Izvor: Balkan magazin

Sve je prisutnija politika pritiska MMF i drugih bankarskih institcija EU na suvernitet država kojima „pomažu” da izađu iz krize a koje su, posredno, preko bankarskih sistema i mehanizama, i uvukli u reseciju i prezaduženost.

Balkan je pod „MMF demokratijom”, koja sve više određuje unutrašnju politiku i društveni život, propisujući „na kašičicu” kako će se u pojedinim zemljama trošiti budžetska sredstva i na koji način će se oblikovati monetarni i bankarski sektor u tim državama. Pri tome, MMF i razna finansiska tela EU postaju sve arogantniji i nastupaju sa sve većim stepenom uslovljavanja.

Portparol vlade Grčke Jorgos Petalotis je 22. februara žestoko kritikovao inspektore Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji nadgledaju sprovođenje reformi privrede te zemlje u okviru sporazuma EU i MMF o zajmu za njeno spasavanje.

„Tražili smo da nam pomognu i mi u potpunosti ispunjavamo naše obaveze. Ali, nismo ni od koga tražili da se meša u naše unutrašnje stvari,” rekao je Petalotis.

Pored rigoroznih mera štednje, kresanja javne potrošnje i smanjenja, odnosno, redukovanja budžetskih korsnika, predstavnici MMF, Evropske komisije (EK) i Evropske centralne banke (ECB) su tražili da Grčka do 2015. godine privatizuje 50 milijardi evra (68 milijardi dolara) vrednu državnu imovinu. Takav stav MMF jasno podseća na početni nastup uticajnih političara i ekonomista iz Nemačke, koji su prošlog leta (2010. godine) tražili da grčka vlada prodaje svoja ostrva i državno zemljište. To je tada u Grčkoj izazvalo pravi talas nezadovoljstva.

Šef misije MMF u Grčkoj Pol Tomsen, kao i predstavnik EK Servas Derose, otvoreno kažu: „Dobro je poznato da postoji ogroman potencijal za privatizaciju. Sveobuhvatan plan do 2015. godine biće sproveden sa ciljem pribavljanja 50 milijardi evra u periodu od 2011. do 2015. godine.”

Grčka treba da prodaje svoju državnu imovinu, mahom zemlju, da bi se u naredne dve godine, do 2013. skupilo 15 milijardi evera za smanjejne duga. Ovo je umnogome u suprotnosti sa planom vlade Jorgosa Papandreua, kojim je bilo predviđeno da se do 2013. godine privatizuje državna imovina u vrednosti od oko sedam milijardi evera, uključujući i prodaju četiri aviona „erbas A340″ i udeo u jednom od vodećih grčkih kazina, kao i u javnim kompanijama u sektorima odbrane, železnice i rudarstva.

Grčka vlada je pred velikim iskušenjem: da li da polaže račune pred političkim poslodavcem – grčkim narodom ili pred finansijskim „zelenašem” – MMF. Zato nije ni čudo što portparol vlade Jorgosa Papandreua kaže:

„Nećemo se ni sa kim cenkati o našem dostojanstvu. Primamo naredbe samo od grčkih ljudi.” Petalotis dodaje da „grčko državno zemljište neće biti prodavano”.

Željeni cilj vlade Grčke je da do 2014. svede deficit na ispod tri odsto BDP, što je nivo koji zahtevaju propisi EU. Taj cilj je veoma teško ostvarljiv i traži veliku energiju čitavog grčkog društva i politički konsenzus svih političkih faktora, kojeg nažalost još nema.

Šef delegacije MMF Pol Tomsen kaže da se program reformi, koji sprovodi vlada Grčke, nalazi na kritičnoj tački dok vlada u Atini pokušava da izvede krupne reforme koje podrazumevaju smanjenje troškova u gotovo svim sektorima privrede, zbog čega su sindikati prethodnih sedmica svakodnevno organizovali proteste na ulicama glavnog grada.

Statistika je neumoljiva: nezaposlenost u krizom pogođenoj Grčkoj dostigla je u novembru novi sedmogodišnji maksimum, dok je inflacija i dalje iznad pet odsto. Sve to, uz nastavljanje protesta protiv vladinih oštrih smanjenja troškova i povećanja poreza.

Stopa nezaposlenosti je u novembru 2010. godine skočila na 13,9 odsto, sa 13,5 procenata u oktobru, podaci su grčkog statističkog biroa. Statistička služba je juče, takođe, objavila da je inflacija u januaru 2011. godine iznosila 5,2 odsto, što je nepromenjeno stanje u odnosu na decembar 2010 godine.

Papandreuva vlada izašla je u susret merama MMF i EK, skresala je plate i penzije u javnom sektoru i povećala poreze i starosne granice za odlazak u penziju. Postavlja se, međutim, pitanje koliko će dugo svakih četiri meseca grčka vlada i narod moći da izdrže pritiske i zahteve MMF i EK, a da se građanski sukob i nacionalni revolt Grka prema MMF i EU ne pretvori u širi oblik građanskog nasilja kakav sada pogađa niz država severne Afrike i bliskog Istoka.

MMF sve više postaje političko telo i neka vrsta finansijske „svetske vlade” koja kontroliše nacionalne vlade u ime glavnih sponzora i finasijera MMF-a. Ali, MMF često vodi i politiku koja, preko kredita i zajmova, čini da su države i vlade zemalja koje su pod protektoratom MMF u svojevrsnom „dužničkom ropstvu”.