Izvor: Politika

Pre 10 godina, 11. januara 2002, u vojni zatvor Gvantanamo prebačeno je prvih 20 zatvorenika u okviru američke borbe protiv terorizma.

Iako je zatvor u Gvantanamu zalivu u prvo vreme bio ad-hok rešenje, kasnije je postao, zajedno sa zatvorom Abu Graib u Iraku i bazom Bagram u Avganistanu, sinonim za mesto u kojem je kršenje ljudskih prava svakodnevica, prenose svetski mediji.

Američka vlada je priznala da su istražitelji u Gvanatanamu koristili zabranjene tehnike ispitivanja uključujući lišavanje sna, ekstremne temperature, glasnu muziku i vezivanje zatvorenika u bolnim položajima.

CIA je priznala da je tokom ispitivanja koristila tehniku simulacije davljenja na tri zarobljenika koje je držala u tajnim zatvorima, a potom ih prebacila u Gvantanamo, navode agencije.

U Gvantanamu je preminulo osam zatvorenika. Šest smrti se vode kao samoubistva, a dve su nastale zbog raka debelog creva i srčanog udara. Prema mišljenju eksperta za odbrambenu politiku Fondacije „Heritidž” Džejmsa Kafarana, suštinsko pitanje vezano za Gvantanamo koje je postavljano i pre 10 godina jeste – gde i šta sa ratnim zarobljenicima?

Za zaštitnike ljudskih prava takvo obrazloženje kosi se sa pravom osumnjičenog na proces pred nadležnim sudom i mnogi od njih u tome vide izgovor za izbegavanje nadležnosti američkih civilnih sudova u procesima protiv osumnjičenih.

Vrhovni sud je, u međuvremenu, odlučio da svi, pa tako i zatvorenici iz Gvantanama, imaju prava koje garantuje Ustav SAD.

„Zatvorenici koji su počinili zločin treba da budu krivično gonjeni. Ako su prekršili američke zakone, onda bi trebalo da odgovaraju pred našim sudovima. Protiv onih koji su kršili zakone u Avganistanu, treba voditi proces tamo. Ako dokaza nema, osumnjičeni treba da budu pušteni”, izjavio je Andrea Prasov iz organizacije „Hjuman rajts voč” i dodao da su američki civilni sudovi u stanju da izađu na kraju sa procesima protiv osumnjičenih za terorizam.

Preuzevši funkciju predsednika, Barak Obama je govorio da će zatvor Gvantanamo zatvoriti u roku od godinu dana, ali se to nije dogodilo.

U proteklih 10 godina u Gvantanamo je sveukupno prebačeno oko 800 osumnjičenih i za sve to vreme vojni sudovi su uspeli da okončaju samo šest suđenja.

Od 171 zatvorenika koji i danas tamo borave, 89 je obavešteno da će biti oslobođeno. Većina njih je iz Jemena, a razlog za njihovo zadržavanje jeste nestabilna situacija u toj zemlji, u kojoj terorizam i dalje predstavlja veliku pretnju.

Protiv 30 zatvorenika, poput Kalida Šeika Muhameda, koji se smatra jednim od organizatora terorističkih napada od 11. septembra 2011, biće pokrenut proces.

Među zatvorenicima je i 46 onih koji su i dalje u pritvoru bez konkretnih optužbi, jer je predsednik Obama poslednjeg dana prošle godine potpisao zakon koji omogućava njihovo zadržavanje.

„Obama će ući u istoriju kao prvi predsednik koji je u američko pravo usadio vremenski neograničen pritvor bez sudskog postupka”, izjavio je Kenet Rot, direktor Hjuman rajts voča.

S druge strane, zatvaranje Gvantanama komplikuje i nedavna odluka Kongresa da se ubuduće onemogući transport zatvorenika u SAD. Pa ipak, borci za ljudska prava i dalje tvrde da razloga za odlaganje zatvaranja Gvantanama nema.