Izvor: Standard

Francuski predsednici nisu skloni dugoročnom planiranju. Da li je to razlog za rekordnu zaduženost i zastoj u reformama?
— Ne dopadaju mi se takva pitanja. Nemačka je u mnogim oblastima potpuno nespremna za dugoročne izazove, to najbolje pokazuje njena katastrofalna demografska situacija.

Francuska je jedva izašla iz recesije, dok nemačka privreda ponovo snažno raste.
— Francuska se za razliku od Nemačke nalazi u veoma dobroj poziciji. Nemačka je u određenim oblastima bolesno dete Evrope.

To nam morate objasniti. Nemačka je stabilizovala evro i stoji bolje od Francuske prema gotovo svim ekonomskim kriterijumima.
— Priča o niskoj nezaposlenosti u Nemačkoj je budalaština jer mnogi rade za platu od pet evra po satu. Bankarski sistem je bankrotirao, zbog toga Nemačka i odbija svaku kontrolu banaka na evropskom nivou. To je zemlja staraca sa katastrofalnim osnovnim školama i padom produktivnosti.

Uprkos svemu tome, Nemačka je i dalje svetski šampion u izvozu.
— Ona bi danas trebalo da štedi da bi u budućnosti mogla da sastavi kraj sa krajem. Uz takvu stopu nataliteta budućnost Nemačke će biti izuzetno delikatna.

Slažete li se sa Hollandeom da je kriza prošla?
— Daleko smo od kraja međunarodne ekonomske krize. Mogla bi se dodatno zaoštriti imajući u vidu porazno stanje američke i evropske ekonomije.

Gospodine Attali, vi ovde iscrtavate sliku jedne bedne Nemačke. Međutim, u vašoj zemlji je Marin Le Pen značajno popularnija od predsednika Hollanda.
— Razultati anketa su potpuno nevažni. Nepopularnost može biti znak da neki političar dobro obavlja svoj posao. Setite se samo Gerharda Schrödera i njegovih dobrih reformi, posle kojih je smenjen. Hollande ima još četiri godine pred sobom.

Da, ali 40 odsto građana Francuske ima pozitivno mišljenje o Marin Le Pen…
— To je naravno problem. Čitavo društvo mora da reaguje na jednostavne odgovore koje nude radikali, poput „stranci napolje“ i „izlazimo iz evra“. Te ljude nije dovoljno samo osuđivati, moramo se upustiti u raspravu sa njima. Današnja situacija sa desnim radikalima u Francuskoj može se porediti sa stanjem u Nemačkoj 1933, neposredno pred dolazak NSDAP na vlast.

Drastično poređenje. Zašto Francuska ne može da izađe na kraj sa desnim radikalima? Krajnja desnica kod vas već decenijama osvaja više od 15 odsto glasova na izborima.
— Sličan oblik ekstremizma postoji i u Nemačkoj. Takve sklonosti vide se u novoj partiji, Alternativi za Nemačku, ali je zbog nemačke istorije odnos prema takvim ekstremistima kod vas daleko kritičkiji. Međutim, opasnost je gotovo ista kao i u Francuskoj. Kad demokratije nisu zainteresovane za dogoročne ekonomske ciljeve, onda stvar preuzimaju ekstremisti.