička revija” koji izlazi u Keniji. U tom smislu, navodi list, u Briselu je pripremljen dogovor o vojnoj saradnji 53 države članice Afričke unije (AU) sa članicama NATO-a. Iznoseći pomenute tvrdnje autor teksta se poziva na izvore u Adis Abebi, u Etiopiji, gde se nalazi sedište AU.

Prema „Afričkoj reviji“, Crni kontinent se ubrzano pretvara u novo bojište na kojem snage odmeravaju najveće svetske sile – SAD, Evropska unija, Kina i Rusija, Dok SAD i EU svoje planove objedinjuju pod aktivnošću NATO-a, što jasno naglašava vojnu sferu interesovanja, Kina i Rusija su sopstveno prisustvo na Crnom kontinentu do sada definisale poslovima iz sfere energetike, tačnije istraživanja i distribucije gasa i nafte. Ali i vojnom saradnjom. Tačnije, prodajom oružja.

httpv://www.youtube.com/watch?v=G1ncFfnkEDM

Ono što vezuje sve pomenute igrače, a što se polako pretvara u potencijalno žarište nesporazuma, upravo je to – snabdevanje oružjem afričkih armija. Iza potencijalnog dogovora NATO–AU ne krije se ništa drugo do blokiranje prodaje ruskog i kineskog naoružanja. „Ukoliko bi dogovor bio prihvaćen od strane članica AU, bio bi to pravi šamar Kini i Rusiji“, smatraju eksperti, i dodaju da je NATO, na samitu u Lisabonu prošle godine, svoju ulogu zacrtao kao – globalnog bezbednosnog garanta, sve do 2020.

Jedna delegacija najviših predstavnika AU posetila je pre nekoliko dana Brisel. Razgovori koji su tada vođeni pokazali su da su NATO i AU, od 2005. razvili veoma sadržajnu praktičnu saradnju. Sve od pomoći u Sudanu i Somaliji, kao i obuke Afričkih snaga za brzo delovanje, do razmene operativnih iskustava, potvrđeno je u izveštaju posle susreta u štabu alijanse.

httpv://www.youtube.com/watch?v=whcq74cdXq8

Četiri članice AU – Alžir, Egipat, Mauritanija i Tunis – već sarađuju sa alijansom u okviru programa Partnerstvo za mir. Sličan status ima i Maroko. Sklapanje sporazuma NATO–AU praktično bi brojnost alijanse uvećalo za 50 novih država. Rusija i Kina takvim razvojem događaja sigurno ne mogu biti zadovoljne, pošto bi njihovo moguće odsustvo iz daljih vojnih planova afričkih država, osim gubitka tržišta naoružanja, drastično poremetilo raspored snaga na kontinentu.

Nemiri koji su poslednjih nedelja zaokupili pojedine države Crnog kontinenta mogli bi, upravo na planu vojnih interesa zapada i istoka, da celoj priči daju novu dimenziju. Planeri u Briselu, Moskvi i Pekingu moraće da se nose sa novim realnostima na terenu. Još više od njih te nove realnosti moraće dobro da „sažvaću“ rukovodioci vojnoindustrijskih kompleksa velikih sila. Jer, bez obzira na ishod afričkih gibanja, nema sumnje da svako od pomenutih računa na nove poslove na kontinentu. A koliko će u tom poslu biti vešti, pokazaće vreme.