Izvor: Tanjug

Evrozona mora da poveća ekonomski rast i smanji dug kako bi povratila poverenje investitora, ali takođe treba da preduzme mere sa ciljem udruživanja banaka, da razmotri mogućnost izdavanja evroobveznica i direktne dokapitalizacije banaka iz svog stalnog fonda za spasavanje – Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), saopštila je danas Evropska komisija.

U dokumentu, u kojem je iznela ekonomsku strategiju za evrozonu, Komisija se direktno osvrnula na zabrinutost tržišta zbog problema u španskom bankarskom sektoru i troškove španske vlade za spasavanje banaka, što je dovelo do skoka španskih troškova pozajmljivanja do blizu neodrživih nivoa.

Investitori strahuju da će javne finansije Španije, koja već ima teškoća da smanji svoj veliki budžetski deficit u vreme recesije, postati neodržive ukoliko ta zemlja bude primorana da spasava svoje banke nakon što je kolaps španskog tržišta nekretnina ostavio gotovo sve banke s velikim bremenom nenaplativih hipotekarnih zajmova. “Bliža integracija između članica evrozone u oblastima nadgledanja i mera, upravljanja krizom i podele dužničkog opterećenja, u pravcu stvaranja ‘bankarske unije’, bila bi značajna dopuna sadašnjoj strukturi evropske ekonomske i monetarne unije , ukazano je u dokumentu Komisije, izvršnog tela Evropske unije.

Komisija je dodala da bi radi raskidanja veze između banaka i suverena trebalo predvideti direktnu dokapitalizaciju banaka iz ESM, prenela je agencija Rojters. Taj stalni fond za spasavanje članica evrozone, koji stupa na snagu u julu, ne može, kako je sada predviđeno, da direktno pozajmljuje bankama, već samo vladama, bez obzira i ako je taj novac namenjen za dokapitalizaciju banaka.

Da bi se to promenilo, članice evrozone bi morale da unesu izmene u osnivački sporazum EU, na kojem je zasnovan ESM koji su pojedine članice već ratifikovale. Za te izmene, međutim, vreme već ističe, naročito kad je reč o Španiji čiji se problemi ubrzano množe. Nemačka se odlučno protivi dozvoljavanju da ESM direktno dokapitalizuje banke, što, pak, Španija želi. Komisija je u posebnom pregledu španskih fiskalnih i reformskih planova ocenila da je ta zemlje učinila mnogo na pomoći svojim bankama, ali da još treba da otkloni preostale slabosti u svom finansijskom sektoru.

“S obzirom na rizike od finansijskog stresa banaka, neophodno je nastaviti s jačanjem kapitalne baze banaka”, ukazano je u dokumentu. Komisija smatra da bi Španija mogla da ostvari dodatne prihode putem povećanja poreza na dodatu vrednost, smanjenja poreskih olakšica i podizanja akciza na gorivo. Ta zemlja takođe treba da, između ostalog, skreše izdatke na zdravstvenu zaštitu i penzije.