Izvor: Novosti

ZA Frederika Vilijama Engdala (71), jednog od vodećih svetskih geopolitičkih analitičara, dileme nema: puč protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana bio je stvaran i uz podršku Vašingtona.

– Puč i nije bio iznenađenje, a propao je jer je ruska obaveštajna služba, koja prati i nadgleda turske vojne komunikacije iz Sirije, “pokupila” izveštaj o pokušaju svrgavanja i ubistva Erdogana – kaže u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” Engdal, američko-nemački nezavisni autor, novinar i istraživač geostrateških pitanja.

Da li će posle ovih događaja Erdogan i Putin ostati na istoj strani i kako bi na to mogla da utiče činjenica da je Turska članica NATO?

– Hajde da vidimo najpre kako će teći dalji pregovori o gasovodu “Gasprom” i drugim pitanjima, posebno kako će se odvijati situacija u Siriji. Rusija je zatražila od Erdogana da zaustavi pružanje podrške teroristima u Siriji. U ovom trenutku Vašington je u dilemi jer im je Turska hitno potrebna kao NATO-baza za Siriju, ali i šire. Erdogan je na tački sa koje nema povratka. Da li će se osmeliti da izvede Tursku iz NATO, videćemo vrlo brzo. Veliki su ulozi za sve “igrače” sada – za Rusiju, za Asada, za Erdogana i za SAD.

Kako bi se događaji i posledice puča u Turskoj mogli odraziti na Evropsku uniju, pogotovo posle nedavnog “bregzita”?

– Ubeđen sam da ćemo biti očevici raspada EU kao političke tvorevine. Uslediće oslobađanje država iz tog saveza za koji je projekat postojao još 1950. godine u SAD s ciljem da se pomoću njega kontroliše Evropa. Danas je EU poput čudovišta u ime kojeg bezimene birokrate odlučuju o svim aspektima naših života, iz minuta u minut. Šarl de Gol je imao daleko bolji koncept – da nacionalne države sarađuju, pregovaraju o zajedničkim pitanjima, ali ostaju suverene u svakom aspektu. Italija je zreo kandidat za izlazak iz EU, kao i Mađarska, a uskoro možda i Francuska ako Le Pen dobije veću podršku. Tada će se sve razotkriti vrlo brzo. Reakcija protiv Brisela je tek počela. Valuta evro je potpuni promašaj. Uništava se ekonomija u Evropi u ime nekolicine velikih međunarodnih banaka, od kojih su neke na Volstritu. Na građanima Evrope je da odluče šta će biti njihova budućnost.

Kakav rasplet u svetlu svih tih događaja čeka Balkan?

– Pa, videli smo šta EU I NATO imaju da ponude Balkanu, a to nije ni naročito dobro, ni lepo.

Da li Srbija ima snage da ostane lider u regionu?

– Liderstvo zavisi od same Srbije, od toga s čime će se ona rukovoditi i šta će drugima da ponudi. Ako Srbija bude sledila svoju sudbinu prema Istoku, može zaista da igra vodeću ulogu u regionu. Posle 1999. više puta sam posetio Hrvatsku i imao sam priliku da se uverim kako je njihovo pristupanje EU uništilo hrvatsku ekonomiju. Sada su – o ironije – članovi NATO, i to nakon što su NATO i SAD tokom 90-ih rasparčali Jugoslaviju ratom.

Šta bi bilo najblagotvornije za Srbiju?

– Moja želja bi bila da Srbija, koja je izdržala neverovatne poteškoće kroz istoriju, pronađe strategiju za napredak izvan NATO. Bio sam u Srbiji i mogu da kažem da ste divni ljudi sa izuzetnom istorijom.

Već nekoliko godina ukazujete u svojim knjigama i na tribinama da je svet na prekretnici…

– Američka dominacija u političkom, kulturnom i ekonomskom smislu se raspada. Nije trajala duže od sedam decenija. Na horizontu je ono što ja volim da zovem evroazijski vek. Kina, Rusija, možda Iran, na neki način sada možda i Turska – angažovane su u najvećim infrastrukturnim projektima čovečanstva. Brze železničke veze rastu širom centralne Azije, stvarajući nova tržišta tamo gde nikada pre nisu postojala, razvijajući ogromne zlatne resurse i dajući svojim valutama solidnu podršku. Kakav je naš izbor? Ako mene pitate, parafraziraću Horasa Grilija: idi na Istok, mladi čoveče!