Izvor: Politika, Biljana Mitrinović

Pobeda gotovo nepoznatog opozicionog konzervativca Andžeja Dude na predsedničkim izborima doneće Poljskoj promene na spoljnopolitičkom planu, ali će verovatno obezbediti i uspon konzervativne Stranke prava i pravde bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog na jesenjim parlamentarnim izborima.

Iako je ovaj 43-godišnji pravnik i poslanik u Evropskom parlamentu i pre dve nedelje vodio sa nekoliko procenata u prvom izbornom krugu u odnosu na Bronjislava Komorovskog, verovatno ima istine u napisima da je vladajuća Građanska platforma posle osam godina na vlasti postala otuđena politička elita koja se nikako nije nadala porazu. Time je šok u krugovima liberalne građanske opcije u Poljskoj veći.

Ni u sedištu Evropske unije ne gledaju s entuzijazmom na ovakav izbor Poljaka, jer smatraju da novi predsednik kao blizak saradnik, sada pokojnog, predsednika Leha Kačinjskog donosi povratak nacionalističke, radikalno katoličke, navode čak i autoritarne, politike za koju kažu da je nastavak evroskeptične i rusofobne Poljske iz vremena vladavine braće Kačinjski od 2005. do 2007. godine.

Dakle, za Evropu, ali i Rusiju, pobeda Dude, kao i uspon stranke Jaroslava Kačinjskog, koji će, kako je juče objavljeno, biti kandidat stranke za predsednika vlade na predstojećim izborima – znak je da Poljska skreće ka nacionalizmu i evroskepticizmu. Analitičari tvrde da će s novim opredeljenjem Poljaka nastupiti zahlađenje odnosa sa Berlinom i Moskvom i da će glavne odluke, kao i kada je na čelu Poljske bio Leh Kačinjski, donositi bivši premijer i stranački lider Jaroslav.

Nemačka je već prilično zabrinuta jer je prema predizbornim obećanjima koja je Duda davao – izgleda dobila još jednog Viktora Orbana. Naime, Stranka prava i pravde uopšte nije usredsređena na razvoj odnosa sa Briselom, nego smatra da bi prioritet Varšave trebalo da budu nacionalni interesi Poljske. „Dojče vele” je juče izrazio zabrinutost da bi njegova pobeda, uz rastuću popularnost stranke do jesenjih izbora, mogla da omogući promenu odnosa Poljske prema EU, ugrozi ulazak najveće ekonomije istočne Evrope u evrozonu i potpuno skrajne do sada blisku saradnju sa Nemačkom i njenim drugim značajnim članicama.

Neki analitičari čak idu dotle da prognoziraju kako bi pobeda na predstojećim parlamentarnim izborima mogla da dovede u pitanje i ostanak Poljske u EU, iako je Duda u predizbornoj kampanju pažljivo izbegavao napade na EU, govoreći da protiv nje nema ništa dok su Poljaci „jaka, sposobna država u središtu ujedinjene Evrope”. Uz ovakav stav, koji je gotovo doslovan pogled Viktora Orbana na položaj Mađarske u EU, novi poljski predsednik takođe se založio da se u Poljskoj suzbije strano vlasništvo u bankarstvu, koje čini dve trećine tog sektora. Podržao je i konverziju hipoteka izraženih u švajcarskim francima u poljske zlote, što bi značilo gubitak milijarde zlota za banke, i pozvao na uvođenje novih poreza bankama, što je takođe primenjeno u Mađarskoj.

Razloga za zabrinutost u Briselu svakako ima, jer bi novi predsednik Poljske, sa idejama koje ima, poput one da se zalaže za vraćanje nekih nadležnosti nacionalnim državama, za EU mogao da postane još jedna noćna mora, pored mađarskog premijera koji se bori za istu stvar. Pri tome, prema ovlašćenjima koja pripadaju predsedniku, Duda će imati i moć da okrene zemlju u tom pravcu: biće imenovan za šefa poljske centralne banke, biće vrhovni zapovednik oružanih snaga, koordinisaće spoljnom politikom zajedno sa ministrom spoljnih poslova, potpisivati zakone i stavljati veto na njih, a moći će i sam da pravi nacrte zakona.

Za razliku od Orbana koji razvija već dobre odnose Mađarske sa Rusijom, mada se u ukrajinskom sukobu drži na liniji EU, novi predsednik Poljske se na međunarodnom planu zalaže za agresivniju politiku prema Rusiji, pomoć Poljske Ukrajini u isporukama oružja a možda i vojnim trupama, kao i vezivanje bezbednosti Poljske za SAD, što podrazumeva i odbijanje da nemački vojnici dođu na teritoriju Poljske u eventualne baze NATO-a.

Što se tiče Poljaka koji su glasali za novog predsednika: seljaka, radnika, studenata, nezaposlenih i penzionera, oni se prepoznaju u Dudinoj rečenici da „građanima Poljske želi da vrati dostojanstvo i samopouzdanje”. To znači da prvenstveno očekuju pravedniju ekonomsku raspodelu dobara, odnosno da će posle osmogodišnje vladavine poljskih liberala deo bogatstva iz uspešne poljske tranzicije doći i do njih.

U predsedničkoj kampanji Andžej Duda i konzervativci su im to i obećali: podršku porodici, ukidanje penzione reforme i vraćanje stare, niže granice za odlazak u penziju, kako, po rečima Dude, „Poljaci ne bi radili sve do smrti”. Iako je obećao da će sprovesti politiku zapošljavanja, posebno mladih, ekonomisti kažu da su za to potrebne milijarde evra – kojih ni u Poljskoj nema.

———————————-

Uspon konzervativaca obara zlot

Varšava – Poljska valuta, akcije i obveznice reagovale su na zabrinutost da će pobeda opozicionog kandidata Andžeja Dude na predsedničkim izborima ugroziti političku stabilnost koja je Poljskoj pomogla da ostvari jedan od najboljih privrednih rezultata u Evropi. Zlot se spustio na najniži nivo u poslednja dva meseca, cene državnih obveznica su snižene, a kamatne stope na desetogodišnje obligacije porasle su na 2,88 odsto, što je najviši nivo u poslednje dve nedelje, prenosi agencija „Blumberg”.

„Ishod predsedničkih izbora povećava političku neizvesnost uoči još važnijih parlamentarnih izbora koji će biti održani na jesen. Erozija poverenja i još jedan udar na bankarski sektor bili bi veoma loši po privredu”, navode ekonomisti banke BNP Pariba u Varšavi. Zlot je oslabio 1,7 odsto od 10. maja, kada je Duda odneo pobedu u prvom krugu glasanja, čime je poljska valuta zabeležila najslabije rezultate među 24 valute tržišta u usponu čije kretanje prati „Blumberg”.