Izvor: Global Research, Michael Chossudovsky

Uz minimalnu medijsku raspravu, u vreme kada su Amerikanci proslavljali novu godinu sa svojim najbližima, predsednik Barak Obama potpisao je 31. decembra na Havajima Zakon o narodnoj odbrani (National Defense Authorization Act).

Prema Obaminoj izjavi, opravdanje za ukidanje osnovnih prava i sloboda jednim potezom pera je pretnja koju Al kaida predstavlja “bezbednosti domovine”.

Kontroverzna Obamina izjava je zapravo samo dimna zavesa. U njoj američki predsednik tvrdi da se ne slaže sa ovim dokumentom u potpunosti, mada ga je svojim potpisom ipak pretvorio u zakon.

“Osećam duboku rezervisanost prema izvesnim odredbama koje regulišu hapšenje, ispitivanje i krivično gonjenje osoba osumnjičenih za terorizam”, kazao je pritom priznajući da su izvesne odredbe dokumenta kojim se SAD pretvaraju u policijsku državu neprihvatljive.

No, ako je doista tako mislio, mogao je na njega staviti veto ili ga uz primedbe vratiti Kongresu.

Svoj potpis Obama opravdava tvrdnjom da je taj Zakon sredstvo za borbu protiv terorizma. Na osnovu njegovih odredbi, međutim, svaki Amerikanac koji se protivi politici američke vlade može biti proglašen teroristom i bačen u vojni pritvor.

“Želeo bih da istaknem”, dodaje predsednik SAD, “da moja administracija neće dozvoliti da se američki građani drže u vojnom pritvoru neodređeno dugo i bez suđenja. To bi označilo prekid sa našom najvažnijom tradicijom i vrednostima. Odeljkom 1021 moja administracija će nastojati da svaki pritvor bude u skladu sa Ustavom, pravilima rata, i drugim važećom zakonima”.

Ali Barak Obama je advokat (harvardski đak) i vrlo dobro zna da je takva njegova izjava, ma koliko ponavljala njegovu posvećenost demokratiji, puka forma, pošto nema težinu zakona. Ona ni na koji način ne ublažava činjenicu da je dokument Kongresa broj 1540 on svojim potpisom pretvorio u zakon.

Zakon o narodnoj odbrani ukida američki ustav. I, mada je fasada demokratije ostala netaknuta i podržana medijskom propagandom, sve veće naprsline javljaju se na zdanju američke republike a tendencije ka uspostavljanju totalitarne države – vojne vlade odevene u civilnu odeću – sve su jače. Naime, usvajanje tog Zakona usko je povezano sa vašingtonskom globalnom vojnom agendom vaspostavljanja svetske vojne hegemonije putem i “militarizacije domovine”, to jest ukidanja američke republike.

Obamina izjava treba da obmane Amerikance i obezbedi demokratsku fasadu predsedniku i vojnopolicijskom državnom aparatu, koji neprekidno narasta od 11. septembra 2001. Jer “najvažnije tradicije i vrednosti” zajamčene američkim ustavom ukinute su prvog januara 2012. faktičkim odbacivanjem habeas corpus-a (prava na telesnu slobodu, prim. MS) – odrednice ključne u odbrani građana od arbitrarnog i neograničenog zatvaranja u vojne (i bilo kakve druge, prim. MS) zatvore.

Trideset prvi decembar 2011. ući će stoga u američku istoriju kao prelomni dan. Ako naime želimo da ovaj dokument stavimo u istorijski kontekst, videćemo da su njegove bitne odredbe umnogome podudarne sa onima u Dekretu predsednika Rajha o zaštiti naroda i države, poznatijem kao Dekret o paljenju Rajhstaga, koji je nemačkoj Vajmarskoj republici podario predsednik Paul fon Hindenburg 27. februara 1933. godine.

Objavljen odmah po paljenju Rajhstaga, koje je poslužilo kao izgovor, ovaj februarski dekret iskorišćen je za ukidanje građanskih sloboda, uključujući i prava na habeas corpus. Član 1 tog Dekreta suspendovao je građanske slobode pod izgovorom “zaštite” demokratije. “Tako su ograničenja ličnih sloboda, prava na slobodno izražavanje uverenja, uključujući i slobodu štampe, pravo okupljanja i udruživanja, te kršenje privatnosti poštanskih, telegrafskih i telefonskih komunikacija, uz naloge za pretres i konfiskaciju imovine kao i ograničenja prava vlasništva, dopušteni mimo drugde utvrđenih zakonskih granica (Član 1, potcrtavanja autora).

Ustavna demokratija u Nemačkoj bila je poništena donošenjem ovog akta.

Posle Dekreta o paljenju Rajhstaga, u martu 1933. godine usledio je Zakon o dozvoli, koji je omogućio kancelaru Adolfu Hitleru da prigrabi diktatorsku vlast. Na osnovu ova dva dekreta nacistički režim usvojio je zakone koji su bili u potpunoj opreci sa Vajmarskim ustavom iz 1919. Naredne godine, posle smrti Hindenburga, Hitler je mesto predsednika proglasio “upražnjenim” i kao firer (vođa), uz funkciju kancelara, preuzeo i položaj šefa države.

Malo je reći da je 1. januar 2012. godine tužan dan za Ameriku. Potpisivanje ovog Zakona isto je što i militarizovanje snaga za sprovođenje zakona, poništavanje zakona Posse Comitatus (narodnih ad hoc milicija, prim. MS) i proglašavanje policijske države u Americi. Kao u vajmarskoj Nemačkoj, osnovna prava i slobode ukidaju se pod izgovorom da je demokratija ugrožena i da mora biti zaštićena.

Zakon o narodnoj odbrani je Obamin novogodišnji poklon Amerikancima. Zato danas, 1. januara 2012, mi duboko saučestvujemo sa američkim narodom.