Izvor: Srpski list

Nekad su velike imperije, poput rimske i britanske, bile ekstraktivne, to jest izvlačile su bogatstva iz osvojenih zemalja. Bile su uspešne jer je vrednost otetog bila veća od cene osvajanja tih zemalja i vladanja njima. Rim nije svoje carstvo širio dalje prema istoku ne zbog vojničkih vrlina germanskih plemena već zbog proračuna da će cena osvajanja Germanije prevazići vrednost bogatstava koja se odatle mogu izvući.

Rimska imperija je propala zato što su se Rimljani u međusobnim građanskim ratovima oko vlasti istrošili ljudstvom i bogatstvom. Britanska imperija je propala jer su se Britanci iscrpli ratujući s Nemcima u dva svetska rata.

U svojoj knjizi Vladavina imperija (The Rule of Empires, 2010), Timoti Parsons (Timothy H. Parsons) mit civilizujuće imperije zamenjuje njenom istinitijom varijantom – ekstraktivnom imperijom. On opisuje uspešnost Rimljana, Omejidskog kalifata, Španaca u Peruu, Napoleona u Italiji i Britanaca u Indiji i Keniji u izvlačenju bogatstva. Da bi smanjili cenu vladanja Kenijom, na primer, Britanci su podsticali plemenske razlike i izmišljali običaje koji su njima koristili.

Parsons međutim ne proučava Američku imperiju, ali se u uvodu knjige pita je li ona doista imperija pošto Amerikanci od nje nemaju nikakvu korist. Posle osam godina dugog rata i neuspele okupacije Iraka, jedino što je Vašington stekao jeste dug uvećan za nekoliko biliona dolara. Nije čak dobio ni iračku naftu. Posle desetogodišnjeg rata protiv talibana u Avganistanu, koji je koštao bilion dolara, Vašington se ne može pohvaliti nikakvim dobitkom osim delimičnim učešćem u trgovini drogom, odakle se daju finansirati tajne operacije CIA.

Američki ratovi su veoma skupi. Buš i Obama udvostručili su nacionalni dug, a američki narod od toga nije imao nikakve koristi. Od vašingtonskih ratova Amerikanci nisu dobili ni bogatstvo ni hleba ni igara. O čemu se onda radi?

Odgovor je da Vašingtonska imperija izvlači bogatstvo iz američkog naroda u korist nekolicine moćnih interesnih grupa koje vladaju Amerikom. Vojno-bezbednosni kompleks, Volstrit, agrobiznis i izraelski lobi koriste američku vladu da bi, lišavajući Amerikance njihovog bogatstva, povećavali svoj profit i moć. Američki ustav je lišen svojih bitnih prerogativa zarad uspostavljanja države bezbednosti, a prihodi Amerikanaca preusmereni su u džepove jednog procenta najbogatijih. Tako funkcioniše Američka imperija.

Nova imperija je, znači, drugačija. Ona se stvara bez osvajačkih poduhvata. Američka vojska nije osvojila Irak već ga je iz njega politički istisla marionetska vlada koju je ustoličio Vašington. Nema pobede u Avganistanu: posle čitave decenije ratovanja američka vojska ne kontroliše tu zemlju.

Novoj imperiji uspeh u ratu nije ni bitan. Izvlačenje bogatstva se odvija dok rat traje. Ogromne svote novca poreskih obveznika slivaju se u industriju naoružanja a još veća moć u unutrašnju bezbednost (Homeland Security), to jest u zaštitu zemlje od terorističkih pretnji. Američka imperija funkcioniše tako što upravo Amerikancima oduzima bogatstvo i slobodu.

To je razlog zašto se ratovi ne mogu okončati i zašto, ako se jedan i završi, odmah počinje drugi. Sećate li se kako je Obama, kada je preuzeo predsedničku dužnost, na pitanje zašto su Amerikanci u Avganistanu odgovorio da ne zna, i da se američko prisustvo u toj zemlji mora definisati.

Obama to nikada nije učinio. Obnovio je rat u Avganistanu, a da nije saopštio svrhu rata. Obama ne može da kaže Amerikancima da je svrha rata da na štetu američkih građana uveća moć i profit vojno-bezbednosnog kompleksa.

Ova istina ne znači da objekti američke vojne agresije nisu platili cenu. Veliki broj muslimana bombardovan je i ubijen, a njihove privrede i infrastruktura su uništeni – ali ne da bi se iz tih zemalja izvuklo bogatstvo.

Ironijom sudbine, u Novoj imperiji njeni građani bivaju lišeni svog bogatstva i slobode da bi života lišavali stanovnike drugih zemalja.

Poput bombardovanih i pobijenih muslimana, i Amerikanci su žrtve Američke imperije.

Objavljeno na sajtu Globalnih istraživanja (Global Research) 27. marta 2012. Prevelo i priredilo Uredništvo Srpskog lista.