Izvor: FAKTI, Valerij Korovin

Odustajanje od Šengenske zone udar je na samu ideju ujedinjene Evrope i na slobodan zajednički prostor za trgovinu pojedinaca koji ne dotiče samo obične građane.

O krizi poverenja u jedinstveni Stari svet sad već govori i šef Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Prema njegovim rečima, na dugačak spisak nerešenih problema EU dodaju se novi: beskonačan priliv izbeglica koji će dovesti do trajnog obnavljanja granične kontrole, a to će, po njegovom mišljenju, značiti raspad Šengenske zone. Sa njenim nestankom, evro neće imati nikakvog smisla, uveren je šef komisije.

Poslednjih dana Austrija i Nemačka su svoje granice stavile pod strogu kontrolu. Zemlje Evropske unije na jugo-istoku nastavljaju da podižu ograde u nadi da će zaustaviti izbeglice. Severne države Starog sveta uvode strogi režim provere dokumenata.

Rezultat: svaka zemlja deluje u okviru svojih internih pravila, zaboravljajući na Šengenske sporazume.

Šta će se desiti sa evrom, da li je u pravu Žan-Klod Junker kada tvrdi da će odustajanjem od Šengenskog sporazuma i sama evrozona otići u zaborav?

Između stabilne Šengenske zone – kao sporazuma o granicama i nekim opštim pravilima – i projekta Evropske unije kao celine, u kojoj važi jedinstvena valuta, postoji direktna zavisnost.

Evropska unija u svom sadašnjem obliku je pre svega – zona slobodne trgovine, bezcarinskog prometa proizvoda i jedinstveni sistem slobodnog kretanja roba. Čitava ekonomija EU je utemeljena na principu odsustva bilo kakvih granica, barijera i carina između članica Evropske unije.

Evrozona je pre svega instrument za vođenje biznisa, to je opšti ekonomski model, opšteekonomska realnost u kojoj funkcionišu proizvođači i druga preduzeća. Neko može pretpostaviti da su to različite kategorije i da nisu u direktnoj vezi.

U slučaju EU, sada se radi o udaru na slobodno kretanje – o udaru na samu ideju. Evropa će tehnički još neko vreme postojati i sa unutrašnjim granicama, čak i ako se odustane od Šengenske zone, ali sam duh ujedinjene Evrope biće podriven, što će dovesti do ponovnog razmatranja tog projekta.

Dopustivši postojanje različitih pravila u jednoj oblasti, kusanjem poluzaboravljenih plodova nacionalnog suvereniteta, Evropa će biti na putu uvođenja različitih pravila i u drugim oblastima, koja se ne tiču samo slobodnog kretanja.

Žan-Klod Junker je samo skrenuo pažnju javnosti na ovaj problem, opisavši situaciju, u kojoj je većina zemalja EU jednostavno primorana da na neki način reaguje na priliv migranata i da se nekako odbrani.

Junker je naglas rekao ono što danas postoji u glavama kako lidera pojedinih država, tako i u glavama predstavnika evropskih elita i evropskih zvaničnika, koji su primorani da rešavaju kaskade nadolazećih problema, ali koji su se do sada plašili da počnu da pričaju o zatvaranju svojih granica. Do ovog trenutka, diskusija o uvođenja bilo kakvih ograničenja i postavljanju barijera na zvaničnom nivou u Evropi, bila je tabu tema. Za evropske zvaničnike, ova tema je bila povod za tišinu.

Kada Junker govori o tome otvoreno, on, u principu, detabuizira ovu temu i daje mogućnost da se sada već ozbiljno, na nivou vlada nacionalnih država, razgovara o konkretnim metodama realizacije ovog procesa.

To, što je Žan-Klod Junker najavio kao stvarnost, svakodnevicu, u stvari je već na snazi u evropskim državama. Faktički, on je dao signal za početak procesa, koji je bio neizbežan. Samo je bilo pitanje vremena kada će početi zatvaranje unutrašnjih granica.

Praktično, proces samoizolacije od strane pojedinih država je i onako već počeo, ali do zvanične izjave šefa Evropske komisije on se isključivo karakterisao kao pojedinačni ispad nekih evropskih otpadnika predvođenih premijerom Mađarske Viktorom Orbanom. Na pojedinačne koraka osmelila se čak i siromašna Grčka.

Ali, sada je sve objavljeno na najvišem evropskom nivou, tako da je pitanje zatvaranja granica i raspada Šengenske zone, za kojim će neminovno poći i jedinstvena evropska valuta – sada samo pitanje vremena.

Ipak sve zavisi od toga kako se tumači ovaj proces – kao korak u nazad, ako uzmemo u obzir odustajanje od zajedničkih pravila unutar EU, koja su bila glavna dostignuća Evropske unije, ili se ovaj trend može posmatrati kao pozitivna perspektiva? Sve zavisi od toga koji se projekat ujedinjenja Evropa uzima za osnovu.

Dosad je u Evropi realizovan tzv. mondijalistički (od francuskog mondialiste) projekat stvaranja ujedinjene Evrope. Evrope kao “pretapajućeg kotla”, upisanog u kontekst utopijskog “ujedinjenog sveta”, izgrađenog po unificiranim obrascima globalnog Zapada i kontrolisanog od strane jedinstvene vlade. To je američki scenario, koji je proguran od strane Sjedinjenih Država kao alternativa drugom projektu ujedinjenja Evrope – “Evrope naroda”.

“Evropa naroda” naprotiv, predviđa očuvanje kolektivnih identiteta (uprkos atomizaciji i raspadu mondijalističkog projekta), gde upravo narodi, čija je poslednja faza erozije nacionalna država, a ne atomizirani pojedinci postaju osnovni socijalni subjekti ujedinjene Evrope. To je potpuno drugačiji princip, i prvi idealisti, teoretičari Evropske unije, predlagali su upravo projekat “Evrope naroda” kao osnovni, ali na kraju je on odbačen zarad projekt Evrope kao „pretapajućeg kotla”, koji je realizovan po američkom modelu.

Danas, pred našim očima, upravo američki projekat bezlične Evrope doživljava poraz. Ali, ovo je prilika da se Evropa preformatira kao Evropa naroda. Dakle, s jedne strane, procesi raspada Šengena su – regresija, ako procenjujemo situaciju iz perspektive kratkoročnih interesa, jer on udara na trenutnu trgovinsko-ekonomsku situaciju i na trenutnu administrativnu strukturu.

Ali, isti taj proces utire put za budućnost, za novi razvoj Evrope naroda bez patronaže i krutog prisilnog tutorstva Vašingtona. Ovakva nova Evropa se pred nama stvara u pozadini kolapsa Šengenske zone, a za njom i evrozone, ukazujući na početak prestrukturiranja i ponovnog oblikovanja Unije, oslobođene od američke prinude.

Ujedinjena Evropa je mrtva, živela ujedinjena Evropa!

Autor je direktor Centra za geopolitičke ekspertize