Izvor: Tomas Pueyo (Preveo: Igor Perzić)

2 MSc in Engineering. Stanford MBA. Ex-Consultant. Creator of viral applications with >20M users.
Currently leading a billion-dollar business @ Course Hero

Sa svim što se dešava u vezi sa koronavirusom, veoma je teško odlučiti kako odreagovati i šta uraditi. Da li bi trebalo da sačekate više informacija? Da li treba uraditi nešto danas? I šta?

Evo čime ćemo se pozabaviti u ovom članku, koristeći silne grafike, podatke, modele i mnogo resursa:

• Koliko slučajeva će biti u vašoj regiji?
• Šta će se desiti kada ovi slučajevi isplivaju?
• Šta treba da uradite?
• Kada?

Kada pročitate članak, shvatićete sledeće:

Koronavirus dolazi kod vas.
Dolazi eksponencijalnom brzinom: prvo postepeno, a zatim iznenada.
Pitanje je dana. Možda nedelje ili dve.
Kada dođe, zdravstveni sistem će biti preopterećen.
Vaši sugrađani će biti lečeni po hodnicima.
Iscrpljeno zdravstveno osoblje će se srušiti. Neki će umreti.
Moraće da odlučuju ko će da dobije kiseonik, a ko da umre.
Jedini način da se to spreči je socijalno distanciranje. Ne sutra. Danas.
To znači da držite što više ljudi kod kuće, počevši odmah.

Kao političar ili bilo koji vođa, imate moć i odgovornost da sprečite napredovanje koronavirusa.

Možda se sada brinete: Šta ako preterano reagujem? Hoće li mi se ljudi smejati? Hoće li se ljutiti na mene? Da li ću da izgledam glupo? Zar ne bi bilo pametnije sačekati da drugi nešto urade? Šta ako naškodim ekonomiji?

Ali za 2 do 4 nedelje, kada ceo svet bude zatvoren kod kuće i kada vredni dani socijalne razdvojenosti koje ste uveli spase mnoge živote, ljudi vas više neće kritikovati: zahvaljivaće vam na donošenju ispravne odluke.

Pa da počnemo.

1. Koliko slučajeva koronavirusa će biti u vašoj zemlji realno?

Širenje u različitim zemljama

Ukupan broj zaraženih ljudi eksponencijalno je rastao sve dok ga Kina nije stavila pod kontrolu. Ali tada je bolest pobegla u svet, i sada je to pandemija koju niko ne može da zaustavi.

Danas, većina slučajeva dolazi uglavnom iz Italije, Irana i Južne Koreje.

U Južnoj Koreji, Italiji i Iranu ima toliko zaraženih ljudi da je druge zemlje teško uočiti. Dakle, zumiramo donji desni ugao grafikona.

Možemo videti mnoge zemlje sa eksponencijalnim rastom. Većina njih su zemlje zapada.

Evo šta dobijemo ako nastavimo istu stopu rasta samo nedelju dana:

Ako želite shvatiti šta će da se dogodi i kako to sprečiti, morate pogledati zemlje koje su to već prošle: Kinu, istočne države na koje utiče SARS i Italija.

Kina

Ovo je jedan od najvažnijih grafikona.

Narandžasti stubići pokazuju službeni broj novih slučajeva u provinciji Hubei, odnosno koliko je ljudi dijagnostifikovano pozitivno taj dan.
Sivi stubići pokazuju stvarni broj dnevnih novih slučajeva koronavirusa. Kineski stručnjaci su to zaključili na osnovu odgovora pacijenata na pitanje kada su se simptomi pojavili.

Tačni brojevi u to vreme nisu bili poznati. Iz njih se može zaključiti: vlasti nisu znali da ta osoba pokazuje simptome bolesti, već znaju da se ta osoba tad javila lekaru koji je postavio dijagnozu.

To znači da narandžasti stubići pokazuju slučajeve za koje su vlasti znale, a sivi šta se zapravo dešavalo.

21. Januara broj novih dijagnostikovanih slučajeva (narandžasti) naglo raste: postoji oko 100 novih slučajeva. A zapravo, taj dan je bilo 1500 novih slučajeva, i to su rasli eksponencijalno. Međutim, vlasti to nisu znale. Znali su samo da je tog dana bilo 100 novih slučajeva ove nove bolesti.

Dva dana kasnije, vlasti su zatvorile grad Wuhan. Broj novih slučajeva dijagnostikovanih dnevno u tom trenutku je bio 400. Setite se ovog broja: odlučili su da zatvore grad sa samo 400 novih sučajeva dnevno. U stvari, tog dana u Wuhan-u bilo je oko 2500 novih zaraženih, ali oni to nisu znali.

Sutradan, zatvoreno je još 15 gradova u provinciji Hubei.

Do 23. januara, kada je Wuhan izdao zabranu svakog kretanja, možemo reći da sivi stubići eksponencijalno rastu. Stvarni slučajevi naglo su rasli svaki dan. Čim jeWuhan izolovan, rast je usporio. 24. januara, kada je zatvoreno još 15 gradova, rast novih slučajeva se usporio i zaustavio. Maksimalni broj slučajeva je postignut 2 dana kasnije i od tad se smanjuje.

Obratite pažnju na narandžaste (potvrđene) slučajeve, kako su nastavili eksponencijalno da rastu: u narednih 12 dana činilo se da se bolest i dalje brzo širi. Ali nije bilo tako. Ljudi su samo imali više simptoma i više su išli kod lekara. Dijagnoziranje je takođe bilo sve efikasnije.

Ovaj koncept potvrđenih i stvarnih slučajeva je važan. Imajmo to na umu za kasnije.

Ostatakom Kine je dobro upravljala centralna vlada, pa su preduzete hitne i drastične mere. Evo rezultata:

Svaka ravna linija predstavlja jedno kinesko područje sa slučajevima koronavirusa. Svaka je imala potencijal da skoči do eksponencijalnog stanja, ali zahvaljujući merama uvedenim krajem januara, uspeli su da zaustave virus pre nego što se proširio.

U međuvremenu, Južna Koreja, Italija i Iran su imali mesec dana “prednosti” da nauče ali nisu. Otpočeli su identičan eksponencijalni rast kao Hubei i prestigli su sve druge kineske provincije pre kraj februara.

Istočne zemlje

Koronavirus se brzo proširio u Južnoj Koreji, ali zašto ne i u Japanu, Tajvanu, Singapuru, Tajlandu ili Hong Kongu?

Sve ove zemlje su pogođene SARS-om 2003. godine; i svi su učili. Znajući koliko zarazan i smrtonosam može biti takav virus, situaciju su shvatili vrlo ozbiljno. Iz tog razloga, njihove krive, iako počinju rast mnogo ranije, ne izlgedaju kao eksponencijalne.

Do sad smo čuli samo da se brzo širi koronavirus, vlade svesne ove pretnje i uspešne represije. U drugim zemljama, ovo je potpuno drugačija priča.

Pre nego što kažem nešto više o njima, mala napomena o Južnoj Koreji: ova država je izuzetak. Koronavirus je zaustavljen u prvih 30 slučajeva. Pacijent broj 31 međutim bio je super-zarazan, koji je zarazio hiljade drugih ljudi. Pošto se virus može proširiti pre nego što se simptomi ispolje, prošlo je vremena pre nego što su vlasti to shvatile problem. Sada se nose sa posledicama tog jednog slučaja. Međutim, njihovi napori da spreče širenje su urodili plodom. Dok je takva Italija već pretekla Južnu Koreju, Iran će je prestići 10.3.2020.

Država Vašington

Već ste videli kako izgleda širenje u zapadnim zemljama i koliko su prognoze loše u perspektivi samo jedne nedelje. Zamislite sada da neće biti mera za izolacijom, kao u Wuhanu ili u drugim azijskim zemljama. Imate kolosalnu epidemiju.

Pogledajmo nekoliko primera: država Vašington, okolina San Franciska, Pariz i Madrid.

Država Vašington je američki Wuhan. Broj slučajeva eksponencijalno raste. Trenutno ima 140 slučajeva (8.3.2020)

Ali nešto interesantno se dogodilo na početku. Smrtnost bila je neverovatno visoka. U jednom trenutku bila su 3 slučaja i jedna smrt.
Od drugih mesta pogođenih ovim virusom znamo da je smrtnost između 0,5% i 5%. Kako smrtnost može biti 33%?

Ispalo je da se virus tajno širio nedeljama i nedeljama. Nije bilo samo 3 slučaja. Vlasti su samo znale za 3; a jedan od njih je umro, jer što je teže stanje, veća je verovatnoća da će se neko javiti doktoru i testirati.

Ovo je nalik narandžastim i sivim stubićima u Kini; vlasti su znale za narandžaste slučajeve i izgledali su obećavajuće, samo 3! Ali stvarnih slučajeva je zapravo bilo na stotine, možda i hiljade.

Ovo je problem: znate samo za potvrđene slučajeve, ali ne i stvarne. Ali morate znati i stvarne. Kako ih možete proceniti? Postoji nekoliko načina. Napravio sam model sa kojim možete da pokušate da se igrate.

Prvi način: upotreba broja smrtnih slučajeva. Ako je u vašem kraju najmanje jedan mrtav, možete koristiti to za dobijanje stvarnog broja slučajeva. Znamo otprilike koliko dana prođe od infekcije do smrti — 17,3 dana. To znači da je muškarac koji je umro 29. februara u državi Vašington, inficiran oko 12. februara.

Dalje, znate smrtnost. Koristićemo 1% za ovaj scenario. Dakle, možemo reći da je 12. februara u ovom području bilo oko 100 ljudi zaraženih (od kojih je samo jedan imao smrtni ishod 17,3 dana kasnije).

Sad, iskoristimo prosečno vreme dupliranja broja slučajeva koronavirusa, to je 6,2. Zaključujemo da je u tih 17 dana, koliko je trebalo prvom smrtnom slučaju da nastupi, broj slučajeva se pomnožio ~8 puta (=2^(17/6)). To znači da ako se ne dijagnosticiraju svi slučajevi, jedna smrt znači 800 stvarnih slučajeva.

Država Vašington danas ima 22 smrti. Istom kalukacijom dobijamo brojku od ~16000 stvarnih slučajeva danas. Isto koliko zvaničnih slučajeva u Iranu i Italiji zajedno!

Ako detaljnije pogledamo, ustanovićemo da je 19 od tih smrti došlo iz iste grupe, što može ukazivati na to da se virus nije proširio.

Uzimajući onih 19 slučajeva kao celinu, ukupan broj umrlih u državi je 4. Izmenom modela sa tim brojem, i dalje dobijamo oko 3000 slučajeva danas.

Ovaj postupak Trevora Bedforda razmatra same viruse i njihove mutacije kako bi procenio trenutni broj slučajeva.

An update about what we're able to infer about the Washington State #COVID19 outbreak from screening and viral sequencing by @UWVirology and @seattleflustudy. 1/12

— Trevor Bedford (@trvrb) March 10, 2020

Zaključak je da verovatno ima ~1100 slučajeva u Vašingtonu trenutno.

Nijedan od ovih postupaka nije savršen, ali svi ukazuju na istu stvar: ne znamo stvarni broj slučajeva, ali znamo da je mnogo veći od broja potvrđenih slučajeva. Nije stotine. To je hiljade, možda i više.

San Francisco okrug

Do 8.3., okrug nije imao ni jedan smrtni slučaj. Ovo je otežalo procenu broja stvarnih slučajeva. Zvanično je potvrđeno 86 slučajeva.
Pokušali su da naprave svoj način za testiranje virusa, ali nisu uspeli.

Ovo je broj testova urađenih u svakoj zemlji do 3.3.

Izvori za svaki broj

Turska, bez ijednog slučaja koronavirusa, imala je 10 puta veći kapacitet testiranja po glavi stanovnika od SAD-a. Ni danas situacija nije mnogo bolje ~8,000 testova su sprovedeni, što znači da je ~4,000 testirano.

Možemo koristiti odnos između potvrđenih i stvarnih slučajeva. Ali kako da ga nađemo? U, i oko San Franciska, testirani su svi koji su putovali ili bili u kontaktu sa nekim ko je putovao, što znači da su svi slučajevi povezani sa putovanjem bili identifikovani, ali nema informacija o širenju u zajednici. Ako utvrdimo odnos između širenja zajednice i putovanja, možemo proceniti koliko stvarnih slučajeva imamo sada.

Gledao sam odnos Južne Koreje, koji ima sjajne podatke. Kada su imali 86 slučajeva, 86% je bilo pod uticajem širenja u zajednici.

Pomoću ovog broja, možemo izračunati broj stvarnih slučajeva. Ako trenutno postoji 86 slučajeva, verotno je broj stvarnih ~600.

Francuska i Pariz

Francuska tvrdi o 1400 potvrđenih i 30 smrtnih slučajeva. Koristeći gorenavedene metode, dobijamo raspon između 24000 i 140000 slučajeva.
Broj pravih slučajeva u Francuskoj je između 24 i 140 hiljada.

Ne verujete mi? Pogledajmo ponovo grafikon iz Wuhan-a:

Ako stavite sve narandžaste stubiće do 20. januara, dobićete 444 slučaja. Sada dodajte sive stubiće. To je oko 12 hiljada slučajeva. Kada su pomislili u Wuhan-u da imaju 444, imali su 27 puta više slučajeva. Ako Francuska misli da ima 1400 slučajeva, to u stvarnosti može biti desetine hiljada.

Ista matematika važi za Pariz. Sa oko 30 slučajeva u gradu, stvarni broj je verovatno u stotinama, možda hiljadama. Sa 300 slučaja u Ile-de-France regionu, ukupni broj slučajeva prelazi desetine hiljada.

Španija i Madrid

Španija ima slične brojeve kao Francuska (1200 naspram 1400, sa 30 smrtnih slučajeva obe). S toga vrede ista pravila: Španija ima više od 20 hiljada slučajeva.

U Cumunidad de Madrid regionu, sa 600 zvaničnih slučajeva i 17 smrti, stvarni broj je verovatno između 10 i 60 hiljada.

Ako pogledate ove brojeve i kažete: “Nemoguće, to ne može biti istina”, zapamtite ovo: sa ovim brojem slučajeva, Wuhan je već bio izolovan.
Sa brojevima slučaja kao što su SAD, Španija, Francuska, Iran, Nemačka, Japan ili Švajcarska, Wuhan je odavno bio zatvoren.

Ako se pravdate: “Hubei je samo jedan region”, podsetiću vas da tamo živi 60 miliona ljudi, više nego u Španiji i otprilike isto kao u Francuskoj.

2. Šta će se desiti kada ovi slučajevi isplivaju

Znači koronavirus je već tu. Sakriven, ali raste eksponencijalno.

Šta će se dogoditi u našim zemljama, kada nas pogodi? Pa to je jednostavno, vidimo šta se desilo u Hubei-u i u Italiji.

Smrtni slučajevi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izveštava o smrtnosti koronavirusa od 3,4%. Ova brojka je izvan konteskta, da pojasnim.

Brojke se značajno razlikuju od zemlje do zemlje: od 0,6% u Južnoj Koreji, do 4,4% u Iranu. Pa šta se dešava? Iskoristićemo jedan trik da to shvatimo.

Smrtnost se može izračunati na 2 načina: smrt podeljena ukupnim slučajevima, ili smrt podeljena slučajevima sa ishodom. Prva metoda rezultiraće nižom procenom jer će se mnogi nerešeni slučajevi završiti smrću. Sa druge strane, rezultat druge metode biće precenjen jer smrt brže nastupa nego oporavak.

Gredao sam evoluciju obe vrednosti u toku vremena. Ovi brojevi konvergiraju (približavaju se) dok se na kraju ne izjednače (svi slučajevi su sa ishodom). Tako da možete da projektujete postojeće trendove u budućnost i napravite procenu konačne vrednosti smrtnosti.

Šta možemo zaključiti na osnovu postojećih podataka? Smrtnost u Kini sada je izmađu 3,6 i 6,1%. Ako projektujemo to na budućnosti, konvergira ka oko 3,8 do 4%. To je duplo u odnosu na trenutnu procenu, i 30 puta gore nego grip.

Međutim, to su podaci iz dve potpuno različite stvarnosti: Hubei i ostatak Kine.

Smrtnost u provinciji Hubei će verovatno završiti na 4,8%, dok u ostatku Kine će biti na nivou od oko 0,9%.

Takođe sam izvukao podatke za Iran, Italiju i Južnu Koreju, jedine zemlje sa dovoljno smrtnih slučajeva, da ih uzmemo u obzir.

Odnos smrtnih slučajeva u ukupnom broju slučajeva u Iranu i Italiji je blizu 3 do 4%. Pretpostavljam da će se tako i završiti.

Južna Koreja je vrlo zanimljiv slučaj, jer su dve cifre potpno odvojene. Smrt podeljena ukupnim slučajevima iznosi 0,6%, dok je smrt podeljena sa konačnim ishodima monstruoznih 48%. Moje mišljenje je da je ova država samo izuzetno oprezna: oni testiraju svakoga (sa toliko zatvorenih slučajeva smrtnost se smanjuje) i ostave zatvorene slučajeve duže otvorene (samo kad pacijent umre, slučaj se brže zatvori). Ono što je relevantno je da se mera umrli i ukupnih slučajeva kretao oko 0,5% od samog početka što ukazuje da bi mogao ostati tu.

Poslednji relevantni primer je Diamond Princess brod: sa 706 slučajeva, 6 smrti i 100 oporavaka, smrtnost je između 1 i 6,5%.

Imajte u vidu da i starosna raspodela stanovništva u državi ima uticaja: s obzirom da je smrtnost mnogo veća kod stariji ljudi, zemlje sa starijom populacijom kao što je Japan će pretrpeti veću smrtnost, nego recimo Nigerija. Tu su i vremenski uslovi, posebno vlažnost i temperatura vazduha, ali još uvek nije jasno kako to utiče na virus i smrtnost.

Iz svega ovoga možemo zaključiti:

• Biće i drugih spoljnih faktora koji će uticati na smrtnost
• Zemlje koje su spremne, imaće stopu smrtnosti od 0,5 (Južna Koreja) do 0,9% (Kina, bez Hubei)
• Prenatrpane zemlje imaće smrtnost od 3–5%

Drugim rečima, zemlje koje deluju brzo mogu smanjiti smrtnost i do 10 puta. A mi govorimo samo o smrtnosti. Brzo delovanje smanjuje broj ukupnih slučajeva, što odluku o merama čini vrlo jasnom.

Zemlje koje deluju brzo, mogu smanjiti smrtnost it od 10x

Kakav će biti pritisak na sistem

Oko 20% sličajeva zahtevaju hospitalizaciju, 5% zahteva intezivnu negu, i oko 2,5% zahteva vrlo intezivnu negu sa respiratorima ili ECMO

Većina infekcija je blaga. Kolone: blaga (poput gripa, boravak kod kuće), teške (hospitalizacija) i kritične (intezivno lečenje)

Problem je što se pomagala poput respiratora ili ECMO ne mogu lako proizvesti ili kupiti. Pre samo nekoliko godina u SAD je bilo ukupno 250 ECMO uređaja.

Ako iznenada imate 100 hiljada zaraženih ljudi, mnogi će želeti da se testiraju, 20 hiljada će trebati hospitalizaciju, 5000 će trebati intezivnu negu a 1000 će trbati uređaje koje danas jednostavno nemamo dovoljno. A to je samo 100 000 slučajeva.

Takođe ne uzimamo u obzir pitanja poput zaštitnih maski. Zemlja poput SAD ima samo 1% broja maski koji bi joj trebale da pokriju sve potrebe zdravstvenog osoblja (12 miliona H95 maski i 30 miliona hirurskih u odnosu na 3,5 milijarde koliko je zapravo potrebno). Ako se istovremeno dogodi više slučajeva, maski će biti dovoljno samo za 2 nedelje.

Zemlje kao što su Japan, Južna Koreja, Hong Kong ili Singapur, kao i kineske provincije izvan Hubei-a bile su spremne da pacijentima pruže lečenje koje im je potrebno.

Zapadne države idu put Hubei-a ili Italije. Pa šta se tu događa?

Kako izgleda preplavljen sistem

Priče koje su se desile u Hubei-u i Italiji počinju opasno da liče jedna na drugu. U Hubei-u su za 10 dana izgrađene 2 bolnice, ali sistem je bio potpuno preopterećen.

Obe države su se žalile da su pacijenti preplavili bolnice. Morali su da zbrinjavaju ljude po hodnicima, čekaonicama…

Zdravstveni radnici provode sate i sate u jednom istom komadu protektivne odeće kojih je naprosto malo. Kao rezultat toga, ne mogu napustiti zaraženo područje duže vreme. Šta se dešava sa njima? Oni će se raspasti. Dehidrirani i iscrpljeni. Smene više ne postoje. Penzionisani lekari su se vratili da rade. Svi su budni i neprestano dežurni.

To jest, dok se ne razbole. Što se dešava jako često, jer su stalno izloženi virusu, bez dovoljno protektivne opreme.Kada se to desi, i sami moraju u karantin na 14 dana, tokom kojih ne mogu nikome pomoći. U najboljem slučaju, izgubili su 2 nedelje. U najgorem, umrli su.

Najgore je u jedinicama za intezivnu negu, gde pacijenti trebaju da dele respiratore ili ECMO, što je tehnički nemoguće, tako da bolničko osoblje mora da odluči ko će da se leči. To bukvalno znači ko će da preživi a ko da umre.

“Posle nekoliko dana, moramo da biramo. […] Ne mogu svi biti intubirani. Odlučujemo na osnovu starosti i zdravstvenog stanja.” — Christian Salaroli, Italijanski lekar.

Sve ovo povlači smrtnost sistema na 4%, umesto na 0,5%. Ako želite da vaš grad ili država želi 4%, danas ništa ne menjajte.

3. Šta trba da uradite?

Ravnanje krive

Došli smo u stanje pandemije. Ne može se eliminisati. Ali možemo da umanjimo njen uticaj

Neke države mogu voditi primerom. Najbolji položaj je Tajvan koji se, uprkos svojim bliskim vezama sa Kinom, sada može pohvaliti sa manje od 50 zaraženih. Ovo je nedavni članak opisuje mere protiv širenja koje je Tajvan uveo vrlo brzo.

https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/2762689

Uspeli su da obuzdaju virus, ali većini zemalja nedostaje stručnost i podložni su virusu. Sada moraju igrati dugu igru: ublažavanje. To mora u najvećoj mogućoj meri smanjiti štetu koju ovaj virus može učiniti.

Što više smanjimo broj infekcija, to će se bolje i naš zdravstveni sistem nositi, smanjujući smrtnost. Proširenjem ovog vremena stižemo do tačke u kojoj ostatak populacije, može biti vakcinisan, u potpunosti eliminišući rizik od koronavirusa. Naš cilj nije da se oslobodimo koronovirusnih nosača, već da ih odložimo.

Osa X prikazuje vreme, Y osa broj ljudi kojima je potrbna medicinska pomoć. Ljubičasto su loše lečeni pacijenti, zeleno dobro lečeni pacijenti, isprekidana crna linija su slučajevi bez mere, crna linija slučajevi sa zakašnjenjem, narandžasta isprekidana linija kapacitet lečenja bez mera, narandžasta linija je lečenje sa odlaganjem.

Što dalje odlažemo nove slučajeve, bolje će zdravstveni sistemi funkcionisati, niža je stopa smrtnosti i veći procenat stanovništva koji će imati priliku da dobije vakcinu pre nego što se čak i zarazi.

Kako poravnati krivu?

Socijalno distanciranje

Postoji jedna vrlo prosta stvar koju možemo da uradimo i koja deluje: socijalna distanca.

Vraćajući se na grafikon iz Wuhan-a, setićete se da je nakon uvođena policijskog časa, broj zaraženih naglo opao. To je zato što se ljudi nisu sreli, pa se virus nije raširio.

Naučnici se trenutno slažu da se virus može raširiti sa udaljenosti od 2 metra ako neko kašlje. U suprotnom će kapi pasti na pod, i neće vas zaraziti.

Najgora je infekcija kroz površine: virus preživljava na različitim površinama satima ili čak i danima.To znači da stvari poput kvaka, stolova, dugmadi od lifta mogu efikasno proširiti bolest.

Jedini način da se stvarno spreči širenje je socijalna odvojenost: držati ljude kod kuće što je više moguće dok se ovo ne povuče.
To se pokazalo efikasnim u proslosti, posebno u pandemiji 1918. godine.

 

Lekcije iz pandemije gripa 1918.

Možete videti da Filadelfija nije odreagovala na vreme i da je imala ogroman vrh smrtnosti, u poređenju sa St Luisom.

Sada pogledajmo Denver koji je uveo tu meru a zatim je otkazao. Imali su dvostruki skok smrtnosti, sa prvim koji je bio veći nego drugi.

Ako ovo generalizujemo, nalazimo sledeće:

Ovaj grafikon pokazuje koliko je više ljudi u gradovima umrlo tokom pandemije 1918. godine, u zavisnosti od toga koliko su brzo uvedene mere. Grad St Luis je preduzeo mere 6 dana pre Pitsburga, i imao je otprilike polovinu smrtnosti. U proseku, uvođenje mera 20 dana ranije smanjuje smrtnost za polovinu.

Italija je to konačno shvatila. Prvo je samo zatvorena Lobardija u nedelju, a odmah u ponedeljak i celu državu. Shvatili su svoje greške, i ispravili ih.

Nadamo se da ćemo u narednim danima videti rezultate zatvaranja. Međutim, moraće da prođe nedelju do dve. Imajte na umu grafikon iz Wuhan-a: došlo je do dvanestodnevnog odlaganja između zatavaranja grada i trenutka kada su potvrđeni slučajevi počeli da opadaju.

 

Kako političari mogu doprineti društvenoj distanci?

Pitanja koja svaki političar postavlja nije da li treba nešto da se preduzme ili ne, već šta treba da se preduzme.

Postoji nekoliko nivoa lečenja epidemije, u rasponu od predviđanja do zatvaranja. Međutim, danas je prekasno za većinu koraka. Uz ovakav broj slučajeva, za političare ostaju samo dve mogućnosti: sprečavanje širenja i ublažavanje.

Sprečavanje širenja

Sprečavanje širenja znači identifikovanje, kontrolu i izolovanje svih slučajeva. Singapur, Hong Kong, Japan i Tajvan rade dobro: vrlo brzo ograničavaju ulaznak, prepoznaju bolesne i odmah ih izoluju; oni koriste tešku zaštitnu opremu da bi zaštitili svoje zdravstvene radnike, pratili sve njihove kontakte, stavljali ih u karantin. Ovo funkcioniše vrlo dobro kada ste spremni da delujete radno, a ne morate čak ni da usporavate ekonomiju.

Već sam istaknuo Tajvanski pristup. Ali treba pohvaliti i kineski. Dimenzije do kojih su oni išli da bi sprečili širenje su ogromne. Na primer, imali su do 1800 timova od po 5 ljudi koji su pratili svaku zaraženu osobu, sve ljude koje su upoznali a celokupna grupa je stavljana u karantin. Na taj način su uspeli da obuzdaju virus u zemlji koja ima milijardu stanovnika.

Zapadne zemlje nisu to učinile. A sada je prekasno. Nedavna najava SAD-a da je putovanje iz i u evropu zabranjeno mera je za sprečavanje širenja bolesti. Ali prekasno, je za zemlju koja ima tri puta više slučajeva (i raste eksponencijalno) od provincije Hubei kada je zatvorena. To je mera za sprečavanje širenja bolesti dok je još ublažena.

Grafikon iznad pokazuje uticaj koji je zatvaranje Wuhan-a imalo na odlaganje epidemije. Veličine krugova predstavljaju broj dnevnih slučajeva. Gornja linija prikazuje broj slučajeva ako se ništa ne učini. Ostale dve linije pokazuju utican ako 40% i 90% putovanja se eliminise. To je model koji su napravili epidemiolozi, zato što ne znamo zasigurno.

Ako ne vidite razliku, u pravu ste. Vrlo je teško uočiti bilo kakvu promenu u razvuju epidemije.

Istraživači procenjuju da sve u svemu, zatvaranje Wuhan odložilo širenje na ostatak Kine za 3 do 5 dana.

Šta istraživači misle o uticaju smanjena prenosa?

Gornji blok je isti kao što smo već videli. Ostala dva bloka prikazuju smanjenje prenosa. Ako stopa prenosa se spusti za 25% (preko socijalne distance), izravna krivu i odlaže vrhunac za celih 14 nedelja. Ako spustimo stopu prenosa za 50%, epidemija se ni ne nazire u narednom kvartalu.

Zabrana putovanja za Evropu je pozitivna stvar: odložili smo za nekoliko sati, možda dan ili dva. Ali ne više. To nije dovoljno. To je sprečavanje širenja, a zapravo nam treba ublaživanje.

Jednom kada stotine ili hiljade slučajeva budu u populaciji, sprečavanje drugih da uđu, praćenje postojećih i izolovanje njihovih kontakata više nije dovoljno. Sledeći korak je ublaživanje.

Ublažavanje

Ublaživanje zahteva jaku socijalnu distancu. Ljudi moraju da prestanu da se viđaju (R) opada od R=~2–3 koji virus prati bez mera,do ispod 1, tako da na kraju izumre.

Ove mere zahtevaju zatvaranje preduzeća, prodavnica, javnog prevoza, škola,… Što je gora situacija, veći je društveni jaz potreban. Što pre primenite ove mere, kraće će potrebno da ih održite, lakše ćete identifikovati novonastale slučajeve, i manje ljudi se zarazi.

To je ono što je Wuhan morao da uradi. To je Italija bila primorana da uradi. Jer kada se virus počne širiti jedina mera je da prestane da se širi.

Sa hiljadama prijavljenih slučajeva, i desetine hiljada stvarnih slučajeva, to je šta su države kao što su Iran, Francuska, Španija, Nemačka i Švajcarska ili SAD moraju da urade.

Neke firme rade od kuće, što je sjajno.
Neki masovni događaji su otkazani.
Neki sa dotičnih područja nalaze se u karantinu.

Sve ove mere će usporiti virus. Smanjiće stopu prenosa R sa 2,5 na 2,2 ili možda 2. Ali to nije dovoljno da nas spusti ispod 1 na duži period da bi zaustavili epidemiju. Ako to ne možemo da postignemo, moramo što više da se približimo što je duže moguće, da izravnamo krivu.
Dakle, pitanje je: koje ćemo kompromise morati da napravimo da bi spustili R? Evo spiska stvari koje nam je predočila Italija:

• Niko ne može ući ili napustiti prostor pod krantinom ukoliko nema hitnih porodičnih ili poslovnih razloga
• Kretanje u tim oblastima takođe trebalo bi ograničiti ako nema hitnih porodičnih ili poslovnih razloga
• Ljudima sa simptomima (respiratorni problemi i groznica) toplo se preporučuje da ostanu kod kuće
• Praznici i odmori se privremeno otkazuju
• Zatvaranje svih obrazovnih ustanova, teretane, muzeji, skijališta, kulturni i socijalni centri, bazeni i pozorišta
• Barovi i restorani imaju ograničeno radno vreme između 6 i 18h i moraju garantovati udaljenost od najmanje jednog metra
• Svi pabovi u klubovi moraju se zatvoriti
• Sve komercijalne kativnosti moraju održavati udaljenost od najmanje jednog metra između kupaca. Oni koji to ne mogu, moraju se zatvoriti. Crkve mogu ostati otvorene sve dok se pridržavaju ovog pravila
• Porodične i prijateljske posete bolnici moraju biti ograničene
• Radionice se moraju odložiti. Preporučuje se rad od kuće
• Svi sportski događaji i takmičenja, javna ili privatna, moraju biti otkazana. Važni događaju mogu se dogoditi iza zatvorenih vrata.

Dva dana kasnije, dodali su: “Pa u stvari morate da zatvorite sve osnovne poslove. Sada zatvaramo sve komercijalne aktivnosti, kancelarije, kafiće i prodavnice. Samo prevoz, apoteke i hrana mogu ostati otvoreni.”

Jedan od scenarija je postepeno uvođenje mera. Međutim, ovo daje virusu dragoceno vreme na širenje. Ako želite to da uradite, učinite to u Wuhan stilu. Ljudi će se možda buniti sad, ali će vam se zahvaljivati posle.

Kako korporativni menadžeri mogu doprineti socijalnom odvajanju?

Ako ste u korporativnom menadžmentu i razmišljate šta da uradite, najbolji izbor je Klub Ostalih kod Kuće.

Ovo je lista principa socijalne odvojenosti koje su američke tehnološke kompanije — njih 138 do sad.

Kompanije moraju da odluče o mnogim drugim stvarima, kao što su šta da čine sa honorarcima, da li da kancelarija bude otvorena, kako sprovoditi intervjue, šta uraditi sa kantinama…

Vrlo je verovatno da se do sada slažete sa svime što sam rekao, i samo se pitate kada da donesete svaku odluku. Drugim rečima, koji okidači okidaju određene mere.

 

4. Kada?

Možda ste se složili sa mnom od samog početka i samo ste se pitali kada da donesete odluku. Drugim rečima, šta su koji okidači, za koje mere.

Model starta na osnovu rizika

Za rešavanje toga, napravio sam model.

Omogućava vam da procenite procenjen broj slučajeva u vašem području, verovatnoću da je neko od vaših zaposlenih već zaražen, kako će se razvijati i kako će se razvijati i kako iz svega zaključiti ako treba da zatvorite radnju.

Konkretno, model će vam reći:

• Ako vaša kompanije ima više od 100 zaposlenih u državi Vašingorn, koja ima 11 smrtnih slučajeve od koronavirusa, šanse su 25% da je bar jedan od vaših zaposlenih inficirian, i momentalno bi trebalo da zatvorite.
• Ako vaša kompanije ima 250 zaposlenih, većinom u okolini San Franciska, gde 22 oficijalna slučaja , do 9.3. ćete imati 2% verovatnoću da je jedan od vaših zaposlenih inficiran
• Ako je vaša kompanija u Parizu, i ima 250 zaposlenih, danas je verovatnoća 95% da je neko zaražen

Ovaj model koristi izraze kao što su “kompanija” i “zaposleni”, ali na isti način se može koristiti i za sve drugo: škole, javni prevoz… Dakle, ako imate 50 zaposlenih u Parizu, i svi idu na posao podzemnim metroom gde se susreću sa hiljadama ljudi, verovatnoća se drastično povećava.
Ako se još uvek razmišljate da li da zatvorite, shvatite da 26% zaraza se prenosi pre nego što se simptomi ispolje.

 

Da li ste deo grupe vođa?

Ova matematika je egocentrična. Gleda rizik bilo koje kompanije koja ostaje otvorena onoliko dugo koliko može, sve dok je čekić koronavirusa ne zaustavi jednako nemilosrdno.

Ali kada ste deo grupe korporativnih menadžera i političara, vaše kalkulacije se ne odnose samo na jednu kompaniju, već i na sve. Proračuni postaju: Kolika je verovatnoća da se neko od vaših kompanija zarazi? Ako ste deo grupe 50 kompanija širom San Franciska, od kojih svaka ima 250 zaposlenih, postoji 35% posto šanse da bar jedna kompanija ima zaraženog zaposlenog. 97% ako pogledamo situaciju sledeće nedelje.

Dodao sam tab u model

Zaključak: troškovi čekanja

Možda deluje zastrašujuće doneti odluku upravo sada, ali o tome ne bi trebalo da razmisljate.

Ovo je teoretski model koji pokazuje različite grupe: jedni ne poštuju mere socijalnog distanciranja, drugi ih uvode dan n od dana izbijanja, treći na dan n + 1. Desilo se u Hubei-u gde je u najgorem trenutku bilo 6000 novih slučajeva dnevno. Oni su samo ovde da ilustruju koliko jedan dan može biti važan u nečemu što eksponencijalno raste. Možete videti da grupa sa jednodnevnim kašnjenjem ima vrhunac kasnije i više, ali obe grupe sa socijalnim jazom na kraju konvergiraju ka 0.

Ali, šta je sa kumulativnim brojem slučajeva?

U ovom teoretskom modeli, koji malo podseća na Hubei, uvođenje mera samo jedan dan kasnije stvara 40% više slučajeva. Možda, da su vlasti u Hubei-u zatvorili grad 22.1. umesto 23.1., broj slučajeva bi se smanjio za drastičnih 20 hiljada.

I zapamtite, ovo je samo broj zaraženih. Smrtnost bi bila mnogo veća, ne samo zato što je bilo 40% više smrtnih slučajeva, već bi to rezultiralo ti težim kolapsom zadravstvenog sistema, što bi dovelo do stope smrtnosti deset puta veće nego što smo videli ranije. Dakle, odlaganje uvođenja mera od samo jednog dana može dovesti do 10 puta više slučajeva koronavirusa u vašoj zajednici i znatno veće stope smrtnosti.

Ovo je eksponencijalna pretnja. Svaki dan se računa. Ako odložite odluku za jedan dan, ne doprinosite samo nekoliko slučajeva. Verovatno postoji stotine ili hiljade slučajeva u vašoj blizini. Za svaki dan bez mera socijalne distance, broj slučajeva se eksponencijalno povećava.

Širite reč

Ovo je zapravo jedini put u poslednjoj deceniji, da deljenje ovog članka može zaista spasiti živote. Oni moraju da razumeju da bi sprečili katastrofu. Vreme za delovanje je sada.