Izvor: Standard

Vrlo nam poštovani gospodine Premijeru,

Najnoviji događaji od 29. jula 2011. u okupiranom delu srpske države (Kosovo i Metohija) najbolje potvrđuju nameru KFOR-a da zatvaranjem administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak odseče sever srpske pokrajine od centralne Srbije – a s ciljem odbrane „teritorijalnog integriteta Kosova”. KFOR je „carinske prelaze” proglasio zaštićenim zonama, ograničio prolaz vozilima sa hranom i lekovima, a Tačijeva „vlada” najavljuje mobilizaciju.

Još jednom se potvrdilo da su sve takozvane mirovne misije na „Kosovu” (UNMIK, KFOR, EULEKS) prekamuflirana misija NATO falange, koja je bombardovala Srbe 78 dana i noći 1999. godine. Da je NATO suspendovao UN, svedoči i činjenica kako je, suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN (u kojoj se ističe „da NATO i KFOR neće povređivati teritorijalnu celovitost Jugoslavije i da priznaju Kosovo kao njen sastavni deo”), Bernar Kušner 25. juna 1999. urgentno objavio ukaz o preuzimanju srpske i jugoslovenske svojine na „Kosovu” od strane UNMIK-a. Istoznačno, treba razumeti i granatiranje (15. juna 1999) prištinskog aerodroma Slatina, odnosno zahtev Hašima Tačija, ondašnjeg komandanta šiptarske OVK, da Rusi – „u okviru Mirovnih snaga UN – napuste Kosovo”.

Na konferenciji u Bratislavi (2000), posvećenoj temi „Balkan i proširenje NATO”, već u prvoj tački ovog dokumenta američki predstavnici zahtevaju od svojih saveznika „da što pre preduzmu priznanje nezavisne države Kosova”. S obzirom da su u Evropsku uniju brzopotezno primljeni bezmalo svi saveznici Hitlerove Nemačke – jasno je da u istom paketu treba zadovoljiti i Šiptare, koji su takođe bili deo nacifašističke osovine. To je i razlog što je Hašim Tači, obeležavajući jubilej Minhenskog sporazuma (1938), kojim je Čehoslovačkoj oduzeta Sudetska regija, proglasio svoju kvazidržavu „Kosovo” 2008. godine. Istovremeno je na taj način obelodanjen još jedan globalistički presedan – pravo nacionalne manjine da uz podršku američke NATO imperije ostvari apsolutan politički subjektivitet i amputira 15 odsto teritorije suverenoj Srbiji.

Sada je, ako to nije bio slučaj sa moralno lenjima, nesumnjivo prihvatljiv stav proroka i apostola istine Aleksandra Isajeviča Solženjicina, koji je u besedi povodom dobijanja Nobelove nagrade (1972) konstatovao da u savremenoj civilizaciji još uvek preteže „duh Minhena”. U to nas krajnje transparentno uverava i zalaganje KFOR-a za sprovođenje završnog projekta kaznene strategije izaslanika UN Martija Ahtisarija iako taj dokumenat nije odobren i prihvaćen ni na Savetu bezbednosti UN.

Svesni bestijalnog šiptarskog terora, Amerikanci su odlučili da kosovska NATO-država mora imati staratelja, pa se zato status te satelitske države prepoznaje u „nadgledanoj nezavisnosti”. Ritualni zločini počinjeni nad Srbima su takvih razmera da je i mentoru aktuelnog premijera samoproglašene države „Kosovo” Hašima Tačija više nego jasno da samo „nadgledana nezavisnost” može da garantuje bezbednost američkih nacionalnih interesa (!) na Balkanu.

Uostalom, NATO i nije zadužen za bezbednost srpske i nealbanske populacije, već američkih vojnika. Najzad, brigadni general Fric fon Korf je i tvrdio (15. jul 1999) da NATO nema mandat za razoružavanje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Štaviše, portparol Stejt departmenta, Džejms Rubin ugovor „o demilitarizaciji OVK” proglasio je kršenjem Rezolucije UN 1244. Valjda je to razlog što je američka administracija bila uzdržana i posle martovskog pogroma Šiptara nad Srbima iz 2004. godine.

Razloge za „nadgledanu nezavisnost” uslovio je bilans evropeizacije Kosova i Metohije. Od dolaska takozvanih mirovnih snaga juna 1999, proterano je oko 240.000 Srba, 20.000 Cigana i sveukupna jevrejska zajednica. Porušeno je 156 srpskih bogomolja, a sagrađeno 211 džamija. Izvedeno je preko 7.000 napada na Srbe, 931 od njih je ubijeno a nepoznata je sudbina 2.488 otetih.

S pravom, poštovani gospodine Vladimire Vladimiroviču, najnoviji teror na administrativnoj granici južne srpske pokrajine sa Republikom Srbijom – sagledavamo u još jednoj činjenici. Evropske države, umešane u trgovinu ljudskim organima, forsiraju nove događaje kako bi zatamnile svoju ulogu u monstruoznom mafijaškom poslu, koji je trajao sve vreme u programiranom raspadu Jugoslavije, a posebno na Kosovu i Metohiji (što potvrđuje upravo Izveštaj Dika Martija u ime Odbora za pravna pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope).

Konačno, očekujemo od Vas, poštovani Vladimire Vladimiroviču, da Rusija, kao stalna članica s pravom veta u Savetu bezbednosti UN, pokrene Rezoluciju o stanju na Kosovu i Metohiji i permanentnom teroru nad srpskim i nealbanskim življem. Isto tako, skrećemo pažnju da uzurpacija dela mirovne misije međunarodnih snaga dovodi u pitanje odnos članica UN prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 i njenom latentnom adaktiranju – čime se direktno ugrožava odgovornost institucije Saveta bezbednosti UN.

Pokušaj NATO-falange da suspenduje odluke UN direktno dovodi u pitanje važeći i civilizacijski značaj UN i predstavlja najozbiljniju pretnju međunarodnom pravnom poretku. Posledično, Ujedinjene nacije i postoje zato da bi iznad prava moći stavile moć prava. U suprotnom, pretvoriće se u servis NATO-falange i svetskog moćnika koji globalizam želi da nametne kao humanistički totalitarizam. Savet bezbednosti UN bi, naime, počinio pravnu besprizornost ako bi značenjski relativizirao Povelju UN, minorizovao Rezoluciju 1244, Statut Međunarodnog suda pravde i prećutno poništio Deklaraciju Generalne skupštine UN od 18. 12. 1992. o manjinama, i tako pregazio odredbe međunarodnog prava koje je obavezan da poštuje.

Takođe, uvereni smo da Rusija čuje vapijući glas uniženih Srba. Tim pre, što Rusija, kao zemlja koju je sačuvao isti saborni princip na kome se odnjihao i srpski nacion, živi vekovima sopstvenu „multikulturalnost” koju su, kao i „vladavinu prava”, instrumentalizovali moderni lihvari, zagovornici novog starog evroatlantskog poretka.

Kosovo i Metohija su mesto vekovnog srpskog stradanja i mesto sudilišta i kompasa svetskog razuma. Oči sveta su okrenute prema Rusiji, koja je, pobedivši samu sebe, pronašla svoju dušu. I smisao tradicionalne filozofije svečoveka.

Želeći Vam, uvaženi gospodine premijeru, dobru sreću a u narodnim poslovima radost i uspeh, molimo Vas da primite izraze našeg osobitog poštovanja.

U Beogradu, 02. avgusta 2011.

Profesor dr Smilja Avramov, pravnik
Dr Vera Bojić, filolog
Profesor dr Dragiša Bojović, književnik
Profesor dr Darinka Vučinić, književnik
Vladimir Dimitrijević, književnik
Predrag R. Dragić Kijuk, književnik
Dr Milan Ivanović, lekar
Dr Marko Jakšić, lekar
Profesor dr Miroljub Joković, teoretičar književnosti
Dr Vojislav Koštunica, pravnik
Akademik Vasilije Krestić, istoričar
Momir Lazić, književnik
Angelina Marković, pravnik informatičar
Akademik Dragan Nedeljković, rusista i romanista
Akademik Dragan Pejčinović, ekonomista
Profesor dr Milan Petrović, pravnik
Profesor dr Ljuba Protić, matematičar
Radomir Smiljanić, književnik
Akademik Sveto Suša
Milorad Crnjanin, novinar
Akademik Kosta Čavoški, pravnik