Izvor: NSPM

„U ovoj zemlji narod Ekvadora je najvažniji, važniji od bankara, medija ili stranih interesa. U prošlosti su vlade pokušavale da oponašaju strane modele i pogoduju stranim interesima. Sad vlade rade svoj posao iskreno i otvoreno iako ne bez grešaka. Ali ti ljudi su rodoljubi, spremni da daju sve od sebe za dobrobit ljudi koje predstavljaju. Dakle, ljudi konačno osećaju da njihova vlada štiti njihove interese.“

Rafael Korea, predsednik Ekvadora od 2007, koji je na izborima 17. februara ubedljivo porazio protivkandidata bankara Giljerma Lasu u obraćanju narodu u glavnom gradu Kuitu pozvao je na „još četiri godine zajedničke revolucije“.

U intervjuu Korea je detaljno opisao svoje planove u novom, trećem po redu, četverogodišnjem mandatu. Obećao je da će i dalje sprovoditi borbu protiv siromaštva, nezaposlenosti, socijalne nejednakosti, ali i korupcije.

Hvala vam na vremenu koje ste odvojili za nas. Pre svega čestitam na pobedi.

— Hvala RT-u. Hteo bih da iskoristim priliku i pošaljem najtoplije pozdrave Latinskoj Americi i celom svetu.

Prošle godine je slučaj DŽulijana Asanža izazvao polemike u celom svetu. Šta je Ekvador želeo da postigne pružanjem političkog azila Asanžu?

— Čemu sve polemike? Kad Švedska, koja je pružila politički azil brojnim Latinoamerikancima, učini to ponovo, hoće li se i tada pokretati polemike o tome? Što se tiče Asanžove situacije, na Evropi je da to reši. Problem će biti rešen ako mu Velika Britanija obezbedi siguran prolaz. Sa naše strane nije postojala namera da remetimo tužilački proces švedskog pravosuđa, usprkos brojnim pogrešnim navodima. Da je Švedska poslala tužioca u ambasadu Ekvadora u Britaniji i snimila davanje iskaza – što oni mogu da učine, to bi sigurno rasplelo ovu zapetljanu situaciju. Dakle, ako zaista žele da ga ispitaju, ne zaboravite da Asanžu nikad nisu službeno uručili optužnicu. Ukoliko njegov advokat Baltazar Garzon bude imao sreće na Evropskom sudu i postigne nagodbu o sigurnom prolazu Asanžea, koji do tada ostaje u ekvadorskoj ambasadi, situacija će najzad biti rešena. Sve je sada u rukama Evrope. Ekvador je učinio što je morao i bio dužan kao suverena zemlja. Naša zemlja ne mora da moli za dozvolu ili se izvinjava što koristi pravo koje proizlazi iz njenog suvereniteta.

To je istina. No sada se čini kao da je Asanž zauvek zarobljen u ambasadi. Vidite li neki izlaz iz te situacije?

– To pitanje postavite Evropi. Sad je red na Švedsku, Veliku Britaniju i Evropski sud da se izjasne i nađu izlaz.

Šta vi mislite kada bismo mogli očekivati rešavanje tog problema?

– Ovih dana, uz saglasnost Britanije. Ali prisutno je previše arogancije sa njihove strane, uz previše neokolonijalnih sentimenata, kojih ne mogu da se reše. Oni žele da mi pružimo objašnjenje zašto smo mu odobrili politički azil. Zašto, pobogu? Oni se još uvek nadaju da ćemo povući svoju odluku. Mi to nikad nećemo učiniti.

Da li bi Asanž mogao da bude izručen u SAD umesto Švedskoj?

– Izgledno je da bi se to moglo dogoditi. Pre no što smo mu pružili azil, imali smo nekoliko nedelja da proučimo slučaj gospodina Asanža. Konačno smo zaključili da je on imao razloge da traži politički azil, pa smo ispunili njegov zahtev.

Možemo reći da na izborima niste pobedili samo vi već i Hugo Čaves, koji se vratio u svoju zemlju. Bili ste među prvima koji su ga posetili na Kubi. Čak ste i svoju pobedu posvetili njemu. Kako biste opisali njegovo trenutno zdravstveno stanje i kada bi se on mogao vratiti na posao?

– Da ste ga mogli videti pre operacije, koja je izvan svake sumnje bila složena, ne bi vam palo napamet da je bolestan. Videli biste ga u normalnom stanju i veselom raspoloženju. On je izgledao dobro, ali operacija je bila izuzetno teška, i mi smo to znali. Koliko nam je poznato, on se sad oporavlja, činjenica da to može u svojoj dragoj Venecueli, je dobra vest. Dakle, siguran sam da je to najbolji lek za Huga. On voli Kubu, ali Venecuela je njegova otadžbina. U svakom slučaju, želimo mu brz oporavak. Prva stvar koju je učinio po povratku u Venecuelu bila je čestitka na mojoj pobedi na izborima. Voleo bih da možemo na trenutak ostaviti sve što se trenutno događa u Latinskoj Americi, makar i na nedelju dana i usredotočiti se na njegov oporavak.

Mislite li da je to moguće?

– Ne, to je moja želja. Znam da je to nemoguće ostvariti.

Ako pretpostavimo da Čaves ne bude mogao da obavlja dužnost predsednika, jeste li spremni da preuzmete njegovu ulogu u Latinskoj Americi?

– To je pitanje koje mi svi postavljaju. Žao mi je, ali čini mi se da vi ne znate šta se dešava u Latinskoj Americi. Ovde niko ne stremi da postane veliki vođa. Hugo Čaves je rođeni lider i niko ga ne može zameniti niti nadomestiti. Ovde nema takmičenja. Niko ne misli: „Ja ću biti sledeći vođa“. Ali, ako Hugo zadrži svoj položaj, ja ću mu biti zamenik. To nije naš zadatak, naš zadatak je da služimo našem narodu. Mislim da govorim i u ime Kristine Kirhner, Eva Moralesa, Čavesa, Dilme (brazilske predsednice Rusef) i drugih učesnika u ovom istorijskom preobražaju Latinske Amerike. Ne težimo sopstvenom dobru, već dobrobiti našeg naroda. Uvek ćemo nastojati da pružimo ljudima sve što im je potrebno. Radnicima, koji svaki dan naporno rade u građevinarstvu, poljoprivrednim radnicima itd. Predsednik je samo građanin. Cilj nam je da služimo našim ljudima ne tražeći ništa za sebe.

Barak Obama je ponovo izabran, kao i Hugo Čaves. Isto se odnosi i na vas. Vodeće figure na ovoj hemisferi nastavljaju da drže svoje pozicije. Dakle, šta će se menjati u regionu, s obzirom da ključni igrači ostaju isti?

– Na kakve promene mislite?

Promene kojima su se članovi ovog saveza nadali. Na primer, s obzirom na „revoluciju“?

– To je tužno, ali istinito. Verujem da je predsednik Obama dobar čovek, ali on nije promenio ništa u američkoj spoljnoj politici. SAD se i dalje drži svojih pravila sa dvostrukim standardima. I dalje se govori o ljudskim pravima, a mučenja zatvorenika u Gvantanamu se nastavljaju. Dovoljno je da neki okrvavljeni diktator koji uništava svoj narod postane saveznik SAD, i odmah je zaradio titulu velikog demokrate. SAD će ga podržati i pozvati u Vašington da održi govor u Beloj kući.

Ali, ako ne podržavamo interese SAD, odmah će nas etiketirati kao diktatore, optužiti da nasilno kršimo temeljne slobode, kao i slobodu štampe. Nažalost, to se ne menja već godinama. Ponavljam, uveren sam da je Obama dobar čovek i uzoran građanin, ali nije promenio američku spoljnu politiku, posebno kad se radi o Latinskoj Americi. A nama treba promenjena jer se ova politika dvostrukih merila više ne može tolerisati.

Posle pobede na izborima, rekli ste da je cilj vaše revolucije nepovratan. Šta morate da učinite kako bi to postigli?

– Problem Latinske Amerike je u tome što njom vladaju elite, koje nisu u potrazi za zajedničkim opštim dobrom. Ne, to je elita koja uzurpira plodove tehničkog napretka i odbija da ga deli sa svima. Oni imaju svoje ekskluzivne četvrti u kojima žive. Vi znate da je moj protivkandidat Giljermo Laso rekao da ja predstavljam elitu. Ali predlažem vam da pogledate gde on živi sa svojim bazenima i vratima s blindiranim bravama i karticama umesto ključeva. Ja tamo nikad ne bih mogao ući. Jednostavno to ne bih mogao. Dakle, oni žive u svojim izolovanim naseljima, odsečeni od celog sveta, sa svojim elitističkim školama, koje ne pružaju najbolje, ali su tako skupe da samo najbogatiji mogu da ih pohađaju. Bogati mladići se žene devojkama iz susedstva i prave decu da bi produžili svoju dominaciju. Imaju svoje ekskluzivne klubove. To je elita koja je uzela sve u Latinskoj Americi, a to su sve institucije moći koje koriste kako bi vladali. Kapitalističke države su štitile interese manjine i zabranile pristup svim ostalim društvenim slojevima. Revolucija je sve što transformiše, preraspodeljuje moć, stvara ravnotežu među građanima i zastupa interese većine, stavljajući interese čoveka ispred kapitala. Baš kao i Evropljani, mi se odupiremo tiraniji krupnog kapitala. Moramo preusmeriti ove kapitalističke države u države u korist običnih građana, dobrobiti svih nas, bez diskriminacije. Već smo postigli mnogo, ali stvari treba još menjati. To je poruka koju želim da pošaljem narodu Ekvadora. Moramo zaista da damo sve od sebe da bismo sačuvali te promene u odnosu snaga i da ljudi ostanu vodeća snaga u našoj zemlji. A ne bankari, ili korumpirani mediji, ili državni aparat, međunarodne institucije poput MMF, ili kapitalisti, posebno oni kapitalisti koji su bili tu pre „revolucije“.

Ljudi imaju neverovatno poverenje u vas i vašu vladu. Vaša popularnost raste i posle svih ovih godina. Kako to objašnjavate?

– Naša draga prijateljica i predsednica Argentine Kristina Fernandez Kirhner rekla je da je jedan od razloga taj što su vlade sada slične ljudima. U prošlosti su vlade pokušavale da oponašaju strane modele i pogoduju stranim interesima. Oni su pričale španskim jezikom, ali mislile su na engleskom, ako su uopšte mislile. Sad vlade rade svoj posao iskreno i otvoreno iako ne bez grešaka. Ali ti ljudi su rodoljubi, spremni da daju sve od sebe za dobrobit ljudi koje predstavljaju. Dakle, ljudi konačno osećaju da njihova vlada štiti njihove interese.

Kako vidite Ekvador za četiri godine?

– Sigurno nećemo uspeti da rešimo baš sve probleme do kraja mog mandata. Među ostalim zemljama Latinske Amerike Ekvador je prvi po smanjenju siromaštva i jaza između bogatih i siromašnih. A to je mnogo, budući da je Latinska Amerika bila region velike socijalne raslojenosti društva. Naša privreda je jedna od najbrže rastućih, imamo najnižu stopu nezaposlenosti od 4,1 odsto. Ali, uprkos svim dostignućima, siromaštvo ostaje gorući problem. Najvažnije je da zemlja ostane na tom putu i nastavi da se razvija u pravcu socijalne pravde unutar koncepta koji smo predstavili u celom svetu. To je koncept dostojanstvenog života. Kao što sam pomenuo, važna je promena snaga. U ovoj zemlji narod Ekvadora je najvažniji. Važniji od bankara, medija ili stranih interesa. U ovoj zemlji je važan narod, a ne novac.

Rekli ste da će ovo biti vaš poslednji mandat i da se više nećete kandidovati. Ne mogu da zamislim kako bi snažna osoba poput vas mogla da ode i ostavi iza sebe nedovršen posao.

– Tačno je, ali mnogo je sposobnih ljudi koji mogu da dovrše posao izgradnje naše otadžbine. Ja sam nezasluženo srećan celog svog života. Pre nego što sam postao predsednik, bio sam univerzitetski profesor. Predavao sam ekonomiju, nosio farmerke i patike na svojim predavanjima. U ovom predsedničkom kabinetu takođe sam bio srećan. Pokušao sam da učinim sve za svoju otadžbinu a, ako Bog da, nastaviću da živim srećno sa svojom porodicom, koja mi je vrlo važna. Mojim najdražima nije bilo lako poslednjih godina u privatnom životu zbog pitanja bezbednosti.

Bilo je mnogo pretnji i pokušaja da budem kompromitovan. Zato osećam da mnogo dugujem svojoj porodici. I sami ste rekli da je moje prisustvo od velikog značaja. Zato, ako ostanem u politici, mogao bih da utičem na sledećeg predsednika. Vrlo smo temeljni u odabiru osoblja. Zato, pošto odradim još ovaj mandat, povlačim se iz politike u potpunosti.

Budući da ste pomenuli porodicu, kažu da svog sina lično vozite u školu.

– Da, svako jutro vozim svoju decu u školu. I danas, takođe.

Prvi dan nakon izbora?

– Moram da se vratim rutinskim poslovima što pre. Da budem iskren, ovakvi događaji vas mogu poprilično izbaciti iz koncepta. Moja porodica i ja ne živimo u palati, već u našoj kući u severnom delu Kita, ali ipak moramo da poštujemo mere bezbednosti i da živimo pod kamerama za nadgledanje. Suprugu i ćerke prate telohranitelji. Nekom bi se to možda i dopalo, ali meni to oduvek predstavlja teret. Možda i ključni. U svakom trenutku smo okruženi ljudima iz obezbeđenja, uvek smo pod pretnjom i ne možemo da sakrijemo svoj privatni život. U svakom trenutku postoji veliki broj ljudi koji vas mrze i stalno pronalaze vaše nedostatke, a potom njima pokušavaju da opravdaju mržnju prema vama. I pritom uživaju.

Puno vam hvala na ovom razgovoru i još jednom čestitamo na pobedi.