Izvor: Thierry Meyssan (Voltairenet, Standard)

Živimo u trenutku koji se događa samo jedanput ili dvaput za čitav vek. Novi svetski poredak rađa se pred našim očima. Sve prethodne veze nestaju. Oni koji bejahu osuđeni na poraze trijumfuju, oni koji su vladali bivaju bačeni u pakao. Zvanična saopštenja i interpretacije novinara očigledno više ne odgovaraju pravom stanju stvari i događajima koji se zbivaju jedan za drugim. Analitičari međunarodnih zbivanja moraju u potpunosti promeniti svoju priču, ili rizikuju da ostanu zarobljeni u vrtlogu istorije.

Sovjetska pobeda nad nacističkom Nemačkom februara 1943. označava prekretnicu Drugog svetskog rata. Naredni koraci bili su neizbežni. Novi svet je stupio na scenu tek nakon anglo-američkog iskrcavanja u Normandiji (juna 1944.), konferencije na Jalti (februar 1945.), zatim samoubistva nemačkog kancelara Hitlera (februara 1945.) (moguće da se radi o greški autora; prim. prev.) i na kraju kapitulacije Trećeg rajha (8. maja 1945.). U jednoj godini (od juna 1944. do maja 1945.) Veliki rajh zamenio je sovjetsko-američki dvojac. Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, koji su dvanaest godina ranije i dalje bili vodeće svetske sile, sada će svedočiti dekolonizaciji svojih imperija.

Upravo takvom trenutku svedočimo i mi danas. Svaki istorijski period ima svoj sopstveni ekonomski sistem i gradi političko mega-utvrđenje ne bi li ga zaštitio. Po završteku Hladnog rata i raspadu SSSR-a predsednik Džordž Buš stariji demobilisao je milion američkih vojnika i potragu za prosperitetom poverio šefovima svojih multinacionalnih kompanija. Oni su sklopili savez sa Deng Sjaopingom i premestili poslove iz Amerike u Kinu koja je postala svetska radionica. Ne nudeći nikakav prosperitet građanima SAD, oni su monopolizovali njihov profit, uzrokujući postepen nestanak zapadne srednje klase. Finansirali su napad na Kule bliznakinje 2001. godine, kako bi Pentagonu nametnuli strategiju uništavanja državnih struktura, poznatu kao strategija Ramsfeld/Cebrovski. Potom je predsednik Buš mlađi od „širokog Bliskog istoka“ stvorio teatar „beskrajnog rata“.

Oslobađanje četvrtine sirijske teritorije za nedelju dana nije samo pobeda Bašara el Asada, „čoveka koji je pre osam godina trebalo da ode“, već ona pokazuje i poraz vojne strategije koja je imala za cilj uspostavljanje nadmoći finansijskog kapitalizma. Dogodilo se ono što je delovalo nezamislivo. Svetski poredak je promenjen. Promene se više ne mogu zaustaviti.

Veličanstveni prijem u čast predsednika Vladimira Putina u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima svedoči o neverovatnom zaokretu moćnih država Persijskog zaliva, koje sada prelaze na rusku stranu. Podjednako spektakularna preraspodela karata u Libanu simbolizuje isti politički neuspeh finansijskog kapitalizma. U državi gde je glavna valuta američki dolar, a u kojoj nije bilo nijednog dolara mesec dana, u kojoj banke zatvaraju šaltere, a podizanje gotovine iz istih je ograničeno, antikorupcijske demonstracije neće zaustaviti svrgavanje starog poretka.

Konvulzije starog poretka sve se više šire. Predsednik Ekvadora Lenin Moreno pripisuje narodnu pobunu protiv mera nametnutih od finansijskog kapitalizma svom prethodniku Rafaelu Korei koji živi u egzilu u Belgiji, i predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru, simbolu otpora ovakvom obliku eksploatacije ljudi, premda oni nemaju uticaja u Ekvadoru.

Ujedinjeno Kraljevstvo je već povuklo svoje specijalne snage iz Sirije i namerava da napusti nadnacionalnu državu Brisel (Evropsku uniju). Nakon prvobitne ideje očuvanja zajedničkog tržišta (projekat Tereze Mej), odlučili su da naprave otklon od čitave evropske konstrukcije (projekat Borisa Džonsona). Nakon grešaka Nikole Sarkozija, Fransoe Olanda i Emanuela Makrona, Francuska je iznenada izgubila sav kredibilitet i uticaj. Sjedinjene Države Donalda Trampa nisu više „neophodna“ država, „svetski policajac“ u službi finansijskog kapitalizma sa ciljem da i same ponovo postanu velika ekonomska sila. Povlače svoj nuklearni arsenal iz Turske i spremaju se da zatvore CentKom u Kataru (jedna od jedanaest objedinjenih borbenih komandi Pentagona; prim. prev.). Rusiju svi priznaju kao „mirotvorca“ jer se pridržava međunarodnog prava koje je stvorila sazivanjem „Međunarodne mirovne konferencije“ u Hagu 1899., čija načela od tada gaze današnje članice NATO pakta.

Kao što je Drugi svetski rat okončao postojanje Društva naroda i doveo do stvaranja Ujedinjenih nacija, tako će verovatno i ovaj novi svetski poredak prouzrokovati pojavu nove međunarodne organizacije zasnovane na principima konferencije iz 1899. ruskog cara Nikolaja II i Leona Buržoa, francuskog dobitnika Nobelove nagrade za mir. To će zahtevati rasformiranje NATO saveza, koji će pokušati da preživi širenjem uticaja na Pacifik i na Evropsku uniju, utočište finansijskog kapitalizma.

Moramo razumeti ono što se upravo događa. Ulazimo u period tranzicije. Lenjin je 1916. rekao da je imperijalizam krajnji stadijum kapitalizma, a taj imperijalizam je nestao u dva svetska rata i sa krahom berze 1929. Današnji svet je svet finansijskog kapitalizma koji razara jednu po jednu ekonomiju, sve zarad interesa nekolicine super bogataša. Njegova poslednja faza podrazumeva podelu sveta na dve celine: s jedne strane bismo imali stabilne, globalizovane države, a sa druge svetske regije bez država, svedene na status pukih izvora sirovina. Ovakav model, koji osporavaju predsednik Tramp u SAD, Žuti prsluci u Zapadnoj Evropi i Sirija u Levantu, umire pred našim očima.