Izvor: Tanjug

Ruski analitičari ne isključuju mogućnost novog gasnog rata Moskve i Kijeva, nakon što je kompanija Gasprom ispostavila račun na sedam milijardi dolara za gas.

Moskovski sajt Lenta.ru prenosi stav analitičara Aleksandra Polivanova koji ocenjuje da je zbog monopola koji Gasprom sada ima na ukrajinskom tržištu vlada u Kijevu u položaju “progonjene zveri” i da nema drugog izbor nego da se suprotstavi gasnom diktatu Moskve koja zahteva da Ukrajina plati ogromne penale zbog tog što lani nije preuzela ranije ugovorenu količinu ruskog gasa.

Prema ranije potpisanom ugovoru, Ukrajina je obavezna da godišnje iz Rusije uvozi najmanje 33 milijarde kubika gasa, a ukoliko je ta količina manja obavezna je da plaća penale.

Lani je, međutim, Ukrajina preuzela od Rusije svega 26 milijardi kubika plavičastog goriva, plaćajući za hiljadu kubika goriva u proseku oko 430 dolara, a ove godine će se gasne isporuke, kako je najavljeno u Kijevu, verovatno smanjiti u odnosu 2012. na svega 18 milijardi kubika.

Polivanov navodi da je Gasprom u proteklih nekoliko godina “dobio gotovo sve gasne bitke protiv Ukrajine”, da je suma od sedam milijardi dolara toliko velika da ne treba gajiti nikakve iluzije da će se iz hronično tankog ukrajinskog budžeta naći sredstva za te namene, jer je to približno šestina godišnjeg budžeta nekadašnje sovjetske republike.

Analitičar tvrdi, osim toga, da bi bilo ko od čelnih političara u Kijevu koji bi se usudio da pozitivno reaguje na zahtev Gasproma zapečatio zauvek svoju dalju karijeru. Pogotovu što je ukrajinska privreda lani bila u “užasnom stanju” i nema nikakve osnove da će ove godine biti naročito bolje nego lane.

U istoj analizi se podseća, osim toga, da će se o “astronomskom zahtevu” Gasproma raspravljati u Arbitražnom sudu, čije sedište je u Stokholmu, a koji bi pod političkim pritiscima iz EU mogao u ovom sporu da “stane na stranu Ukrajine”.

Vlasti EU su, kako se podseća, već ranije zauzele “veoma žestoku poziciju prema Gaspromu”, jer smatraju da kompanija ne može istovremeno biti proizvođač i isporučilac gasa.

Kad je reč o poziciji Ukrajine, a povodom najnovijeg gasnog spora sa susednom Rusijom, treba imati u vidu da je vlada u Kijevu protekle godine uporno radila na privlačenju partnera koji bi pomogli da se kroz nekoliko godina u zemlji osiguara znatna proizvodnja gasa iz uljanih škriljaca u Donjeckoj oblasti.

Čak i da se ambiciozni planovi o proizvodnji gasa u Ukrajini ne ostvare, Kijevu je u interesu da stalno odlaže konačno rešenje gasnog spora sa Moskvom i tako “dobije na vremenu”, jer će se kada osigura dovoljno visoku vlastitu proizvodnju tog energenta Gasprom naći u nepovoljnije položaju i verovatno spreman da sasvim “oprosti raniji dug”.

U svakom slučaju, i bez daljeg razgorevanja spora sa Ukrajinom, ugled Gasproma u EU može biti, tokom narednog perioda, ozbiljno narušen, jer u Rusiji ne skrivaju da je gasni spor sa Kijevom iniciran, prvenstveno, političkim razlozima.

Moskva, naime, otvoreno nudi Kijevu znatan popust na cenu gasa ukoliko Ukrajina uđe u Carinski savez, u kome su za sada osim Rusije još Belorusija i Kazahstan.

Takav pritisak na Ukrajinu bi na kraju Rusiju mogao koštati, prema oceni Polivanova, znatno više od sume koju sada potražuje od Kijeva, jer bi oslabila pozicije na za nju ključnom evropskom tržištu, gde godišnje isporučuje više od 120 milijardi kubika gasa i zarađuje desetine milijardi dolara.

Rusija, inače, ubrazno radi na eliminisanju zavisnosti od ukrajinskog dela međunarodnog gasovoda kojim taj energent ispručuje u Evropu.

Gasovod Severni tok je već postao operativan, a krajem prošle godine zvanično je počela gradnja i Južnog toka pa će kroz četiri godine, kada oba gasovoda budu radila punim kapacitetom, kroz te cevovode moći da se ispruči do kupaca u Evropi oko 130 milijardi kubika gasa. To je ravno sadašnjem kapacitetu ukrajinskog gasovoda.