Izvor: Standard

Projekat „Terra America“ uzeo je intervju od američkog političkog tehnologa Zbignjeva Bžežinskog povodom poslednjih događaja u svetu i Rusiji. Najavljujući razgovor, redakcija izdanja predočila je svojim čitaocima:

„Orijentacija američkih demokrata na masovno uvlačenje ljudi u politički proces – preko društvenih mreža i ekspanzivnih sredstava za javno komuniciranje – treba priznati da je dala rezultate. Globalna agora nastaje u naše vreme, pred očima svih. Međutim, ne uspevaju baš sva društva da izađu na kraj sa tom stihijnom demokratizacijom koja se obrušava na glave ljudi kao lavina. Mnogi eksperti su veoma naivno smatrali da taj proces neće dotaći Rusiju, koja se još uvek nije do kraja oporavlila od šoka koji je usledio posle perestrojke. Tim pre, ‘političko buđenje’ u ruskim gradovima je već činjenica koja se dogodila a čije se posledice ne mogu još tačno prognozirati“.

Pri tome „Terra America“ predstavlja politikologa Zbignjeva Bžežinskog kao „glavnog američkog stratega ‘globalnog političnog buđenja’“.

Poštovani gospodine Bžežinski, koliko su vas događaji „arapskog proleća“ naterali da revidirate vašu ideju „globalnog političkog buđenja“? Koliko je pobeda islamista u Egiptu u skladu sa održavanjem regionalne stabilnosti na Bliskom Istoku i na Severu Afrike?

– Ne, nemam nameru da je revidiram. Doktrina globalnog političkog buđenja ne podrazumeva da rezultat tog buđenja bude baš obavezno demokratija. Političko buđenje može da ima različite pojave koje zavise od istorijskog iskustva zemlje ili regiona. Na primer, mirne revolucije u Centralnoj i Istočnoj Evropi krajem 80-tih i početkom 90-tih godina nisu bile samo političko buđenje. One su postale upravo demokratsko političko buđenje. U slučaju Poljske to je postalo jasno odmah pošto se pojavio pokret Solidarnost, na čijem čelu su bili Leh Valensa i drugi intelektualci. U Češkoj je to postalo jasno od momenta nastanka pokreta Vaclava Havela. U Egiptu se očigledno desilo ono što nazivam političkim buđenjem. Međutim, egipatsko političko buđenje je veoma „netrpeljivo“ i pošto je ono rezultat sloma nadanja i posledica stihijnog revolta, liberalne i demokratske tradicije su u ovom slučaju odigrale krajnje minornu ulogu. Tako da se ne može reći da svaki slučaj političkog buđenja daje isti rezultat, čak i u slučaju kad je političko buđenje narodna pojava.

Kako ocenjujete poslednje političke događaje u Rusiji sa aspekta vaše teorije? Da li su oni deo globoalnog političkog buđenja?

– Nema sumnje da su događaji u Rusiji deo globalnog političkog buđenja i, što se Rusije tiče – moje raspoloženje je više optimistično nego u slučaju Egipta. Mislim da političko buđenje, koje trenutno u Rusiji posmatramo, narasta, ne zbog rušilačkih nadanja ili gneva koji su nastali kao posledica socijalnih destrukcija i gušenja nereda. To buđenje je porodila potreba za neotuđivim pravima koja traži nova srednja klasa – mladi kosmopoliti. Smatram da takvo političko buđenje u dugoročnoj perspektivi može dovesti do prave demokratije. Naravno, uz uslov, da je Putin ne uguši u samom začetku. Međutim, ukoliko on to sada i uradi, političke zamerke će biti ponovo pokrenute, ali ovog puta u odlučnijoj i oštrijoj formi.

Koliko su SAD, po vašem mišljenju, spremne da podrže „globalno političko buđenje“ na teritoriji Rusije? Uzimajući u obzir činjenicu da su komunisti glavna opoziciona snaga u zemlji?

– Reč „podržati“ u ovom kontekstu treba staviti pod navodnike, zato što se radi o veoma osetljivoj temi kao što je mešanje u unutrašnje poslove. Ovde treba imati na umu jedinstvenost američkog iskustva. Američko iskustvo je iskustvo suživota raznih etnosa i nacija koje su ujedinjene u okviru demokratskog konsenzusa. Unikalnost porekla te zemlje je jedan od uzroka zašto su SAD sklone da simpatišu pokrete za demokratiju širom sveta, uključujući i Rusiju.

Trenutno ruska vlast ignoriše činjenicu da se u zemlji nešto dešava, samo je Dmitrij Medvedev to prokomentarisao na svojoj stranici na Facebook…

– Ja bih bio više zadivljen da je on to prokomentarisao u intervjuu ruskom federalnom kanalu, a ne na Internetu. Ruskom predsedniku ne predstavlja problem da se poveže sa glavnim kanalima u zemlji i izrazi svoj stav, međutim on više voli da to uradi putem Facebooka.

Smatrate li da je Dmitrij Medvedev sposoban da, kao Barak Obama u SAD, postane lider promena u zemlji?

– Da biste postali lider promena prvo treba da postanete lider!

Koliko je, po vašem mišljenju, aktuelno „političko buđenje“ u samim SAD, da li je prvi znak takvog buđenja pojava partije Čajanka i pokreta „Zauzmi Vol Strit“?

– Političko buđenje u SAD je široko rasprostanjeno, međutim, kako sam i ranije govorio, nije svako njegovo ispoljavanje demokratsko. Mislim da su neke njegove parole krajnje neuke, dogmatske, opasne, a ponekad i egoistične. Neke, pak, pojave ovog pokreta su potpuno perspektivne i ohrabrujuće.

Smatram da je kritika Vol Strita potpuno opravdana zato što se on pretvorio u instrument neodgovornih špekulacija, u simbol gramzivosti i socijalne bezdušnosti. Ja ne shvatam kako se mogu naći opravdanja za ovakvo stanje u najbogatijoj zemlji kao što su SAD, gde je 25-30 odsto nacionalnih dobara u rukama manje od 1 odsto stanovništva, dok je kod ostalih značajno manje.

Ne čini li vam se da su rizici i troškovi procesa „globalnog buđenja“ prevazilaze koristi samih SAD?

– Ja ne propagiram ovu doktrinu, kao što to ne rade ni SAD. Razmah globalnog političkog buđenja u svetu je rezultat rada snaga koje značajno prevazilaze one resurse koje bi SAD mogle upotrebiti u okviru propagandne kampanje. Tako je bilo u proteklih dvesta godina, u kojima je pismenost postala opšteplanetarna pojava. Ljudi danas imaju naviku da čitaju izveštaje koja se tiču sveta u kojem žive. Ako su to ranije nalazili u pamfletima, danas to čitaju u novinama. Taj proces je pojačan pojavom radija, kada je ljudski glas počeo da prelazi okeane i kontinente, zatim televizije, kada čoveka koji izgovara reči možete videti u najudaljenijim tačkama i, na kraju internet. Upravo je ova intelektualizacija stanovništva stvorila uslove za globalno političko buđenje, pri čemu će njegova sadržinska, filozofska i politička punoća uvek zavisiti od istorijskog i kulturnog konteksta konkretne zemlje.