Izvor: Politika

U zamenu za jeftiniji gas, Ukrajina je spremna da Rusiji omogući kupovinu kontrolnog paketa akcija u pojedinim svojim strateškim privrednim subjektima, preneli su mediji u dve zemlje. Prema informaciji ukrajinskog lista „Delovaja stolica”, reč je, pre svega o „Turboatomu”, fabrici iz Harkova, u kojoj se proizvode mašine za korišćenje u nuklearnim elektranama, kao i o lučkim postrojenjima u Odesi.

Trenutno, cena koju Ukrajina plaća za hiljadu kubnih metara gasa iznosi 295,6 dolara, ali bi ona do kraja godine mogla znatno da poraste, što bi, prema rečima predsednika Viktora Janukoviča, opasno ugrozilo funkcionisanje ukrajinske privrede.

Ali oštrica mača zvanog „ruski gas” ne visi samo nad Ukrajinom. Od katastrofalnog zemljotresa u Japanu, 11. marta ove godine, cunamija koji je usledio i, na kraju, havarije u nuklearnoj elektrani u Fukušimi, u Evropi se javlja sve više glasova koji traže – zatvaranje ove vrste „fabrika električne energije”. Sećanje na tragediju koja se, 26. aprila 1986, dogodila u ukrajinskoj nuklearki u Černobilu, kao i na njene posledice koje i danas traju, preko noći se, kao nemir, vratilo u duše žitelja širom Starog kontinenta.

Prvi su se oglasili Nemci odlukom da do 2022. prestanu sa korišćenjem najopasnijeg energetskog resursa. Pridružili su im se, sličnim zahtevima i Italijani, a potom i ostali. Sumnje u nuklearnu energiju pojavile su se čak i u Francuskoj koja trenutno struju dobija iz čak 58 reaktora, i planirana je i izgradnja dodatnih.

Kako prenose zapadni mediji, kao jedini dobitnik iz ovog „nuklearnog košmara”, izaći će – Rusija. Svojom politikom istraživanja, proizvodnje i prometa prirodnim gasom, najveća zemlja na svetu nedvosmisleno potvrđuje da je naša planeta još uvek sposobna da nas održi kao vrstu.

Izgradnjom „severnog” i „južnog” cevovoda, uz onaj koji još od sovjetskih vremena ide kroz Ukrajinu, ruski gas je ponuđen Evropi. Ali to ima svoju cenu. I ekonomsku i političku. Međunarodna agencija za energiju je prošle nedelje objavila: nastupa „zlatno doba gasa”. Već do 2020. potražnja ovog energenta porašće za 9,5 odsto.

Imajući sve pomenuto u vidu, odricanje od nuklearne energije postaje ozbiljno pitanje na koje će morati da se dokazuje većina relevantnih evropskih političkih partija. A upravo tu, prema strahovanju analitičara, mogla bi da se pojavi breša kroz koju bi u pojedine države Evropske unije mogao da prodre jači uticaj Rusije. Misli se, pre svega, na zemlje, čiji odnos sa bivšom sovjetskom silom, već sada uveliko izlazi iz okvira „suprotstavljenosti zapadnog i istočnog bloka”, nasleđenog iz vremena „hladnog rata”, a koji, u stanovitoj meri, opstaje uprkos promenama u poslednjih dvadeset godina, koje su preoblikovale način razmišljanja, i na zapadu i na istoku kontinenta.

Sa druge strane, priliv kapitala, zasnovan na većoj potražnji gasa, omogućiće Rusiji da svoju privredu tehnološki ojača, da je dovede na nivo zapadne, i svoju robu ponudi i onim tržištima na kojima do sada, objektivno, nije imala šta da traži. To će, neumitno, uticati i na jačanje pozicije Rusije u svetskoj političkoj areni. Pogotovo ako se ima u vidu da ruski kupci nisu samo u Evropi, nego i na istoku.

„Ukoliko se Evropljanima ne dopada cena našeg gasa, okrenućemo se na drugu stranu, i prodati ga u Aziju”, izjavio je ovih dana za „Zidojče cajtung” Aleksej Miler, prvi čovek „Gasproma”. U utorak je, naime, na nivou šefova energetskih kompanija Rusije i Kine, u Moskvi održana treća runda pregovora. Kako se saznaje, reč je o ugovoru na čak 30 godina, i isporuci 68 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Milerova opomena nije prošla nezapaženo. Nemačka čak 40 odsto svojih energetskih potreba zadovoljava uvozom gasa iz Rusije. Šta bi se desilo ukoliko bi vlast, sadašnja ili buduća, u Berlinu ili u nekoj drugoj evropskoj prestonici, takođe zavisnoj od ruskog gasa, iznela neke „energetske predloge” neprihvatljive za Moskvu, može samo da se nagađa. A upravo na tu opasnost ukazuju analitičari.

Ili, kako je to „prizemljio” Mihail Krutihin iz konsultantske firme „Rusenerdži”: „Evropa i ’Gasprom’ (ovde se ruska država čak i ne javlja kao partner) zavise međusobno, kao prodavac i kupac. A izgradnja novih gasovoda tu zavisnost će samo pojačati”.