Gasprom: Izgradnja Južnog toka je u potpunoj saglasnosti sa lokalnim zakonima i međunarodnim standardima

Izvor: Tanjug, B92

Izgradnja Južnog toka će se nastaviti po planu i u potpunoj saglasnosti sa lokalnim zakonima i međunarodnim standardima, poručuju iz Gasproma.

Kako je saopšteno iz ruskog naftnog giganta, standardna je praksa da se velike prekogranične investicije podrže međudržavnim ugovorima kako bi se obezbedila pravna sigurnost i stabilnost za investitore.

“Mi nismo potpisnici ovih ugovora, ali njihov sadržaj je već godinama dostupan javnosti. Zato smo iznenađeni i razočarani da je Komisija izrazila svoju zabrinutost tek sad, nakon što su radovi na izgradnji gasovoda već počeli”, navode iz Gasproma.

Kako se navodi u saopštenju, ovaj neugodan tajming je još manje razumljiv ako se uzme u obzir da je Južnom toku dodeljen status nacionalnog prioriteta u nekoliko zemalja članica Evropske unije.

“Izgradnja Južnog toka će se nastaviti po planu i u potpunoj saglasnosti sa lokalnim zakonima i međunarodnim standardima. Preostala regulatorna pitanja koja se tiču primene energetskog zakona Evropske unije mogu biti razjašnjena paralelno sa izgradnjom”, poručuju iz Gasproma.

Ruska kompanija podseća da je sa EU regulatornim telima postignut dogovor o gasovodu OPAL, koji predstavlja kopneni deo Severnog toka, te da veruju da je moguće iskoristiti iskustva stečena u ovom procesu kako bi se brzo ustanovio funkcionalan regulatorni okvir za kopneni deo Južnog toka.

Podsetimo, zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart, rekao je juče u Briselu, na konferenciji o Južnom toku, da su bilateralni ugovori koje je ruski Gasprom zaključio sa zemljama uključenim u Južni tok, među kojima je i Srbija, protivni propisima EU, i da o njima te zemlje moraju ponovo da pregovaraju.

Ruski gasni gigant Gasprom otvorio je predstavništvo u Briselu, saopštila je informativna služba kompanije, a prenosi danas Itar tas.

Kao globalna energetska kompanija Gasprom ima veliku mrežu predstavništava u inostranstvu i namerava da i dalje uvećava svoje prisustvo kako na glavnim, tako i na perspektivnim tržištima, navedeno je u saopštenju.

Već više od 40 godina Evropa je najveće izvozno tržište kompanije. Gasprom izvozi prirodni gas u 20 evropskih zemalja i ulaže milijarde evra u velike transevropske infrastrukturne projekte.

Potpredsednik upravnog odbora kompanije, Aleksandr Medvedev, istakao je, prilikom otvaranja predstavništva, da Gasprom vodi aktivan dijalog sa institucijama Evropske unije, te da će otvaranje predstavništva u sedištu EU omogućiti da on bude još efikasniji.

Gasprom ima predstavništva u sedam zemalja bližeg inostranstva (Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Letonija, Moldavija, Turkmenija, Ukrajina) i pet zemalja daljeg inostranstva (Alžir, Brazil, Iran, Katar i Kina).

Neće biti nikakvih novih pregovora između Rusije, Srbije i ostalih zemalja učesnica u projektu Južni tok, o izgradnji tog gasovoda, zato što su svi ti sporazumi rađeni na međudržavnom nivou, a neće biti ni odlaganja radova i pomeranja rokova za izgradnju tog gasovoda, izjavio je danas Tanjugu generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

Zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart, rekao je juče u Briselu, na konferenciji o Južnom toku, da su bilateralni ugovori koje je ruski Gasprom zaključio sa zemljama uključenim u Južni tok, među kojima je i Srbija, protivni propisima EU, i da o njima te zemlje moraju ponovo da pregovaraju.

Svi sporazumi o Južnom toku rađeni su na međudržavnom nivou, sa nacionalnim državama, a ne sa Evropskom komisijom i ti sporazumi su iznad nacionalnih zakonodavstva zemalja učesnica u projektu, rekao je Bajatović i dodao da su sve zemlje učesnice u tom projektu-Nemačka, francuska, Italija, Mađarska, Slovenija, Bugarska, članice EU i svesne su toga.

On je ponovio da zbog toga, kao i zbog ogromnog političkog i ekonomskog značaja tog projekta i za evropske zemlje i za Rusiju, neće biti novih pregovora o Južnom toku.

“Toliki su to interesi i Evrope i Rusije, da prosto nema šanse da se ne postigne odgovorajuci dogovor,” ukazao je Bajatović.

Ne mislim da će Srbija, kao ni ostale zemlje učesnice Južnog toka, imati bilo kakvih problema zbog statvova Evropske komisije o Južnom toku, jer su sve zemlje u pregovorima obezbedile ono što je bio njihov ekonomski interes, kazao je Bajatović i dodao da ne vidi razlog zašto se ne bi držali onoga što je postignuto u tim pregovorima.

Južni tok je razvojna šansa i za Srbiju i za Bugarsku i za Mađarsku i ostale zemlje jugoistočne Evrope, a za Srbiju to neće značiti samo izgradnju gasovoda, već i prisustvo ruskog kapitala i ruskih investicija u gasne centrala, hemijske i procesne industrije, neveo je Bajatović.

“Mi imamo interesa da dižemo našu privredu, a ako se to nekome ne sviđa, a ne nudi nikakvu alternativu, ne vidim na koji način on misli da može da utiče na te procese. Jednostavno mislim, da je to za sada političko pitanje, a mi ne treba da dozvolimo da se nekakvo političko pitanje i slepo podržavanje činovnika EU i onoga što trenutno postoji u njihovim zakonima, odrazi na naš interes,” poručio je Bajatović.

On je istakao da Srbija treba da se drži onoga što je naš interes, a to je da se Južni tok izgradi, da bude u punom kapacitetu, jer će sa tim projektom Srbija biti čvorna tranzitna zemlja i za gas i za električnu energiju, a velike su mogućnosti da budemo i glavna zemlja sa skladišnim kapacitetima, od čak pet milijardi metara kubnih gasa godišnje.

U prilog tome da neće biti novih pregovora, Bajatović je naveo da EU ima potrebe za sirovinama i energentima i, ako želi da izdrži globalnu ekonomsku utakmicu, može da se nasloni pre svega na Rusiju, jer se danas 20 do 25 odsto evropskog tržišta snabdeva gasom iz Rusije, a do 2035. godine će to biti 60 odsto.

“Niko neće proigrati evropsku budućnost zbog nekog stava u nekom zakonu”, kazao je on i dodao da, s druge strane, i Rusija ima ogroman interes za izvozom energenata i sirovina, jer u ovom trenutku taj izvoz čini 52 odsto prihoda ruskog budžeta.

“Zbog toga sam potpuno siguran da, pošto postoji takva vrsta interesa obeju strana, da će biti postignut dogovor između njih”, tim pre što sada glavna ekonomska utakmica nije ni u Evropi ni u SAD, već se prenosi u Aziju, gde takođe raste potrošnja gasa, koji će biti energent 21. veka, rekao je Bajatović.

On je naglasio da ako Evropa želi da ostane konkurentna na globalnom nivou, moraće da reši pitanje snabdevanjima energentima po prihvatljivoj ceni. Bajatović je rekao da ne vidi koji bi to bili mehanizmi kojima bi eventualno Evropska komisija mogla da pritiska zemlje članice Južnog toka, pa i Srbiju, koja nije članica EU.

Vesti