Izvor: Politika

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odlučio je da menja ustav, objavljeno je na zvaničnom sajtu šefa države. Tim povodom Janukovič je potpisao ukaz kojim je podržao inicijativa Leonida Kravčuka, prvog čoveka nezavisne Ukrajine u periodu 1991–1994, o sazivanju Ustavotvorne skupštine koja bi se bavila pripremama za izmenu najvišeg zakonodavnog ukrajinskog akta. Kako stoji na sajtu, predsednik je već okupio tim stručnjaka čiji bi zadatak trebalo da bude uobličavanje teksta novog ustava u skladu sa predlozima Kravčuka, kao i organizovanje svega što prethodi zasedanju Ustavotvorne skupštine.

Kako podsećaju ukrajinski mediji, Janukovič je početkom godine već najavio rad na organizovanju Ustavotvorne skupštine, kao „efikasnog savetodavnog mehanizma, koji će omogućiti usaglašavanje različitih stavova stručnjaka za ustavno pravo, političkih eksperata, političara, javnosti”… „Od reforme vlasti prelazimo na reformu kompletnog političkog sistema, koristeći u tom smislu mehanizam Ustavotvorne skupštine”, objasnio je prvi čovek Ukrajine.

Oglasio se i Leonid Kravčuk. Po njemu, aktuelni ustav ne izražava interese 46 miliona Ukrajinaca i neophodno je menjati ga. „Pokrenuli smo proces pripreme novog teksta koji bi u zakonodavnu proceduru mogao da krene za dve do dve i po godine”, objasnio je.

Iz Evrope, međutim, stižu suprotne reakcije. Podsetimo, Venecijanska komisija je još 21. decembra prošle godine izrazila otvorenu sumnju u legitimnost Viktora Janukoviča kao predsednika. Učinjeno je to na insistiranje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koja je zatražila mišljenje o zakonitosti poništenja političkih reformi koje je Ukrajina uvela 2004, pod vladavinom Viktora Juščenka, a posle pobede „narandžaste revolucije“, čiji lider je on bio. Ukrajinski Ustavni sud je 1. oktobra Juščenkovu političku reformu proglasio nelegitimnom.

Prema mišljenju komisije, narod je Janukoviču dao mandat imajući u vidu tačno određen korpus ovlašćenja, dok je pomenuti ta ovlašćenja znatno proširio ukazom Ustavnog suda, koji je političku reformu iz 2004. stavio van snage. Isto se odnosi i na funkcionisanje Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine.

Sporna politička reforma doneta je u decembru 2004, dakle u samom jeku „narandžaste revolucije”, kada je i uticaj Juščenka na politička zbivanja u zemlji bio izuzetno jak.

Ukrajinska opozicija, takođe, nije sklona promenama koje najavljuje Janukovič. Parlamentarna frakcija „Naša Ukrajina – Narodna samoodbrana“ (koja podržava Juščenka) smatra da sazivanje Ustavotvorne skupštine bez učešća deputata Vrhovne rade ne vodi nikuda. Kako se izjasnio Nikolaj Martinjenko, deputat NU–NS, ni u jednoj normalnoj državi se Ustavotvorna skupština ne saziva a da u to nije uključen i parlament koji je formiran posle regularnih izbora.

Za razliku od njega, predsedavajući frakcije Partije regiona (koju predvodi Janukovič) na Ustavotvornu skupštinu gleda ka na organ koji za zadatak ima da obezbedi opšti stav o mogućim predstojećim političkim reformama.

Nema sumnje da Janukovič svakim svojim potezom nastoji da učvrsti vlast vladajuće stranke a, istovremeno, marginalizuje delovanje opozicije. A upravo to propuštanje da se, odmah po pobedi „narandžaste revolucije“ i definitivnog osvajanja vlasti (januar 2005), učvrsti nova politička osnova najveća je zamerka koju su stručnjaci, svojevremeno, upućivali Juščenku.

Sa druge strane, period vođenja države od strane „narandžastih revolucionara“ Juščenka i Julije Timošenko pokazao je mnoge slabosti i, do tada ekonomski i politički relativno stabilnu, državu doveo u nezavidnu situaciju. Ovaj period obeležen je korupcionaškim skandalima i velikim nesporazumima sa međunarodnom zajednicom, posebno povodom zaustavljanja protoka ruskih energenata ka zapadu Starog kontinenta. Obećavani ciljevi – ulazak u EU i NATO, pokazali su se kao preambiciozni, a na sve se navalila i svetska finansijska kriza koja je Ukrajinu pogodila posebno teško.

Mnogo šta od pomenutog omogućilo je Janukoviču da na prošlogodišnjim izborima glatko pobedi opozicione prvake, pre svega Juščenka, a potom i Timošenkovu. Posle toga put ka političkim reformama praktično mu je otvoren. Ne treba ni sumnjati da najavljene ustavne izmene neće ići u pravcu smanjenja predsedničkih ovlašćenja. Naprotiv.

Biće to, po svoj prilici, i konačan oproštaj Ukrajine od „ideala narandžaste revolucije”, pokreta koji je u mesecima na prelazu 2004. u 2005. godinu u napetosti držao i istok i zapad Evrope.