Izvor: Blic, WSJ

Predsednik Avganistana Ašraf Gani obratio se Rusiji sa molbom da njegovoj zemlji isporuči artiljerijske sisteme, straljačko oružje i borbene helikoptere – objavio je The Wall Street Journal.

Ovaj uticajni američki list se pri tom pozvao na svoje izvore u administraciji Baraka Obame. I naglasio: da je Kabul odlučio da se obrati Moskvi zato što su SAD i njihovi saveznici znatno smanjili vojno prisustvo u Avganistanu, a i finansiranje njegove armije.

Isti izvor WSJ iz Bele kuće je procenio da će Kremlj „poći u susret državnom vrhu Avganistana i pružiti mu vojno-tehničku pomoć“.

Američki list podseća da je ruski ambasador u Kabulu, Aleksandar mantički, već izjavio da će njegova zemlja pružiti vojnu pomoć Avganistanu, ali da je slanje trupa u tu zemlju – isključeno.

——

Irak se sve više okreće zemljama poput Irana, Rusije i Sirije za pomoć u suzbijanju sunitske pobune pošto ne može više čekati na dodatnu američku vojnu pomoć, rekao je danas irački ambasador u SAD Lukman Faili.

Takva savezništva moglo bi ojačati šiite širom Bliskog istoka posle ofanzive sunitskih ekstremista u Iraku, ali i izložiti američku vladu opasnosti da se njeni protivnici udruže, ocenjuje agencija Asošiejtid pres.

Faili je rekao da Bagdad više želi partnerski odnos sa SAD umesto s bilo kojom od tih zemalja, ali da su odlaganje pomoći iz SAD primorala Bagdad da pomoć potraži drugde.

On je pozvao SAD da pokrenu ciljane vazdušne napade kao “ključni” korak u borbi protiv pobunjenika, mada se administracija predsednika Baraka Obame opirala da pokene takve napade, mada ih nije isključila.

“Vreme nije na našoj strani. Dalja odlaganja koriste samo teroristima”, rekao je Faili u govoru u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.

Pentagon je juče najavio da će u Irak poslati još 300 vojnika kako bi se ojačale bezbednosne mere u američkoj ambasadi u Badgadu čime će u Iraku biti ukupno 750 voiunika. Obama je isključio vraćanje borbenih trupa u Irak.

Neizvesnost u Irajku je danas dodatno povećana pošto su poslanici manjinskih Kurda i sunita napustili prvo zasedanje iračkog parlamenta posle aprilskih zibora čime su raspršene nade da će brzo biti obrazovana nova vlada koja bi mogla da sačuva jedinstvo zemlje pred ofanzivom sunitskh ekstremista.

Ujedinjene nacije saopštile su da je više od 2.400 ljudi ubijeno u Iraku u junu, što je rekordan broj još od vremena američke invazije kada je Irak bio na ivici građanskog rata. Sunitski ekstremisti iz Islamske države Iraka i Levanta su pored bezbednosne izazvali i političku krizu pošto je zemlja praktično pred raspadom.