Izvor: NSPM

Gotovo je s prijateljstvom, komentariše “Špigl” najnoviji razvoj odnosa između Rusije i Nemačke. Austrijski “Di Prese” to definiše kao rusko okretanje od Nemačke.

Federalna služba bezbednosti (FSB), naslednica nekadašnjeg KGB-a prošle nedelje je ispitivala ruske državljane zaposlene u nemačkoj ambasadi u Moskvi kako bi od njih iznudila informacije. Pre nekoliko godina, piše Špigl, takav razvoj događaja bio bi nezamisliv – jer bi pre nekoliko godina nemački prijatelj Putin zabranio pripadnicima FSB-a da šikaniraju Nemce.

Nemačko-rusko ledeno doba počinje da vlada i u drugim oblastima, ne samo u regularnim sukobima špijunažnih i kontrašpijunažnih institucija.

Tako je visoka parlamentarna delegacija CDU u poslednji trenutak bila suočena sa serijom otkazanih susreta: prošle nedelje su se obreli u službenoj, dogovorenoj, poseti Moskvi, ali odjednom niko nije imao vremena da razgovara sa njima, piše Špigl.

U bulevarskim dnevnicima objavljuju se foto-montaže “gole” Angele Merkel, ili se pišu komentari u kojima se “doprinos” sa ruskih bankovnih računa za rešavanje kiparske ekonomske krize upoređuje sa oduzimanjem imovine nemačkih Jevreja u vreme Trećeg rajha.

Šef spoljnopolitičkog odbora ruske Dume, Aleksej Puškov optužuje Nemačku da forsira novo tumačenje Hitlerovog napada na Rusiju u leto 1941. i na taj način “još jednom pokušava da promeni istoriju” – povod je serija “Naše majke, naši očevi” koja se prikazuje na nemačkim televizijskim kanalima.

Iz službenih krugova oko kancelarke Merkel u tom svetlu se tumači i nedavno ometanje rada Zadužbine Konrad Adenauer u Petrogradu, kada su vlasti konfiskovale kompjutere ove nevladine organizacije bliske CDU.

“Merkel je vidljivo izgubila iluzije u pogledu razvoja političke i društvene situacije u Rusiji, ali ne bi htela da ruši mostove sa Moskvom”, zaključuje nemački list.

Trenutni razvoj odnosa dve zemlje, koji Špigl opisuje kao nemačko okretanje od Rusije, dok austrijski Di Prese,naprotiv, definiše kao ruski zaokret (negativni) prema Nemačkoj.

Pri tome se austrijski list poziva na taj isti, relativno kratki tekst u Špiglu, da bi dao puno širi i dalekosežniji komentar o tome šta se ovog trentuka događa u Rusiji.

“Novo ledeno doba zavladalo je ne samo u odnosima Moskve i Berlina, već generalno u odnosima Rusije i Zapada”, tvrdi Di Prese.

“Prošla su vremena, kada je u Berlinu vladao Putinov prijatelj Šreder, prošla su vremena kada je Pariz pljeskao Putinu i kada mu Berluskoni nije držao lekcije iz zaštite ljudskih prava – prošla su vremena kada je Putin 2009. slavio novo otopljenje odnosa sa Vašingtonom”.

Kako je došlo do toga, pita se Di Prese?

“Tako da je kompromisima sklon Medvedev popustio pod pritiscima svog mentora Putina”, pa Moskva više nema zajednički bezbednosni program sa Vašingtonom i “više nije spremna da toleriše američke intervencije u kriznim područjima sveta.”

Ni Evropska unija nije ostala pošteđena od novog pogoršavanja odnosa s Moskvom – iako ekonomski blisko povezane, između njih se dnevno otvaraju novi rovovi.

Razlozi su brojni, tvrdi Di Prese.

Kao prvo, mnoge EU zemlje, koje su se našle u finansijskim nevoljama, sada zavise od Brisela – odnosno od Berlina – više nego ranije, “pa ih nije lako uvući u Moskvi tako drage bilateralne igrice, koje Rusija igra da bi napakostila zajedničkoj spoljnopolitičkoj platformi EU”.

Kao drugo, dužnička EU-kriza je dovela do toga da se Unija više nego pre bavi sama sobom, “pa nema vremena da se posveti negovanju ruskog ega kome nikada nije dovoljno izjava ljubavi i konstantne pažnje”.

Ali, ne radi se samo o ekonomiji, finansijama ili politici, već i generalno o sistemu vrednosti u ruskom društvu, koji se sve više distancira od onoga na Zapadu.

Austrijski list se poziva na izjavu Alekseja Makarkina iz Moskovskog instituta za političke tehnologije, koji kaže da nije toliko sporno šta zapadna društva “rade”, već to šta su “postala”:

“Pre su se naši građani i naše društvene elite orijentisale prema Zapadu, zato što su ga doživljavale kao respektabilnog, konzervativnog i stabilno religoznog – danas se on međutim vidi kao degenerisan, premekan, sklon homoseksualizmu, i uz to stalno nešto gnjavi kroz svoje nevladine organizacije. Naprotiv, sada je Rusija ta koja je konzervativna!”

Promena vrednosne orijentacije Moskve, povlači sa sobom i promenu njene spoljnopolitičke orijentacije: Sa svojim mentalnim stavom, koji se u principu svodi na “Ne” u svim varijantama, Putin je uspeo da ponovo pretvori Rusiju u uticajnog igrača na međunarodnoj političkoj sceni.

I taj staro-novi igrač traži trenutno poziciju koja mu najviše odgovara – najverovatnije će je naći u igrama moći između Amerike i Kine, pa je stoga zaključak austrijskog lista, da će budući balans odnosa između Vašingtona i Pekinga zavisiti od toga na čiju stranu stane Moskva.

Ukratko: Moskva se strateški iznova pozicionira – sada je pravo vreme da joj se traže i nude usluge, piše Prese.

Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča