Izvor: Deutsche Welle

Žak Delor ne ceni mnogo vlade koje se pogađaju oko rešenja. Posle Samita Evropske unije za spas evra, bivši predsednik Evropske komisije i dalje vidi Evropu u opasnosti.

DW-WORLD.de: Gospodine Delor, još u avgustu ste videlu Evropu na rubu propasti. Kako sada ocenjujete rezultate Samita EU za spas evra?

Žak Delor: Što se tiče banaka i državnih dugova pojedinih članica država, odredbe su solidne i održive. Banke su zarad spasa Grčke prihvatile veću žrtvu. U aktuelnoj situaciji bolje se nije moglo očekivati. Ali što se tiče odluka u budućoj institucionalnoj organizaciji evro-zone, vrlo sam razočaran. Rezultat nalikuje jednoj mašini sa hiljadu isprepletanih cevi. Stvorene su nove grupe, novi predsednici, ali uputstvo za upotrebu mašine ostaje nejasno.

Koje posledice rezultati Samita imaju po složnost i zajedništvo EU?

Odluka o zajedničkim merama za evro-zonu je dogovorena pokeraškim metodama između država članica. Time su se kvazi izjasnili protiv zajedničke metode. Time slabi uticaj EK. Sada postoji četiri ili pet grupa – Unija je podeljena. Pri tom se metoda zajedništva održala u prošlosti: uvek kada je funkcionisala. Evropa je naprdovala. To je jedina metoda koja je jednostavna i efikasna. Ta metoda prinuđuje vlade da zajednički odlučuju. Odlukama Samita morala je da se ugasi vatra u evro-zoni, ali će zato sa zajedništvom Evrope opet ići nizbrdo. Simbol za to jeste gubitak autoriteta EK.

U intervjuu za francuski dnevnik Mond (Le Monde) predložili ste u avgustu reforme sporazuma. Moralo bi biti moguće da članovi evro-zone dobrovoljno ili pod pritiskom istupe iz Monetarne unije. Da li je ta opcija neophodna i posle najnovijih odluka?

Apsolutno je neophodna, iz jednog prostog razloga: 27 država EU dele jedno tržište a 17 država dele čak evro. Zajednička valuta je više od simbola, ona je ogledalo suverenosti jedne nacije. Ljudi su vrlo zabrinuti za njihovu valutu. Otuda oni koji su u Monetarnoj uniji imaju mnogo veću odgovornost od onih koji su samo deo EU. Zato smatram skandaloznim što su Finska ili Slovačka zatražile garancije za njihovu solidarnost u krizi evra.

U vreme dok ste bili šef EK, 1992. godine kompletirano je jedinstveno tržište Evrope. Trenutno smo još uvek u ofanzivnoj bici za očuvanje evra. Da li EU trenutno nedostaju veliki i zajednički ciljevi?

Da, u pravu ste. Pogrešno je što trenutno evro baca u zasenak sve druge probleme EU. Mi se više ne brinemo ni o čemu drugom. Na primer, Nemačka je zauzela vrlo jasne stavove u energetskoj politici. Da li je to uticalo na evropsku energetsku politiku? Naravno da nije. Ili uzmimo recimo pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini širom sveta – i o tome se premalo brinu Evropljani. Ili opasnost od predstojeće privredne recesije u Evropi. EU nema ni sredstava ni instrumente, da u tom slučaju podrži privredu. Čini se da u Evropi vlada još samo „Diktatura trenutka“. Pri tom projekat poput EU zahteva zajedničku viziju o zajedničkom životu u raznovrsnosti. Trenutno ne prepoznajem takvu viziju.